Једва неколико пута сам осећао потребу да пишем о појединачним месецима кад су у питању одгледани филмови и то се углавном односило на број погледаних наслова који је листом био већи него обично. Рекорд је, ако се не варам, био 44 наслова. Овог пута бројност није толико велика (иако није ни мала), и свакако није примарни мотив за сачињавање овог текста. Инспирисан сам зато што сам овај пут одгледао доста новијих домаћих наслова и што овај текст може да послужи као својеврстан апендикс на два досадашња о нашим остварењима у 21. веку. Успут ћу се дотаћи и других одгледаних филмова у првом месецу ове године, као и о потенцијално интересантним остварењима која тек треба да постану доступна гледаоцима. Нисам око свега подједнако узбуђен, али има филмова од којих очекујем много, те ће овај текст послужити да прођем и кроз њих. Дакле, најпре сублимација свега што сам видео од првог јануара до првог фебруара текуће године, а потом и најава неких ствари које мислим да би могле да буду занимљиве у блиској будућности.
POSSE (1975) - Кирк Даглас режира и глуми жестоког шерифа са политичким амбицијама који хвата опасну банду предвођену харизматичним пљачкашем у лику Бруса Дерна, али се клима мења кад се оголе све поменуте амбиције. Све познато и виђено, али сам болећив према циничним ревизионистичким вестернима, а овде све пршти од цинизма и бруталности. Надмудривање са Дерном је одлично, а епизодна екипа супер.
ХОЛОП (2019) - Преваспитавање татиног сина. Без обзира на извиканост до бола и несмешну физичку комедију, има неколико успелих шала и пристојне глумце, те не би било лоше да несрећни Биковић има икаквог талента за комедију, или икаквог талента уопште.
PER QUALCHE DOLLARO IN PIU (FOR A FEW DOLLARS MORE (1965)) - Врло ми је лепо легла реприза. Све се већ зна, "Добар, лош, зао" је један од мојих омиљених филмова уопште и далеко је изнад оба преостала из трилогије, али и овај је стварно одличан, поготово је добро за промену гледати Лија као позитивца, чисто да покаже да је и ту уверљив.
МЕГДАН: ИЗМЕЂУ ВОДЕ И ВАТРЕ (2024) - Случајно сам га ухватио и помислио "Колико лош може да буде?". На несрећу, врло брзо сам добио одговор, а да сам знао која је породица надлежна, одмах би ми све било јасно и не бих ни гледао. Немам речи да опишем на којим је све нивоима ово лоше и колико. Сад бих као рођени мазохиста скинуо и "Рани мраз", само да је доступан, да се докусурим без зоље.
ЗЕНИЦА (1957) - Морам рећи да сам очекивао више. Глума је добра, али је прича прозаична, балансирање револуционарних и брачних дужности. Мелодраматика је некако уобичајена за тај период, па се одмах и видело куда све иде. Раде и споредна екипа су одлични, а главна глумица је касније постала жена Ђузепеа Де Сантиса и често радила са њим. То је у неку руку и занимљивије од самог филма.
МОЈ ЈУТАРЊИ СМЕХ (2019) - Добро је, свиђа ми се, прави локалпатриотски филм. Филип Ђурић је феноменалан, "Црна свадба" је пропала кад је он изашао, Ивана је исто добра, а наравно да је у најбољих десет минута филма присутан Небојша Глоговац који исто разбија. Допала ми се стерилна камера, некако се доста важних ствари деси баш кад су ликови ван фокуса. Ипак, морам да поменем да је баш згодно што је главни лик такав какав је нашао за себе ликињу која је таква каква је одмах поред себе, то се иначе баш дешава у животу.
IN A VALLEY OF VIOLENCE (2016) - Прича о скитници који долази у град да тражи убице свога пријатеља и освети се, а у томе му помаже једна од власница градског хотела. Солидан вестерн урађен на старински начин, све је већ виђено, али је доста добро. Осим пар блатантних анахронизама типа cocksucker, немам већих замерки, али није ни нешто специјално. Итан је прилично уверљив, а Таиса ми је откровење, нисам је много гледао по филмовима и обратићу пажњу. Значајно ми је боља од сестре по ономе што сам видео, мада нисам гледао Мотел Бејтс, да се одмах оградим.
A REAL PAIN (2024) - Рођаци на туристичком путовању Пољском кроз меморије о холокаусту који је њихова баба преживела. Солидно је све ово, Кјеран Калкин је добар, али нисам се нашао нарочито инволвираним, мада мислим да разумем Ајзенбергову намеру.
DOWN BY LAW (1986) - Добро ми је дошла ова реприза Џармуша после 30+ година, тачно се сећам оних ВХС белих титлова у летњем биоскопу. Није лоше, али најупечатљивији од целог филма ми је саундтрек Тома Вејтса.
ЖИВИ И ЗДРАВИ (2024) - Једва сам чекао ово да гледам, и због приче која ми је деловала интригантно и као добра основа за комедију, али и због Микице Јоковић, која је ипак имала мању улогу него што сам се надао. Подсетила ме на мало уштогљенију верзију модерне Никол Кидмен са овим ставом и гласом, на крају крајева, исто су годиште. У две-три сцене сам се од срца насмејао што је било изненађење, а цео кастинг је одличан, укључујући чак и Дабовићку, али Момо Пићурић доминира. Свака бразготина је прича за себе. Крај јесте могао да буде мало бољи, али сам јако задовољан како је све испало, чак је у неким сценама заличило мало и на Кустуричин вајб.
СВЕМУ ДОЂЕ КРАЈ (2024) - Претерује мало Рајко, несуптилан је чак и за своје стандарде. Све је очекивано, па чак и хумор са јако предвидивим панчлајновима. Исаковић поново најупечатљивији као тежак говнар, али не нарочито меморабилан филм свеукупно. Жао ми је, очекивао сам више од свега.
ЗА ДАНАС ТОЛИКО (2024) - Нити сам склон ненормалном хајпу, нити смештању на дно каце, а то су изгледа једине две могућности око овог филма. За мене је нешто између. Јасно ми је да то није оно на шта овај филм иде, али шта да радим.
KLAUS (2019) - Неочекивано одлично и то је све што ћу рећи, јер треба гледати филм уместо да ја причам о њему.
ЛАЗАРЕВ ПУТ (2024) - Браво за референцу на Una pura formalita. Боске у кафкијанском паклу суочавања са собом. Све прволопташки, могло је то и боље, и наравно, он је могао бити и бољи. Очекивао сам нешто мало дубље, али пристојно је и овако, мада се више може уживати визуелно него у сценарију, тј. дијалозима.
LES CHAMBRES ROUGES (2023) - За мене уистину фасцинантан филм на много нивоа, од паметног приступа комплексној теми, преко музике какву не чух скоро до бриљантне глуме свих укључених, а посебно Жилијет Гаријепи. Појма немам ко је девојка, али ћу са пажњом пратити шта даље ради, као и редитељ. Стварно сув квалитет.
SINGLE WHITE FEMALE (1992) - Обе глумице су супер, али сам филм није ништа специјално, ваљда зато што има толико сличних.
THE LAST WORD (2017) - За дивно чудо, није лоше. Обожавам Ширли, а она је живот провела играјући много сличних оштроконђи. Харизма јој не фали ни у овим годинама. Није ово ништа специјално, али има шарма, а она га баш носи, иако је све очекивано. Мала црнкиња је право благо, одушевљен сам и надам се да ће наставити да глуми.
THE SQUEEZE (1977) - Пандур алкос јури да спасе пријатељеву ћерку из канџи опасних отмичара, ал' се испоставља да ствари нису онакве каквим се чине. Легенда Стејси Кич је увек освежење за очи, а и добра екипа гангстера и солидан ниво гритинеса држе ово изнад просека. Једино што сам брзо погодио како ће се све одвити, али добар филм, а волим што сам га открио преко неког левог клипа на јућубу.
THE THREAT (1949) - Скроз непознат ноар, што је увек плус. Б продукција на све стране, али овде чак и помаже. Чарлс Мекгро бежи из ћузе и затим са својом бандом опасних киднапује пајкана који га је ћоркирао. Прилично је добро и неочекивано интересантно, само што је, наравно, било прилике да се све заврши доста раније и онда филм не би имао смисла.
NIGHT OF THE DEMON (1957) - Један од класика који ми је дуго измицао, а ни сам не знам зашто. Врхунски филм, са очигледно уметнутим крупнопланим приказом демона од стране студија, али чак ни то не умањује квалитет. Одлична ствар, тиха сугестивна страва, одлична глума и увек квалитетни Жак Турне. Све супер, а Дејну Ендруза је увек лепо видети.
TEOREMA (1968) - Необичан и добар филм, готово све Пазолинијеве преокупације смештене у једва сат и по. После су многи покушали да копирају овај концепт (најрадикалније Такаши Миике у "Visitor Q", који је мени такође супер, ма колико ишчашен био), али оригинал је један. Свашта је нагурано у деведесетак минута и дефинитивно није за свакога, али мислим да га треба гледати.
РАДНИЧКА КЛАСА ИДЕ У ПАКАО (2023) - Е, да га јебЕм, што каже курир Ђока у филму. Чекао сам ово годину и нешто, ал' нисам баш задовољан како је све испало. Много има да се пише и елаборира, укратко, прва трећина фантастична, друга развучена и слаба, трећа крене супер па се испува на крају и све остане некако недопечено и недоправљено. Глумци су стварно добри и режија квалитетна, претерује се мало са акцентима, а неки и мешају више њих у току неколико реченица, а ла "Тајне винове лозе", искрено се надам да није намерно претеривање по рецепту Сркија Драгојевића. Нека симболика је малчице преочигледна, али то није проблем, некако та друга трећина није довољно испуњена, и сам крај је баш слаб. Можда сам се ја и превише надао, с обзиром да мислим да је "Порно банда" међу најбољим нашим филмовима у 21. веку, па сам ваљда и превише очекивао. Морам да поменем "Црно и златно" и "Ситније, Циле, ситније" секвенцу, те музичке деонице су генијалне, мада вероватно и даље нису на нивоу "Додирни ми колена" и "Узми велики ексер" из "Порно банде". Елем, била је супер прилика и намера је кул, ал' не испаде шта је могло.
TUSTA (2019) - Добар је филм, поготово за оне који воле КУД Идијоте, али не пружа ништа нарочито ново и непознато, идући линијом већине солидних и добрих музичких документараца. Жао ми је што није укључена прича о томе како му је деда нашамарао Мусолинија.
WIT (2001) - Осим изузетне Емине посвећености и глуме, те лепих Донових сонета које одавно не чух, заиста ми ништа посебно није донео овај филм, бар не оно што сам очекивао. Све је ОК, а ту је и кева као професорка, па и велики Ллојд као доца, али нисам импресиониран пробијањем четвртог зида, и генерално како се све одвијало.
LADIES AND GENTLEMEN, THE FABULOUS STAINS (1982) - Упркос одличности целе екипе, Дајан Лејн носи цео филм на својим нејаким плећима, и он је доста добар за то што представља и хоће да буде. Нажалост, неуједначеност визије сценаристкиње и редитеља се одражава на само остварење, али онда кад је филм добар, стварно је одличан, а функционише чак и као некакав прото-феминистички филмић. Писао сам већ, ја сам се први пут заљубио у Дајан гледајући "Ватрене улице", али нека се зна где је започела "певачку" каријеру. Изузетно захтевна улога за једну девојчицу од 16-17 година коју је она изнела као матора.
78 ДАНА (2024) - Има анемичних и спорадично помало досадних момената, али је све јако аутентично и реално. Свака част редитељки на идеји, визији, локалпатриотизму и, што је најбитније, сасвим солидном сценарију. Сви добро глуме, али мала Васиљевићка заслужује сва жива признања, заиста велико браво. Чекам да видим шта ће девојка следеће да режира, ово је дефинитивно један од бољих филмова снимљених код нас са бомбардовањем као позадином.
THE OWL AND THE PUSSYCAT (1970) - Желео сам да ми се допадне много више него што јесте. Има ту потенцијала, али се сваки пут кад се наговести нешто добро то разводни у неке глупости.
HANA-BI (FIREWORKS (1997)) - Све што обожавам у вези филмова Такешија Китана је перфектно сублимирано у овом остварењу. Изузетна прича, атмосфера непрекидне усамљености, изврсна музика и глума, тишине које говоре гласније од речи. Немам речи, једноставно фантазија. У најмању руку један од најбољих филмова деведесетих, баш сам одушевљен.
GOYOKIBA (HANZO THE RAZOR: SWORD OF JUSTICE (1972)) - Велики и увек поуздани и сигурни Шинтаро Кацу глуми непоткупљивог пандура у старом Јапану, неку врсту самурајског Прљавог Харија и то звучи фантастично, а има и прекул џез саундтрек. Ипак, суштина свега ми је танка, иако морам да признам да је начин на који изнуђује признања веома оригиналан, не свиђа ми се превише, што никад нисам мислио да ћу рећи. Ипак више уживам у филмовима о Затоичију кад је ова легенда у питању.
HOMICIDAL (1961) - Прејефтини "Психо" плагијат, али, за дивно чудо, доста добар. Задовољан сам како је све испало, а и финални обрт ме је прилично изненадио, јер је филм паметно конструисан, иако је, кад размислите, све водило ка њему.
WITH HONORS (1994) - Већ виђен филм и порука која функционише захваљујући упечатљивој глуми Џоа, Брендана, Мојре и екипе. Није ништа нарочито, али ми је легао и вратио ме у нека срећнија времена. Мало се телефонира поента, али то је и за очекивати са оваквим филмом.
COLD STEEL (1987) - Пандурски филм из 80их у којем су Бред Дејвис, Шерон Стоун и Адам Ент, а главни негативац је Џонатан факинг Бенкс са гласом детета Владана Батића и Соје Јовановић. Шта може да пође наопако? Отприлике све што вам падне на памет. У мору оваквих филмова у то време, овај је један од апсолутно најгорих, из много разлога.
***
Наредни део текста ће се позабавити оним што излази у наредној години, више као преглед, јер има само неколико наслова којима се радујем и од којих стварно нешто очекујем. Рекао бих да се број таквих заправо смањује са сваком долазећом годином, јер је поново врло мало оригиналних прича. Ипак, ред је да се, после дужег времена, направи неки пресек.
FLIGHT RISK - Марк Волберг и Мишел Докери играју у акционом филму Мела Гибсона где пилот превози шерифа који прати затвореника. Тензије расту приликом надлетања дивљине Аљаске и треба схватити ко је на чијој страни и коме веровати. Оцене су лоше и ништа не иде у прилог овом филму, али треба му макар пружити прилику због човека иза камере.
MICKEY 17 - Вероватно најочекиванији филм ове године, нови научнофантастични Бонг Џун-Хо са Патинсоном у насловној улози. Адаптација књиге коју нисам читао, али имајући у виду одличну екипу, мислим да је исправно надати се добром филму. Редитељ је променио наслов књиге "Мики 7" у 17 да би могао насловног клона да убије још десет пута.
SUPERMAN - Осим чињенице да Ник Холт глуми Лекса Лутора, мислим да апсолутно не завређује гледање. Хиљадита инкарнација последњих година и заиста нешто што ме слабо занима.
CAPTAIN AMERICA: BRAVE NEW WORLD - Добра екипа, али звижде ми мошње.
JURASSIC WORLD REBIRTH - Солидна екипа, али види коментар изнад.
BRIDGET JONES: MAD ABOUT THE BOY - Гледао сам први, доста је, поготово ме не интересују ови што треба да измузу паре после икс година.
BRIDGET JONES: MAD ABOUT THE BOY - Гледао сам први, доста је, поготово ме не интересују ови што треба да измузу паре после икс година.
THE MONKEY - Не занима ме превише и не звучи интригантно, али никад доста сплатера па ћу му дати шансу, с обзиром да режира син Тонија Перкинса, премда ме ни он досад није убедио у неке богзнакакве могућности.
FRANKENSTEIN - Гледаћу без очекивања, надајући се да Дел Торо макар мало разуме материју.
KISS OF THE SPIDER WOMAN - Пре 40 година је изашао добар филм. Овај римејк то, јавља ми се, неће бити. Поготово са Џеј Ло у екипи.
LOVE HURTS - Акциона комедија се Ки Хуј Кваном у којој глуми нормалну некретнину (Кенгур, прим. аут.) која се суочава са тајном прошлошћу. Сигурно није ништа посебно, али гледаћу, одличан је тип, а јавља ми се неки Џеки Чен-вонаби филм, потребна је нека таква лаганица.
28 YEARS LATER - Трећи део зомби хорора стиже 18 година после другог, па тако планирани наслов "28 месеци касније" није више могао бити актуелан. Добри су глумци, ко је волео претходнике, погледаће и овај, али не могу много да се надам, имајући све у виду.
MISSION IMPOSSIBLE - THE FINAL RECKONING - Овде је главно питање хоће ли ово заиста бити последњи филм или ће се франшиза наставити до 80. рођендана Томислава Круза. Мислим да је то занимљивије питање од тога шта се заправо дешава у филму.
TOGETHER - Пресељење пара на село покреће натприродни инцидент који ће изменити њихов однос, постојање и физички изглед. Ово звучи обећавајуће и даћу му шансу, без очекивања.
НОВИ ФИЛМ ПОЛА ТОМАСА АНДЕРСОНА - Радни наслов "Једна битка за другом" у исти филм ставља Леонарда Дикаприја, Бенисија Дел Тора и Шон Пена. У питању је лабава екранизација још једног романа Томаса Пинчона. Ја имам топло-хладно однос са "Скривеном маном", а требало је и овде да глуми Хоакин Финикс, па је ипак упао Лео. Ту је и мала из "Пице са сладићем". Свакако, други најочекиванији филм из ове године (излази у августу).
IF I HAD LEGS, I'D KICK YOU - Одличан назив и добра премиса о жени којој се живот распада уз болесно дете, одсутног мужа и све непријатељскији однос са психијатром. Ово звучи као нешто што би могло да ми легне, и не сумњам да Роуз Бирн може да изнесе улогу, али ми Мери Бронстајн у улози сценаристе и редитеља не звучи обећавајуће, благо речено. Свакако ћу гледати, макар опуштања ради, пошто је драмедија у питању, и Конан О'Брајен глуми поменутог психијатра, али са смањеним очекивањима.
MICHAEL - Антоан Фука ради биопик о Мистер Џеферсону, а глуми га Џафар, који му је братанац. Солидна екипа, и Краљ попа заслужује филм, али нисам сигуран шта ће испасти од овога и морам рећи да нисам оптимиста.
THE ALTO KNIGHTS - Средина 20. века и филм о две одвојене мафијашке породице, Ђеновезе и Костело. Свакако ћу гледати ово, јер је тема увек интригантна, а наравно ту је и Роберт Де Ниро. Ово нису деведесете, али не могу да игноришем филм, јер режира Бери Левинсон, пише Ник Пилеђи, а ту је и Козмо Џарвис (Блекторн из новог Шогуна), те увек поуздани споредњак Мајк Рисполи. Негде пети најочекиванији филм у години.
BALLERINA - Страшна екипа (не рачунајући Кијану Ривса) помаже солидном хајпу, али код мене је он значајно смањен знајући да је иза камере Лен Вајзмен. Осим пар спотова за Мегадет и чињенице да је био ожењен Кејт Бекинсејл 15 година, са филмске стране, нема чиме релевантним да се похвали. Тако да мислим да је ово у суштини безмозгашка паљевина, али гледаћу, зато што има 5-6 изванредних глумаца у постави.
I KNOW WHAT YOU DID LAST SUMMER - Џени Лав Хјуит и Фреди Принс Јуниор се враћају тридесетак година касније, ваљда да доврше игру против убице са куком, шта ли. Елем, још један у низу небитних наставака и вонаби-крава музара после четврт века од последњег дела. Не знам на шта све то може да изађе, али ценим да није добро.
KARATE KID: LEGENDS - Спој Ралфа Маћија и Џекија Чена који ћу гледати само због споја њих двојице. Нисам гледао претходни Карате кид филм са Џекијем, а ни од овога не очекујем ништа, али не могу да не гледам ово, просто ми је сувише велико уживање видети их заједно.
THE RUNNING MAN - Римејк култног Арнијевог филма са Гленом Пауелом и Џошом Бролином. Режира Едгар Рајт. Имам само једну реч да кажем - не.
F1 - Бред Пит и Хавијер Бардем у филму о подучавању младог возача од стране прекаљеног ментора. Не звучи нарочито занимљиво, али можда може да се погледа, чисто информативно.
THE UGLY STEPSISTER - Интересантна перспектива приче о Пепељуги, где је протагонисткиња Елвира, једна од гнусних полусестара. Најављује се као сатира на друштво у коме је физичка лепота мерило свега, што би могло да звучи занимљиво ако се правилно одради, видећемо.
THE SMASHING MACHINE - Биографски филм о Марку Керу, passion project за Рока, који би могао да буде најодбојнији елеменат целе приче, али погледаћу, свакако. Бени Сафди је зарадио поверење, а и остала екипа је добра, иако не знам довољно о животу самог Кера.
THE KING OF KINGS - Анимирани филм о Исусу који режира Корејац и са сјајном екипом коју предводе Кен Брана, Ума Турман и Оскар Ајзак. Делује доста обећавајуће.
ANIMAL FARM - Енди Серкис ради Орвела и даје глас Бенџамину. У постави су засад и Кјеран Калкин и Кетлин Тарнер. Погледаће се, наравно.
LONG DAY'S JOURNEY INTO NIGHT - Шездесет плус година од последње адаптације, поново "Дуго путовање у ноћ" Јуџина О'Нила. Ту су Џесика Ланг и Ед Харис, а ту ћу бити и ја, свакако.
BECOMING LED ZEPPELIN - Кажу најсвеобухватнији документарац о Цепелину. Видећемо.
RIFF RAFF - Крими комедија са одличном екипом коју ћу погледати без икаквих очекивања.
THE FRIEND - Бил Мареј, Наоми Вотс, драма и усвајање данске доге. Погледаћу без очекивања.
SINNERS - Рајан Коглер и Мајкл Б. Џордан поново сарађују, овај пут уз Хејли Стенфилд и Џека О'Конела, и то у хорор трилеру. На ову сушу кад су у питању добри филмови, овоме ћу свакако дати прилику.
FOUR LETTERS OF LOVE - Нисам читао роман и не делује ми обећавајуће, али екипа ће имати прилику да ме разувери. Најмање што Хелена Бонам Картер, Пирс Броснан и Гебријел Бирн заслужују је да им се да поштена шанса.
THE NAKED GUN - Римејк "Голог пиштоља" са Лијамом Нисоном и Памелом без шминке. Мислим да Нисон глуми Леслијевог и Присилиног сина.
CAUGHT STEALING - Иако је мало испао из фазона са последњих пар филмова, Дарен Аронофски је и даље име које провоцира гледаност и заинтересованост публике, па и моју. Солидна екипа и наоко занимљива прича о промашеном бејзбол играчу који се уплиће у криминал. Још један од очекиванијих филмова ове године.
THE BRIDE - Меги Гиленхол режира неку варијанту "Франкенштајнове невесте" са братом јој и Кристијаном Бејлом. За мене је Вејлова верзија са Елзом Ланчестер непревазиђена, али да видимо и то чудо.
***
Доста тога нисам ни поменуо, има ту још много наставака, нови Предатор (докле више?), Wicked, Рачуновођа 2 са Есфлеком, документарци (Џон и Јоко), биопици, нова Зутопија, Штрумфови, Сунђер Боб и ко зна шта све не. Видите и сами да, што се мене тиче, има можда 5-6 нових филмова које заиста желим да гледам, остало је све смути па проспи, и ако буде прилике, свакако ћу погледати још нешто, али штос је не очекивати много. Испоштоваћу добитнике релевантних награда, чисто да проверим има ли ту нечега, али и оне су већ годинама без икаквог кредибилитета. Ипак, на сву срећу, има још сасвим довољно неодгледаних филмова који нису нови да и ово буде још једна успешна година. Чак ћу покушати да премашим рекорд одгледаних остварења из прошле године, што и вама од срца желим. До следећег читања.
.jpg)
