Dial M for Murder (1954)

Режија: Алфред Хичкок

Сценарио: Фредерик Нот (по његовом комаду)

Улоге: Реј Миланд, Грејс Кели, Роберт Камингс, Џон Вилијамс

Ако сте прворазредни мајстор трилера и мистерије какав је Алфред Хичкок, природно је да урадите неки филм о савршеној пљачки, злочину и слично. Великан је кокетирао са концептом савршеног злочина три године раније у одличном филму "Странци у возу" (Strangers on a Train, 1951), али овде је решио да том концепту посвети читаво остварење. Овај филм је такође представљао први заједнички рад Хичкока и Грејс Кели. Њега ћете тешко видети на листама Хичкокова најбоља три или пет, не зато што није квалитетан, него просто јер је Хичкок снимио баш доста филмова. Кад причамо о 1954. години, већу фан базу има "Прозор у двориште" (Rear Window), првокласни саспенс трилер, такође са Грејс, а колико је била тражена те године, сведочи и чињеница да је те године покупила и Оскара за филм "The Country Girl" Џорџа Ситона. Хичкок је фантастично пренео сценарио јако успешног комада Фредерика Нота и снимио изузетно интелигентан трилер достојан свога имена. Дакако да су и глумци помогли.

Позови М ради убиства

Бивша тениска звезда уцењује свог познаника са колеџа да изврши убиство његове жене, које је планирао годину дана, због њеног богатства и невере, али када почну да се дешавају непланиране ствари, он осмишља бриљантни план Б, како би је заувек склонио с пута.

Умало да Кери Грант добије улогу Тонија, али је превладала брига о томе да ли би га и како јавност прихватила у улози злокобно интелигентног потенцијалног убице (мада се један такав експеримент већ одиграо у филму "Сумња" (1941), као што читаоци, надам се, знају), те је улогу преузео Реј Миланд и, по мом мишљењу, одлично одрадио посао, јер гледалац истовремено осећа згражавање према хладнокрвности са којом Тони, притиснут финансијским проблемима и повређен жениним неверством, жели да спроведе у дело свој паклени план, али и дивљење кад је у питању интелигенција и систематичност са којом он приступа проблему. Заправо, лик који тумачи Реј Миланд је толико шармантан и интелигентан да , узевши у обзир све околности, скоро пожелите да се извуче на крају, што довољно говори о квалитету његове глуме. Хичкок овим филмом поручује да не постоји савршен злочин, да злочинац увек направи бар једну грешку, а пропаст му овде долази од полицајца који зна где да је тражи. Грејс Кели је као и увек прелепа и врло добра у својој улози, британски акценат јој овде лежи (већ је имала прилику за тако нешто у филму "Могамбо" Џона Форда, годину раније), али није јој дат Бог зна какав материјал, нити јој је улога нарочито захвална. Није у питању лик са којим можете у потпуности саосећати, али не желите ни да умре. Ипак, ако желите да видите пун спектар њеног талента, обратите пажњу на "Прозор у двориште" (Rear Window, 1954).

Млади Копицл - можда убица?

Оно што разликује овај од већине осталих Хичкокових филмова је чињеница да у њему влада атмосфера која је далеко више позоришна него филмска. Мајстор је решио да снимањем овог филма мало напуни батерије тако што "седи ди је", без неких импозантних сет писова, задржавши већину дијалога из позоришног комада, као и прилично једноличан сетинг, што са друге стране додаје на клаустрофобичном амбијенту. Ипак, постоји неколико сцена где се Хичкок визијом јасно издиже изнад позоришног материјала, а треба имати у виду и да је филм снимљен у тада револуционарној 3Д техници.

Нема сумње да је овај пројекат привукао Хича због интересантне теме - наслућује се делић воајеризма који ће постати тако очигледан у поменутом филму "Rear Window", али вероватно су испред свега тога маске које људи навлаче и притворност коју испољавају у међусобним односима, која је најпластичније оличена у пару који се још претвара да се међусобно воли. Оно што чини овај филм одличним је разрешење мистерије у коме гледамо фантастичног Реја Миланда који покушава да прикрије трагове. Човек импровизује као Зоран Радмиловић.

Суптилна уцена

Имајући у виду инспиративан материјал, не би требало да чуди постојање римејка, под називом A Perfect Murder (1998) Ендруа Дејвиса. Филм је прилично познат широј публици и, без обзира што је модернизован, његова главна снага лежи у томе што покушава да задржи главне сегменте оригинала. Иако је Мајкл Даглас своју улогу одиграо перфектно, свако ко покушава да Грејс Кели замени са Гвинет Палтроу је у старту направио огромну грешку, јер та жена не би знала да глуми ни да јој живот зависи од тога. И уопште, тешко да се брз ритам и савремени Гордон Гековски манири Мајкла Дагласа могу на било који начин изједначити са ингениозношћу оригинала. Треба поменути и згодног Роберта Камингса у улози писца детективских романа, који успут ужива у чарима Грејс Кели. Оно што се мени помало није допало је како он право ниоткуда долази до идеје при крају филма, али она је важна и доприноси изграђивању напетости међу ликовима у последњих пола сата. Кад смо већ код те идеје, и крај је мало "too good to be true", али се он донекле уклапа у целу атмосферу.

Глума и даје свему праву чар

Оно што мора да се напомене јесте да се на сваком кораку осећа Хичкоков печат. У много претходних филмова је имао ликове који нон-стоп јуре тамо-амо, овде је решио да их сведе на једноставно окружење, али због изузетне камере и визуелних приказа, оно никада није досадно, ни једнолично. Све је подређено мистерији и ниједан лик није црно-бео, као што је већ поменуто, чак и они које би требало да мрзимо успевају да произведу дозу саосећања код гледаоца. Постоје неки делови који нису врхунски, али то је све субјективно, а треба имати у виду и да читав филм и поред напетости и незгодних тема којим се бави (као што су прељуба и убиство), успева да остане у неком лаганом тону, за разлику од неких мајсторових много мрачнијих радова (нпр. Психо). Упркос свему, осмехнућете се на неке од примедби полицајца кога глуми Џон Вилијамс. У томе је Хичкоково мајсторство. Умеће одабира правих глумаца за праве улоге и уметање истих у праву причу. Већ је речено да се "Позови М ради убиства" не рангира међу најбоља Хичкокова дела, али по мени, ово је потцењен филм.

ОЦЕНА: 4