Сценарио: Карл Формен, по причи Ринга Ларднера
Улоге: Кирк Даглас, Артур Кенеди, Рут Роуман, Пол Стјуарт, Мерилин Максвел
Марк Робсон је редитељ са само пар натпросечних наслова у си-вију, дакле не би се могао сврстати баш у холивудски крем-де-ла-крем, али је свакако био човек који је знао свој посао, а пре редитељског рада, био је асистент костимографа, па потом и асистент у монтажи у студију РКО, где је радио на филмовима као што су "Грађанин Кејн", "Величанствени Амберсонови" и "Људи мачке". Након проблема у том студију и његовог распуштања, посвећује се режији и стартује са неколико нискобуџетних трилер-хорора који су сви вишеструко вратили уложено. Али, филм који му је донео оно што се зове "Hollywood big break" је управо остварење о коме ћу данас писати, боксерска драма "Champion".
.jpg) |
| Шампион |
Миџ Кели сасвим случајно улази у свет профи бокса, а онда постаје све већи и славнији спортиста, успут постајући све мањи и мањи човек, јер се велики део његовог успеха темељи на гажењу других.
Холивуд је у то време био загризао боксерску причу, с обзиром да је само недељу дана раније исте године, дакле у априлу 1949. одржана премијера сјајног филма "The Set-Up" (Намештаљка), са бриљантним Робертом Рајаном у улози боксера који на заласку каријере жели да очува своје достојанство по сваку цену, чак иако то подразумева неке јако тешке одлуке. Овде имамо обрнуту ситуацију, човека који ни из чега постаје нешто и жели то да остане, без обзира на цену коју треба платити и туђе животе које треба
Наравно да је изразито шармантни Миџ (Мајкл) атрактивнији избор од ћопавог буразера, те је лепа Ема брзо заведена, али убрзо Кели показује значајну црту свог карактера (не, није склоност ка цинкарењу, попут господина Зорана коме се ојела гуза). У питању је одбијање да га неко контролише и склоност ка супротстављању ауторитетима, те не трепнувши оком, напушта нову жену, кад га таст који ју је затекао пушком натера на венчање. Надаље, мрачнија страна све чешће излази на видело што је већи спортски успех и што је већа серија заведених плавуша и изневерених пријатеља, почевши од првог менаџера, па на крају и до самог Конија. Ту се манифестује оно о чему сам говорио о страсти са којом Кирк Даглас игра. Његова глума је убедљиво најбоља ствар у филму и трансформација његовог вишеслојног лика од прилично нормалног човека у егоисту опијеног славом, који иритира и нервира, заводи и одбацује, је врло уверљива и делује лагано. Највећа снага његове глуме је у томе што Миџа не приказује као зликовца и негативца један кроз један, већ као истински посрнулог човека. У томе можда леже и спорадичне слабости у сценарију, који нам с времена на време готово не дозвољава да осудимо Миџа на странпутици, али је Даглас, попут највећих зналаца, њих успео да угради у снагу лика који тумачи, дајући му додатну уверљивост. Колико год био окрутан, довољно је интелигентан и шармантан да превари три жене.
Изманипулисана манипулаторка
Артур Кенеди је такође одличан као Кони, Миџов брат, пратилац и глас разума у покушају, коме се не свиђају његове манипулације. И он је са правом зарадио номинацију, и то за споредну мушку улогу. Сјајан је контраст на крају, када упркос нарушеном односу између браће због свега што се издешавало, он о свом брату говори као шампиону посвећеном боксу до последњег момента, што заиста нико не може да оспори, без обзира на људске "квалитете". Увек сам волео споредне ликове који уздржаном глумом могу да освоје гледаоце готово колико и главни. Артур Кенеди је експерт на том пољу.
Пол Стјуарт одличан као поштени менаџер, коме се Миџ поново окреће на крају и који је ту да присуствује тужном, коначном паду великог шампиона. Сјајна улога.
Од жена се издваја Мерилин Максвел (на слици) у лику Грејс, фригидне прорачунате "blonde bombshell" безобразнице, која одмах свима ставља до знања да је занимају престиж и скупи поклони. Једна од најзанимљивијих сцена је коначни разлаз између ње и Миџа, где он рекао бих комплетира метаморфозу карактера и видимо га као апсолутно суровог и окрутног грубијана, који притом није ништа мање шармантан него раније. Ништа мање ефектна у својој улози није ни Рут Роуман као Ема, коју је дотични много повредио, али је то не спречава да више пута покаже да није прележала типичне женске дечје болести, показујући да изрека "што си гори све су боље" и те како има поенту. На крају, она је од добре и пристојне девојке постала лик са којим је тешко саосећати.
Мрачна страна
Треба истаћи сјајну шминку, нарочито у последњој борби, у то доба нисмо баш имали прилику да видимо тако нешто, Кирк у завршници заиста изгледа као да је млевен у воденици, бачен у воду, па извучен напоље. За време у коме је реализован филм, заиста изгледа импресивно. Филм је сасвим заслужено зарадио Оскара за монтажу. Препоручујем гледање у оригиналној црно-белој техници, иако је доступан и у колору. Похваљујем и ефектан атмосферично-злослутни скор Дмитрија Тјомкина, али то није ништа ново, ни чудно. Оно што бих поред поменутих спорадичних слабости сценарија и повремене предвидљивости истог хтео да поменем као ману филма јесте нереалистичност сцена борбе, које делују као рани радови "Рокија". Нема комбинација, ескиважа, рада ногу, ничега. Миџ прима 2-3 ударца да би задао један, у правом рингу би га одували после пар рунди. Кирк Даглас је отприлике деценију раније био рвач на универзитету, те овде, у тридесет трећој години, још увек поседује потребне физикалије за успешног боксера и ми га видимо како прескаче вијачу брзо и правовремено, али чим уђе у ринг, све се то губи.
Све у свему, изузетно трагичан филм у најчистијем смислу те речи, бољи од "Девојке од милион долара" која у другој половини постаје превише сентиментална и има нагло мења тон од спортског филма до филма о питању еутаназије, а у неким сегментима, бољи чак и од "Разјареног бика" (на кога се у фотографији огледа утицај овог филма). Одличан је у балансирању између два контраста, спорт доноси богатство, славу, а пре свега осећај самопоштовања, али такође уништава, и физички (брутално пребијање) и духовно, јер прелак успех слама карактер. Ипак, остаје чињеница да би овај филм, ма колико добри били остали сегменти, био дупло слабији, да није централне глумачке бравуре чувеног руског Јеврејина.
ОЦЕНА: 4 -
Холивуд је у то време био загризао боксерску причу, с обзиром да је само недељу дана раније исте године, дакле у априлу 1949. одржана премијера сјајног филма "The Set-Up" (Намештаљка), са бриљантним Робертом Рајаном у улози боксера који на заласку каријере жели да очува своје достојанство по сваку цену, чак иако то подразумева неке јако тешке одлуке. Овде имамо обрнуту ситуацију, човека који ни из чега постаје нешто и жели то да остане, без обзира на цену коју треба платити и туђе животе које треба
уништити. Марк Робсон је направио одличан избор узевши Кирка Дагласа за главну улогу. Он није имао неко велико искуство у тумачењу главних улога до овога филма, али су почетне споредне роле у неколико класика (пре свих "Необична љубав Марте Ајверс" и "Из прошлости") показале шта ће он постати у будућности. А показао се и као одличан процењивач, што ће му много значити у каријери. Био му је понуђен избор између позајмице Ем-Џи-Ему (Metro-Goldwyn-Mayer) за високобуџетни филм "Велики грешник" и овог малог, независног филма о последицама превелике славе у бруталном свету бокса. Одлучио се за ово друго и по први пут био номинован за Оскара, што му је омогућило улазак у неке уносније пројекте.
Кирк Даглас је врло често тумачио емотивно интензивне ликове, а овде је ту страст довео до врхунца. Он почиње као релативно ОК момак који са својим хромим братом Конијем креће да преузме ресторан који је купио његов пријатељ. Кад се испостави да је у питању превара, газда им обојици даје посао, а има и нешто друго што би обојица хтели - ћерку.
Желим да ме зову "господине"
Желим да ме зову "господине"
Наравно да је изразито шармантни Миџ (Мајкл) атрактивнији избор од ћопавог буразера, те је лепа Ема брзо заведена, али убрзо Кели показује значајну црту свог карактера (не, није склоност ка цинкарењу, попут господина Зорана коме се ојела гуза). У питању је одбијање да га неко контролише и склоност ка супротстављању ауторитетима, те не трепнувши оком, напушта нову жену, кад га таст који ју је затекао пушком натера на венчање. Надаље, мрачнија страна све чешће излази на видело што је већи спортски успех и што је већа серија заведених плавуша и изневерених пријатеља, почевши од првог менаџера, па на крају и до самог Конија. Ту се манифестује оно о чему сам говорио о страсти са којом Кирк Даглас игра. Његова глума је убедљиво најбоља ствар у филму и трансформација његовог вишеслојног лика од прилично нормалног човека у егоисту опијеног славом, који иритира и нервира, заводи и одбацује, је врло уверљива и делује лагано. Највећа снага његове глуме је у томе што Миџа не приказује као зликовца и негативца један кроз један, већ као истински посрнулог човека. У томе можда леже и спорадичне слабости у сценарију, који нам с времена на време готово не дозвољава да осудимо Миџа на странпутици, али је Даглас, попут највећих зналаца, њих успео да угради у снагу лика који тумачи, дајући му додатну уверљивост. Колико год био окрутан, довољно је интелигентан и шармантан да превари три жене.
Изманипулисана манипулаторка
Артур Кенеди је такође одличан као Кони, Миџов брат, пратилац и глас разума у покушају, коме се не свиђају његове манипулације. И он је са правом зарадио номинацију, и то за споредну мушку улогу. Сјајан је контраст на крају, када упркос нарушеном односу између браће због свега што се издешавало, он о свом брату говори као шампиону посвећеном боксу до последњег момента, што заиста нико не може да оспори, без обзира на људске "квалитете". Увек сам волео споредне ликове који уздржаном глумом могу да освоје гледаоце готово колико и главни. Артур Кенеди је експерт на том пољу.
Пол Стјуарт одличан као поштени менаџер, коме се Миџ поново окреће на крају и који је ту да присуствује тужном, коначном паду великог шампиона. Сјајна улога.
Од жена се издваја Мерилин Максвел (на слици) у лику Грејс, фригидне прорачунате "blonde bombshell" безобразнице, која одмах свима ставља до знања да је занимају престиж и скупи поклони. Једна од најзанимљивијих сцена је коначни разлаз између ње и Миџа, где он рекао бих комплетира метаморфозу карактера и видимо га као апсолутно суровог и окрутног грубијана, који притом није ништа мање шармантан него раније. Ништа мање ефектна у својој улози није ни Рут Роуман као Ема, коју је дотични много повредио, али је то не спречава да више пута покаже да није прележала типичне женске дечје болести, показујући да изрека "што си гори све су боље" и те како има поенту. На крају, она је од добре и пристојне девојке постала лик са којим је тешко саосећати.
Мрачна страна
Треба истаћи сјајну шминку, нарочито у последњој борби, у то доба нисмо баш имали прилику да видимо тако нешто, Кирк у завршници заиста изгледа као да је млевен у воденици, бачен у воду, па извучен напоље. За време у коме је реализован филм, заиста изгледа импресивно. Филм је сасвим заслужено зарадио Оскара за монтажу. Препоручујем гледање у оригиналној црно-белој техници, иако је доступан и у колору. Похваљујем и ефектан атмосферично-злослутни скор Дмитрија Тјомкина, али то није ништа ново, ни чудно. Оно што бих поред поменутих спорадичних слабости сценарија и повремене предвидљивости истог хтео да поменем као ману филма јесте нереалистичност сцена борбе, које делују као рани радови "Рокија". Нема комбинација, ескиважа, рада ногу, ничега. Миџ прима 2-3 ударца да би задао један, у правом рингу би га одували после пар рунди. Кирк Даглас је отприлике деценију раније био рвач на универзитету, те овде, у тридесет трећој години, још увек поседује потребне физикалије за успешног боксера и ми га видимо како прескаче вијачу брзо и правовремено, али чим уђе у ринг, све се то губи.
Све у свему, изузетно трагичан филм у најчистијем смислу те речи, бољи од "Девојке од милион долара" која у другој половини постаје превише сентиментална и има нагло мења тон од спортског филма до филма о питању еутаназије, а у неким сегментима, бољи чак и од "Разјареног бика" (на кога се у фотографији огледа утицај овог филма). Одличан је у балансирању између два контраста, спорт доноси богатство, славу, а пре свега осећај самопоштовања, али такође уништава, и физички (брутално пребијање) и духовно, јер прелак успех слама карактер. Ипак, остаје чињеница да би овај филм, ма колико добри били остали сегменти, био дупло слабији, да није централне глумачке бравуре чувеног руског Јеврејина.
ОЦЕНА: 4 -
Нема коментара:
Постави коментар