Улоге: Том Круз, Никол Кидмен, Сидни Полак, Тод Филд, Џулијен Дејвис, Винеса Шо
Иако сам већ био у прилици да видим неке фрагменте, а једном чак био присутан док га је група људи гледала на телевизији, мада сам ја у том моменту био преокупиран другим стварима, ово је мој први сусрет са целом дужином последњег филма Стенлија Кјубрика, што је у исто време чудо и срамота, с обзиром на број филмова које сам одгледао. Могло би се рећи да, иако нисам од оних који га без поговора кују у звезде само зато што се зове Стенли Кјубрик, заиста гајим огромно поштовање према човеку и његовом доприносу светској кинематографији, тим пре што се стално враћам "Исијавању", "Поморанџи", "Убијању" и "Фул Метал Џекету". Е, сад, када знајући све то (плус Одисеја, Бери Линдон, Др. Стрејнџлав, Путеви славе, Спартак, Лолита, итд.) прочитате и да је сам Кјубрик ово сматрао својим најуспелијим филмом, онда вам боља препорука не треба. Додуше, није имао много времена да размисли о том ставу, пошто је умро врло брзо по окончању, али је довољно да заголица машту и подигне очекивања. Да ли су она оправдана? Свакако, што се мене тиче. Не бих смео да се закунем да је међу Кјубрикова три најбоља, али да је изузетно вредан филм, ту сумње нема. Мада, лагао бих кад бих рекао да не разумем зашто су се поједини критичари устремили на овај филм попут кобаца - он једноставно није за свакога и нема широке народне масе за циљну групу.
Након што му жена призна да га је готово преварила пре годину дана, њујоршки доктор, опседнут тим сликама, креће на језив целоноћни пут препун сексуално неостварених сусрета и шокантних сексуално-моралних открића. Оно што открива прети да угрози његов брак, породицу, па и живот.
Оно што је једино несумњиво је чињеница да је филм отворен за различите интерпретације, и свака од њих је субјективна. Оно што сам ја закључио је то да је овај филм највише о мушкарцима и женама, односно о томе како се од нас очекује и како смо научени да се понашамо, као и о нашим претходно утврђеним перцепцијама верности, секса, љубави, истине и среће. Кјубрик је хтео да прави брачни пар глуми фиктивни, да би се хемија између њих пренела на велики екран, и то је урађено фантастично. Симптоматично је да је развод уследио недуго после снимања. Не желим ништа да имплицирам (упућени тврде да је Крузово инсистирање на секташтву прелило чашу), али у филму је заиста на маестралан начин приказано то задирање у дубину душе главних јунака (нарочито мушкарца), те није искључено да је овај филм отворио нека питања између њих.
Од самог почетка се види да Кјубрик води рачуна о свакој сцени и о сваком детаљу, од крајње бизарног почетка који наговештава у шта се гледалац упушта - двоје људи се спрема за формалну Божићну забаву, она пита "Како изгледам" - док седи склупчана на шољи, а он одговара "Одлично", проучавајући се у огледалу самозадовољно, не погледавши је. Овакве илузије интимности заводе гледаоца од самог почетка. Креће се од забаве на којој је споља све шљаштеће и гламурозно, а изнутра хладно, стерилно и вештачко. Већ на њој је тестирана верност оба партнера, а Бил (Том Круз) стиже и да спаси живот једној жени која је домаћину правила друштво. Након што се, потпомогнут марихуаном, покушај интимности претвори у свађу због неслагања око перцепције у вези сексуалности жена и мушкараца, жена износи шокантно признање о превари која се замало десила, што покреће ланац необјашњивих и надасве бизарних догађаја.
 |
| Ствари се захуктавају |
Следе ноћни походи на чијој би реализацији Кјубрику сигурно честитао и тандем Дали - Буњуел, одисеја кроз секвенце на ивици надреалног у којима угледни њујоршки доктор који је дотле имао свет под ногама, секси жену и био потпуно сигуран у себе и свој швалерски освајачки осмех, почиње да сумња у све то, па и у своју сексуалност, прогоњен сликама фантазије коју му је жена признала. Баш у тренуцима кад се ломи, гдегод оде, има шансу да убоде (нехотична рима), почевши од ћерке пацијента који је буквално још на самртничкој постељи преко проститутке, у чему га спречава женин телефонски позив. Све је то загревање за секвенцу која кулминира ритуалом под маскама који је предигра за масовне оргије. Цела атмосфера тог ритуала, зачињена музиком (румунска литургија пуштена наопако) је снимљена тако да вам се најежи свака длачица. Многи квази-хорор филмови никад неће достићи ниво чисте, непатворене језе коју та сцена пружа. После ње више ништа није исто. Филм пружа и квалитетну дозу мистерије, јер имате осећај да је свачија прича део нечега већег (поготово након што постане јасно да је Бил присуствовао обреду неког тајног друштва - илуминати?)
 |
| Врзино коло |
Оно што је сигурно да је та сцена једна од ствари која ће поделити публику и која је изазвала контроверзу. (компјутерски генерисана голотиња да би се избегао оштрији рејтинг је постигла контраефекат - ово је и те како филм искључиво за одраслу публику). Филм је изузетно вишеслојан, препун симболике (лозинка "Фиделио" од латинског "fidelis" - верност) и успева да константно држи гледаоца напетим, а стања кроз која пролази главни лик блиским њему.
Једино што у филму слабије функционише је само разрешење, које и поред своје моралистички задовољавајуће структуре, оставља велики број питања за размишљање. Да ли стварно ико може да буде задовољан опскурним покушајем објашњења Виктора Зиглера (Сидни Полак), након што се издешавало све што се издешавало? Без обзира што крај нешто слабије функционише и што ће неки филм окарактерисати као предугачку, помпезну, перверзијом испуњену папазјанију, неколико ствари му се тешко може оспорити.
Најпре, лако улази под кожу. Ако сте одрасла особа која је бар некад имала било какве дилеме о свом идентитету, сексуалности, вези са партнером, лако ћете се саживети са ликовима.
 |
| Претња |
Редитељи перфекционисти какав је Кјубрик су и те како способни да извуку максимум из својих глумаца, тако да сви пружају свој максимум и више од тога. Бог зна да Том Круз није нека глумчина и по, а пре 1999. године, његове врхунске улоге се могу набројати на прсте једне руке (и то не све), а онда се код Кјубрика и Пола Томаса Андерсона у "Магнолији" квалитетно издигао изнад свог геј Топ Ган мачо имиџа. Никол Кидмен, поред тога што се добро снашла, никад боље није изгледала и првих пола сата филма су јединствена прилика да је неколико пута видимо као од мајке рођену. Ти кадрови су опело лепоти која ће касније умрети испод тона пластике и ботокса. Филм обилује сјајним споредним ликовима, од хладно прорачунатог и крајње језивог Зиглера (велики редитељ Сидни Полак, улога писана за Харвија Кајтела), преко правичне и трагичне Менди, до гротескног лика продавца костима кога тумачи некад Србин, а некад Хрват, по потреби - са акцентом Бориса из "Снеча" пре снимања самог "Снеча". Већ сам причао о смислу за детаљ и симболици као нечему јако битном код Кјубрика. Већ су му замерали да је редитељ и човек коме недостаје емпатије и генерално позитивног осећања према људима. Наравно, све зависи из ког угла гледате и шта од филма желите.
 |
| Ако вам треба услуга, и не само костим... |
"Широм затворених очију" није филм који ће добити неподељену наклоност публике. Прича о слојевима међусобног односа двоје људи који се љуште попут лука, још од тренутка на забави, кад обоје несвесно дођу корак ближе прељуби (иако ниједно од њих двоје не реагује импулсивно). Разорен тешким сазнањем и изненада лудачки љубоморан (обично су девојке падале на "Здраво"), Бил Харфорд у тумачењу Тома Круза, креће на једнодневни пут у промискуитет, опасност и мистерију. Пред очима гледаоца, његова моралност се руши док улази дубље у изопачени свет сексуалних девијантности. А поред тога што је савршено снимљен и сјајно одглумљен, можда најбољи сегмент овог филма је то што одише злокобним предсказањима, попут ремек-дела савременог хорора под палицом Кјубрика "The Shining". Неколико погрешних одлука могу гурнути човека кроз слабашне зидове које изграђују љубав, поверење и брак, у јазбину необузданог неморала, туге, окрутне преваре и смрти. Морална и драмска језивост избијају из сваке тишине међу ликовима, сваке једноличне реченице коју изговоре, сваког хипнотичког кадра у овом филму.
 |
| Чиста језа |
Како сам већ напоменуо, нисам баш најзадовољнији самим крајем који мало превише личи на "ајмо да им пружимо нешто што дотле нису видели, али да им ипак после кажемо да је све то донекле зезање, да се не би онесвестили". Без обзира на све, уколико су вам очи, а пре свега ум широм отворени током два и по сата, ви ћете видети овај филм онаквим какав он заиста јесте, а за то постоји само једна адекватна одредница. То је филм Стенлија Кјубрика.
ОЦЕНА: 4
Нема коментара:
Постави коментар