Перо је поново наоштрено и дошло је време за други текст из редовне рубрике. После разуларених кобила у кризи средњих година, на ред је дошао још један феномен који треба демистификовати. Пошто није занимљиво мрзети нешто што мрзи већина људи (односно, није потребно писати текстове о томе), хватамо се у коштац са појавама, стварима и људима које су из било ког разлога предмет масовног обожавања и огољујемо исте до костију. Наравно, кад је дотични из наслова у питању, не заносимо се да ће читаоци (а посебно обожаваоци) осећати неко нарочито просветљење, нити одједном променити мишљење. Под један, зато што ни ја не бих дозволио некаквом тексту на некаквом блогу да ми толико утиче на свест и окрене мишљење за 180 степени, а под два зато што је ниво обожавања поменуте персоне међу младим људима толики да је то већ помало забрињавајуће, он му у ово модерно доба дође као некакав гуру, човек чије песме носе смисао живота, а чији стихови имају одговор на сва питања. Зато и мислим да је овај текст у основи велика борба против ветрењача. Али, пошто нисам познат као човек који одустаје, ипак ћу га написати. Многи су ме већ питали зашто гајим нетрпељивост према тако великом уметнику и човеку, ја сам свима одговарао у краћој верзији, немајући времена да то у потпуности формулишем. Вероватно имам другачија схватања по питању великих људи и уметника. Неко ће рећи да сам цинични, фрустрирани ноулајфер. Ни то није далеко од истине. Али, то нема везе с мојим мишљењем о панонском говнару (ПГ).
Најпре се ваља осврнути на најчешћу реченицу коју чујем од оних који воле Ђоку (pun intended) у његову одбрану, а то је "апсолутно нема везе какав је човек, песме су му одличне". То не пије воду из простог разлога - немогуће је у потпуности одвојити личну и професионалну сферу живота. Не можете ценити некога ко је добар у томе што ради (не кажем да ПГ јесте, ово је хипотетичка премиса) ако знате да је приватно љига и ђубре. То би било исто као да кажете "Пера Перић је најбољи писац у земљи. Јесте да ми је спавао са женом, али такве реченичне конструкције не видех још од Црњанског, свака му част". Што је још страшније, љубитељи ПГ-а то гутају као спрдњу са свим и свачим, под маском "софистицираног хумора" који ми, стока балканска, не разумемо, те пљујемо тако узвишеног уметника. Замислите да вам у кућу дође неки пријатељ кога поштујете и цените и истовари хрпу балеге насред ваше дневне собе. Док ви покушавате да дођете себи, он каже: "У реду је, матори, сад ти се боја тепиха слаже са тапетама, учинио сам ти услугу". Па, ви сад одлучите хоћете ли га избацити наглавачке или рећи "Свака ти част, матори, види се да ми желиш добро". Драги мој господине (пардон, друже) ПГ, неке ствари нису за спрдњу, зајебанцију и транге-франге. А остатак овог текста ће показати да си ти обичан увлакач и среброљубац коме ништа није свето осим сопствене позадине. А ако си такав човек, не могу да те ценим ни као "југословенског кантаутора", ма колико те њих цитирало на друштвеним мрежама. Извини. (Видиш, ипак сам изговорио ту тешку, страну реч). Да се позабавимо сада мало твојим развојним путем.
Још пре првог објављеног албума, знао си како себи да прокрчиш пут до звезда. Један од синглова је погодио у жицу. Тачно тамо где треба. Пропустио си народноослободилачку борбу, али у некој новој си спреман за прве борбене редове, чак и да пролијеш славну партизанску крв. А дотле - мора неки динар да се узме на рачун тих стихова. А како то најбоље осигурати него изјавом љубави другу Старом? Но, добро, свачије опредељење треба поштовати, и са тим се апсолутно слажем. Пошто су ти отворена врата славе, уследила су два солидно успешна албума пре соло каријере, али круг је затворен тек још једним синглом, после смрти великог вође (1981) у коме си потврдио приврженост режиму, НОБ-у, а првенствено Другу свих другова. Свака ти част на истрајности и принципијелности, још си као мало ко имао и част да га видиш три пута.
Ода слободном животу, фасцинација култом једне личности, од клиначких дана, па до зрелих година...заиста свеобухватно уметничко дело у сваком смислу те речи.
Само ми једна ствар није јасна - ако си већ таква принципијелна громада, откуд онда она реченица у "Додиру свињ...", овај, "свиле" који ћу парафразирати (немам књигу код себе, нећеш ми замерити): "Ја сам био спреман да напишем и "Трипут сам видео фелдмаршала Геринга" ако ће ми то омогућити да напустим касарну и видим своју малу принцезу". Значи, у питању су били виши, породични интереси. А шта те онда натерало, друже ПГ, да напишеш "Рачунајте на нас", кад тада мала Видра није била ни у плановима? Који су онда интереси превагнули? Чему славопојке, ако си у року од десет година почео да се гнушаш свега што си некад обожавао? Камо партизанска крв? Куд се дедоше принципи, друже ПГ? Ако си заборавио, звали су те Титов омладинац.
Лепо написа један мој пријатељ, некад је пуцао Гаврило, данас пуцају принципи.
Рећи ће Ђокисти - зар ти никад у животу ниси променио мишљење? Свакако да јесам, али скоро никада о фундаменталним животним стварима. Ако сам неко време и био у заблуди око неких ствари, то је зато што сам био дете које још увек није знало апсолутно ништа. А све и да јесам, нисам се предомислио пет пута за двадесет и кусур година, друже ПГ. А што рече друг Илија Чворовић - ниси ти млад, па да не знаш шта радиш.
Но, да се вратим на суштину. Већ крајем осамдесетих, друг ПГ је увидео да дувају неки други ветрови, па је изразио своје разочарење целом државном структуром, опасно закачивши и доскора обожавану ЈНА песмом "Реквијем", која се завршава стиховима "Све се мења и све тече, човече", што најбоље описује њега самог. ПГ звани ветроказ, дефинитивно рашчишћава са назадном прошлошћу космополитским одломком из једног свог романа. Одломак се симптоматично зове "Одјеби, ЈНА".
 |
| Из доба среће и благостања |
Тај одломак је, ако се не варам, прочитан на концерту у Сава Центру у првој половини деведесетих, где је његов ламент представљао коначни симболични разлаз са тадашњим српским властима, јер смо ми (и само ми) криви за рат (поновљено више пута на различитим местима, углавном у Сарајеву). Подсети ме, друже ПГ, зар нису они у које си се клео и ови које си проглашавао злочинцима изливени у истој фабрици? Веже вас иста партизанска крв. Негде у вама је битака плам и ви знате зашто сте ту.
Но, добро, разумем, друго време је наступило, повео вас пут на различите стране, страст је прошла, љубав ишчилела, нема више флуида, боље је растати се пријатељски, него одржавати односе механички и на силу. Чистије је рећи "Одјеби", него правити се да је све у реду. Слажем се са тобом. Међутим, мене интригира један други однос који си баш у време овог разлаза почео да успостављаш и негујеш. Увек си био велики Југословен пар екселанс. То се знало. Зато си врло бурно одреаговао на отцепљење Словеније и послао их у три мајчине да скијају и јодлују сами са собом. Не сећаш се? Ево, да ти мало освежим памћење.
Песма се (поново) симптоматично зове "Јебо нас ко нас састави" (на туби су уклонили прави назив). И кажеш ти ондак, бечке коњушаре стављаш испод Трећег рајха и "нећеш да их се сетиш ни кад будеш гледао слалом". Поштујем, више си готивио Цурбригена и Томбу. И ја сам. Ипак, памћење ти се неким чудом освежило у року од 3-4 године кад си усред неправедних и ничим изазваних санкција (да, са поносом користим конструкције Споменке Јовић) пожурио код Јанеза, смучара, односно бечких коњушара, по држављанство и кућу. Рече ти у то време, цитирам: "Jeste, govorio sam protiv Slovenaca, zato što su rasturili moju domovinu. To ti je kao ono kad te ostavi devojka, pa prva tri dana imaš fore da pričaš ružno o njoj... E, a onda su i Hrvati hteli da se odvoje od nas. Oni su to ionako uvek hteli. A onda i Bosna. pa Makedonci, sad već i Crnogorci. E, sad i mi već hoćemo da se odvojimo sami od sebe. I shvatiš na kraju u kome je problem."
Ниси морао ни да се трудиш. У нама је проблем. Увек је и био. Уметници попут тебе нам стално на то скрећу пажњу. Само обично живе мало даље одавде. Али, зато си ти, друже ПГ, оно што јеси. Без длаке на језику. Шта бисмо ми без тебе. Посебно ти је кул ово што државу поредиш са девојком коју после од једа пљујеш. Свака част. Само, нешто си много брзо преболео тај раскид за једног Титовог омладинца. Чешће си био на релацији Љубљана - Марибор него Београд - Нови Сад. Изгледа да ипак ниси могао без својих смучара.
Јесте, лепо си нам рекао. "Криви смо ми" и само ми. Нека путује без нас Европа која је оличење морала, вредности, врлине и лепоте. Нека путује Европа која је дала све од себе да очува државу коју си ти толико волео. Нека путује са својим напредним институцијама и животним стандардом, далеко јој лепа кућа. Ми је не заслужујемо овако затуцани и примитивни. Нека друге земље остварују рај у њој кад смо ми већ тако ретроградни. Код нас су само спорадични људи отвореног ума попут тебе. Шта ћеш кад смо сировине.
Ти си наставио да показујеш колики си човек кад си на првом послератном концерту у "Зетри" изјавио да смо за рат криви ми, понизно се извињавајући за избеглице, уз чувену лалошку народну умотворину "Јебо их воз који их дон'о". Могао си успут да свратиш и до Бањалуке, није толико далеко. Сигурно би им отворио заслепљене умове кад би им рекао да смо криви за рат и псовао избеглице. Свакако би ценили што си их излечио од заблуда, друже ПГ. Само су тебе чекали да им отвориш очи.
Још једном си натерао људе да размисле снимањем живог албума симболичног наслова"Да л' је све било само фол" и то нигде другде до усред Словеније. Да ли је, драги друже ПГ? Не, код тебе нема фола. Ти си цео од искрености. И од емоције. И интелектуалац си. И сви који те не воле су затуцани примитивци, ултранационалисти и клерофашисти. И слушају Цецу и Секу. Треба да те ставе у читанке. А они који те не разумеју - па њихов проблем. Јер "ко није дрво разумео прво, па тек онда садио, ништа није урадио". Да се најежиш.
Елем, 1999. беше прави тренутак за излазак из политичке илегале, јер је пучанство било осетљиво после бомбардовања и надрукано западном пропагандом да су искључиво "онај" и његова жена криви за убијање невиних цивила, а никако преподобне Америка и Европа, за којима смо вечито каскали. Није било адекватнијег тренутка да се наметнеш као музички месија, пошто си већ био познат као Слобеков заклети противник (иако је он, подсећам, из исте клике као и онај у кога си се клео). А кад си се "одрицао" своје прошлости, шеретски си говорио у свом маниру "Људи, ја сам те песме написао пре 20 година, да сам убио Тита, досад бих изашао". Рече Понтије Пилат, перући руке.
И тако си се на неки начин наметнуо као вођа "деце која се упиру да рођене очеве од лажи одвикну". Већ тада је требало укапирати да ће цела та ствар кад-тад засмрдети као сенгруп. Али, ко је о томе могао да мисли, друже ПГ, кад нас је милосрдни анђео ослободио јарма ретроградних деведесетих, па се свуда као у трансу понављало "Јебите се, деведесете" и "Живети слободно". Здробили смо лажне дијаманте, раскрстили са прошлошћу, а у свему томе си нам помогао ти, наш омиљени кантаутор, истовремено нас подсећајући у каквом смо паклу живели.
"Испузали су грабљивци, па лажљивци, сналажљивци", рече ти ономад.
Ругао се лонац лонцу, а оба су црна.Обичај ти је био да на релацији Србија - Словенија покаткад почастиш публику са "Слабо диваним хрватски", као што се види у доњем прилогу, што је наравно, увек пропраћено бурним аплаузом, јер твоја верна публика, друже ПГ, угледајући се на тебе, има памћење као Дори из "Finding Nemo".
http://www.mojnet.com/video-slabo-divanim-hrvatski/e37a8f6b301a80570dff
Ипак, на највећи хит твоје плодне каријере се морало чекати до краја јуна 2002. када си на концерту у "лијепој њиховој" изјавио да певаш на матерњем језику хрватском, односно његовој исквареној верзији, такозваном српском. Ту си заиста превазишао себе, друже ПГ. Они који те капирају и воле су одмах скочили да објасне како си хтео да кажеш како смо сви један народ. За њих питање - зашто си се онда одрицао Југославије и Тита, зашто си, кад ти је више одговарало псовао смучаре, а после им летео у загрљај? И зашто си - ако смо сви један народ - сваки концерт ван Србије користио да испљујеш Србе на пасја кола? А, извињавам се, ниси, него те ми не разумемо. Твоја лирика је виша математика за нас простаке. Волео бих да објасниш неком од потомака 700.000 покланих Срба у Јасеновцу и Јадовну, или некима који су преживели "Бљесак" и "Олују" да смо исти народ. Желео бих да чујем ту узвишену реторику.
Заборавио сам и на чињеницу да ти мајка има мађарске и хрватске крви, па отуд оно "матерњи језик хрватски". И на то ме подсетише Ђокисти. Али, имам друго питање - откуд ти оно да је српски искварена верзија хрватског? То је шлаг на торти. На томе би ти честитали Павелић и Степинац. Тога се ни они не би сетили. Али, са друге стране, они нису били интелектуалци попут тебе. (У првој верзији текста, горе је стајао видео линк са верзијом "Слабо диваним хрватски", али Ђокица је обрисао трагове са Јућуба, тако да сад постоји само урл линк).
Од осталих твојих политичких бравура, издвојио бих писмо-честитку Милу Ђукановићу, по проглашењу независности Црне Горе 2006. године (писмо је доступно на интернету, предуго је да бих га овде постављао у целости, под насловом "Разгрнули сте мрак"). А ми смо беше сви исти народ (или то више није актуелно)? Затим, као што је било очекивано, подршка онима који срушише злог тиранина Милошевића, све под паролом "Живети слободно", односно индиректна подршка западу који нас је 78 дана засипао бомбама. А сада, када су твоји пулени почели да губе превласт, окренуо си се подржавању идеје отцепљења Војводине од Србије, заједно са својим пријатељем који животом брани братаницу. Некако ме то од свих твојих поступака најмање зачудило. Баш ми онако идете један уз другог.
Заборавих и то да се недавно круг твојих дебилних изјава у потпуности затворио када си недавно у Подгорици изјавио да "ниси српски кантаутор, већ југословенски". Ја се плашим, друже ПГ, да ти од силних промена мишљења не знаш ни сам више ни ко си, ни шта си, ни чији си. Једно је сасвим сигурно, и око једног можемо да се сложимо - да ниси српски кантаутор, нити си то икад био. Био си много тога, али то никада.
Не пада ми на памет да кажем да си глуп, друже ПГ. У неку руку, ти си чак и интелектуалац. Не онакав каквим те сматрају, додуше, али интелектуалац у сваком случају. Нема везе што си једва завршио средњу школу и што си пропали студент географије. Ти си укапирао једну велику универзалну истину о народу са ових простора и на томе ти треба честитати. Овај народ воли кич. Овај народ умире за патетиком оличеном у бљутавој лирици коју пас с маслом не би прогутао. Овај народ чезне за кретенским мелодијама у три акорда у којима ће га неко учити животној филозофији. (Ђока пева односно рецитује песму о ђоки у "Песми о једном петлу", на пример). Овај народ воли да буде сапатник свакоме, па тако и јунацима твојих песама који умиру јер их је оставила драга са машницом у коси. Емоција и севдах паора који музе краве загледан у равничарске даљине. То је то. То се тражи. Схватио си то и на томе добро зарађујеш. Свака ти част, друже ПГ. Циљ оправдава средство.
Није ми проблем да признам да си ми био занимљив на прелазу из нижих у више разреде основне школе, друже ПГ. Наравно, то је било пре него што сам те упознао и схватио да за тебе постоји само једна држава, једна нација, једна религија, један спиритус мовенс - ПАРЕ, и да бисте ти, и такви као ти, продали све на свету, укључујући и своје најрођеније, само да продате карту више и добијете аплауз више. Ено, чекају те Хашим и Рамуш да им честиташ границу. Играте на карту амнезије овог закреченог и напаћеног народа и млатите шолде. На страну што мислим да је твоја лирика управо за ниво основне школе. И нека је, имаш право на то. Али, осим што се свесно поиграваш са здравим разумом овог народа, друже ПГ, теби на душу иде још већа травестија. Ти све то покушаваш да продаш и пласираш као уметност, филозофију, нешто за чије је разумевање потребна медаља са такмичења и чланство у МЕНСИ. Е, то је оно што највише НЕ ВОЛЕМ код тебе, друже ПГ:
Ти своју бедну, петпарачку реторику и поезију представљаш и пласираш као да су то у најмању руку мисли једног Тагореа или Шарла Бодлера. О политикантским песмама сам већ рекао шта сам имао, оне ће се мењати у зависности од твојих интереса и увек ће имати ко да их прогута и да те прогласи за највећег мислиоца, твојим обожаваоцима ионако не треба много. Али, један од најимбецилнијих коментара које сам чуо о теби је да "разумеш мушко-женске односе боље од свих". Да је то тачно, друже, ти би прво почистио своју кућу и зауздао своју љубљену гимнастичарку која ти већ годинама набија рогове као јелену капиталцу, а о томе бруји цео Нови Сад. Тако да ти ништа не вреди патетисање у вези тога, боље предузми нешто.
Не разумеш ти мушко-женске односе, разумеш психологију овог народа, коме никад доста квази-филозофских кантаутора и квази-дубоких текстова о животу. Још ако се убаци и понека пропала љубав, на коњу си. Али, да ти кажем нешто, друже ПГ, хиљаду пута ми је дражи херцегновски бајкер са свим својим клоновима, који ради малтене исту ствар (без политикантског мрсомуђења), али не покушава да убеди никог да је то што ради некаква вајна уметност. Човек ради оно што треба да би привукао жене које падају на колена лучећи сокове на његове просте мелодије (које су све скоро потпуно исте), али више на њега самог. Добар дан - добар дан. Зна се шта нуди и шта за то добија и то је по мени много чистије и поштеније од твојих глупости, друже ПГ.
Сад чекам да ми Ђокисти напишу "Само лепо можеш ружити". Је л' то значи да ако ја напишем да је Исидора Бјелица смеће у сваком могућем смислу, да је она заправо лепа и добра списатељица? Ко зна, можда сам ја слеп код очију. Можда некад и ја променим мишљење. Јер, све се мења и све тече...човече...
Ма, шалим се. Одјеби, панонски говнару.
Нема коментара:
Постави коментар