Сценарио: Мет Ривс, Питер Крејг
Режија: Мет Ривс
У главним улогама: Роберт Патинсон, Зои Кревиц, Пол Дејно, Џефри Рајт, Колин Фарел, Џон Туртуро, Енди Серкис, Питер Сарсгард
Сви знају да се појавио нови Бетмен и сад кад је коначно доступан добар снимак, одгледао сам га и решио да ипак напишем нешто о њему. Нећу сад улазити у причу да ли је нови рибут (или шта је већ ово) уопште био потребан, само бих констатовао шта ми се допало а шта не, јер је дефинитивно у питању филм о коме је могуће доста причати. Дуго је био у припреми и прилично је помпезно најављиван, па желим да понудим своје импресије. Оне вероватно неће звучати не знам како и вероватно би биле још прецизније и боље након другог гледања, али заиста ми се не жури да у тако кратком року репризирам филм који траје три сата а не зове се "Добар, лош, зао", "Кум", нити "Било једном на Дивљем западу", поготово што сматрам да већ постоје боље филмске верзије. Но, да не мрсим превише ни о претпродукцији ни о постпродукцији, да видимо шта каже сам филм.
Када психопата Ридлер крене редом да ликвидира водеће политичке фигуре Готам Ситија, разоткривајући притом њихову корумпираност, Бетмен бива приморан да истражи случај уз преиспитивање удела своје породице у целој причи.
Пре него што почнем да говорим квалитетима и манама филма, хтео бих да истакнем да ми се не допада непостојање икаквог консензуса везаног за филмове, њихово слагање са стриповима и слично. Тако сваки аутор који се дохвати било које франшизе може под плаштом уметничке слободе да прави које год хоће измене и потура којекакве глупости уз разне полудупасте изговоре. Нема овде ничега толико имбецилног као што су на пример црни Хобити у оној несрећној серији, али бих ипак волео да се у филмском серијалу о Бетмену зна ко пије а ко плаћа, да не бисмо, једном кад и Ривс окачи копачке о клин, добили нешто потпуно десето, пошто смо досад већ навикли да свако нуди своју визију. Прво што се примети у вези са овим филмом је његов потпуни мрак, и притом не мислим на егзистенцијално црнило и нихилизам, него буквално недостатак осветљења у појединим сценама. Добро је што се филм ни не труди да сакрије да су по атмосфери а и самој причи на њега утицали Финчерова "Седмица" и "Зодијак", али се у неким сценама са тим и претерује и то ће бити јасно свакоме ко је те филмове гледао. Ја немам ништа против да они буду инспирација, нарочито је "Седам" филм за сва времена, али на ту тему сам видео јако добар и истинит мим да ће наредни филм о Бетмену изгледа бити подкаст, и то није искључено настави ли се са овим трендом. Лепо је што је Роб Патинсон изабран за насловну улогу, он је већ одавно много више од геј вампира, и лепо је што је одувек био и редитељев први избор. Ипак, морам рећи да он, иако није лош, овде није ни посебно добар, јер све време емитује вајб некаквог депресивног емо лика отпуштеног из тинејџ ХИМ трибјут бенда кога је успут оставила девојка. Тај његов тугаљиви перформанс који се не мења током читавог трајања филма се у неке сцене уклапа, а у некима је отужан, док оно његово "Ја сам освета" звучи смешно. Кад сам се већ дотакао глуме, да поменем и остале - Зои Кревиц изгледа јако добро (имајући у виду ко јој је мајка, никакво чудо), али нити глумачки нити карактерно не пружа апсолутно ништа због чега би је ико памтио по било чему осим физичког изгледа. Не могу да кажем да штрчи неквалитетом, али није ни изнад просека, а то што је боља од Хали Бери, а можда и Ен Хетавеј није никакво достигнуће. Штета, могло се са њом много више урадити.
Пол Дејно је веома језив у улози Ридлера (да ми живот зависи од тога не бих га назвао Загонетач), какав и треба да буде, мада, искрено говорећи, он ми је увек и био гадан у свим улогама, тако да се овде супер уклопио. Колин Фарел је потпуно непрепознатљив испод двадесет кила шминке и никако не могу рећи да је лош, напротив, само ми се не свиђа шта је урађено са тим ликом. До границе карикатуре претерани итало-амерички New-Yawk акценат уз претеранију имитацију Де Нировог Ал Капонеа из Де Палминих "Несаломивих" (да је бар прозивао ненси боја Бетмена, па да му опростим). Овако, он је добар лик коме је дато довољно простора, али ми се једноставно не допада како то све делује. Али, ко мене пита, ево још се Бетмен није охладио, а већ се најављује спиноф са Пингвином. Само се чекао успех, који је и постигнут, па да се све то уновчи. Џон Туртуро је добар као Фалконе (иако није судија, и није убивен са тону динамита), а подсећа мало на улогу из "Милеровог раскршћа". Џефри Рајт је први комишнер Гордон који је црнац и свој део обавља солидно, без неких великих омашки али ни захтевних сцена. Енди Серкис ми је чудан чим не виче "Мај прешс", али свакако није лош. Што се тиче похвала, допада ми се како филм изгледа, Готам Сити је минуциозно конструисан и сетови одлично изгледају, неколико ситуација је добро решено и истражено је неколико интересантних идеја. Ја немам проблем са пребацивањем филма о Бетмену у жанр нео-ноара пер се, чак ће због тога добити и пола оцене више од мене јер га неподељено волим, а чујем (нажалост, не знам) да је такав приступ ближи Бетмену из стрипа. Свидела ми се и чињеница да се под лупу ставља и породица Бруса Вејна, лепо је знати да нико није изузет од могуће критике.
Неке ствари у филму су решене добро, а неке лоше. То нећу специјално детаљно анализирати, јер је то случај са готово сваким филмом, али овај има доста проблема, поред већ поменуте неубедљиве глуме појединих актера. Апсолутно сви велики проблеми су изведени из једног највећег, а то је трајање од три сата. Не могу да кажем да сам кршио прсте и псовао од досаде, нарочито у првих сат и нешто, али филм креће необјашњиво да се вуче у последњих сат и по, баш кад би требало да буде најузбудљивији. Даље, за толико дуг филм, очекивао сам више макљаже и акционих сцена брзог темпа, којих нема ни у траговима. Постоји та продужена јурњава колима која пружа одређено уживање неко време, али сам фрапиран колико се она небитном испостави у целој причи. Филм апсолутно нема материјала да оправда толико трајање, а постоји и неколико невоља где закони физике не допуштају да се ствари разрешавају као у филму. Падови са огромних висина, ударци и ране, те експлозије у непосредној близини све остављају нашег насловног јунака не само без последица, него малтене и без огреботине. То би све било у реду да је у питању један други Ди-Сијевац који носи плаво-црвену комбинацију, али пошто није, све делује прилично чудно. Да ствар буде гора, то се преноси и на друге, па и они свашта чудесно преживљавају. Није помогао Патинсонов Кобејн вајб, то ми се уз лик Бетмена никако не уклапа, али се свакако уклапа у поменуту персону тинејџера у депресији коју Брус Вејн овде фура. Тај константни расцеп између две личности је најбоље оживео Мајкл Китон и то се по свему судећи никада неће променити. Морам рећи да ми је апсолутно нејасно заокружење лика Ридлера који, после свега што је урадио, након слања онаквих порука, онако важних убистава, искорењивања корупције, као свој последњи адут открива неку јефтину копију Барутне завере са твитер свитом као извршиоцима. Штета за Дејна који је један од најбољих у овом филму што је његов лик толико лишен жестине на самом крају. Такође су добар посао урадили са скривањем негативца у наставку - потписан као "невиђени затвореник" чији смех одјекује на крају. Баш су се потрудили, нема шта, питам се ко ли би то могао да буде. Видим да је тумач лика Бери Киоан, па ће бар то бити занимљиво, убедио ме је у језивост у "Убиству светог јелена".
Да закључим, за филм тог трајања, тог буџета и тих аспирација, добио сам изненађујуће мало. Као да се већ знало да ће бити наставка са Џокером, па ће се све карте бацити на њега, а ово је само испитивање снага, опипавање терена и пулса публике. Наравно да то није случај, имао је овај филм велике претензије, али кад се оголе све нелогичности (а то су мајстори по интернету већ урадили), испод површине остаје јако мало кртине. Као да су сваку добру ствар редитељ, сценаристи и продуценти решили да пониште са једном или две лоше, склепавши тако на крају урадак који нити смрди нити мирише. У начелу је добра идеја да се покуша са претварањем Бетмена у детектива, али иако разумем да је била поента учинити га што замишљенијим и напаћенијим, била је грешка у потпуности га лишити кемпа јер је то суштински део његове личности (бар по ономе што сам ја разумео из филмова, а имајући у виду стриповско порекло лика). Тим Бартон је знао шта је потребно, а имао је и Денија Елфмана који ме је музиком натерао да као клинац жалим Пингвина. То овде фали. Признаћу да је интересантан експеримент натрпати пет јаких ликова у исти филм (Бетмен, Жена-мачка, Ридлер, Пингвин и неименовани смејавац из луднице), мислим да се то није десило још од епизоде серије из шездесетих. Ипак, све то није довољно и као што рекох, сваки добар потез и сваку добру сцену потире по једна лоша, тако да је ово у принципу можда и најчистија тројка коју је иједан филм о коме сам писао икад заслужио. На крају би можда требало да дам пола оцене више због жанра и због чињенице да сам у највећем делу филма био заинтересован за оно што се у њему догађа. Али, слаба вајда кад и на то морам да дајем поене, кад већ не постоји ништа друго на шта би могао да их скупи. Претпостављам да нисам ни имао право да очекујем више, али на моју жалост, ипак јесам. Поставља се питање хоћу ли икада научити, а одговор се изгледа сам намеће. Ако ништа друго, појам "Мрачни витез" је добио потпуно нову димензију.
ОЦЕНА: 3
