понедељак, 6. новембар 2017.

Филмови најављени за крај ове и следећу годину

Један редовни читалац (замислите, имам и редовних читалаца, иако је могуће набројати их на прсте једне руке) ме је замолио да се смилујем на оне који желе да прочитају нешто о новим филмовима, шта год то "ново" значило. Иако сматрам да су и старији и новији филмови подједнако заступљени на мом блогу, и поред моје очигледне преференције ка старим, циљ постојања овог блога, поред личног задовољства и олакшања стреса, је да га неко чита. Тако да ћу покушати да кажем нешто о заиста новим филмовима, а новији од оних који су тек предвиђени за излазак ове и следеће године тешко да постоје. Иако је тешко озбиљно причати о нечему што још није изашло, могу бар да саопштим нека очекивања, а тако и себе припремим за оно што долази, а јавља ми се да ће бити још једна сушна година. Старе вести. Наравно, излази много више филмова у сваком месецу него што их ја овде помињем, али то је зато што сматрам да ти изостављени нису вредни помена чак ни у хумористичке сврхе.

НОВЕМБАР '17.

The Light of the Moon - Латино женка бива сексуално напаствована и не може да поврати нормалност живота после тога, суочавање са кривицом, демони прошлости и остале генеричке и хиљаду пута виђене појаве. Ништа не очекујем, нема ниједног имена које улива поверење да би ово могло да се издигне чак и до просека, у смислу да је макар мало другачије од гомиле.
Frank Serpico - Жив сам се усро да ово не буде римејк Луметовог филма са Алом Паћином који није савршен, али је ипак класик и није заслужио никакво кварење. На срећу, ипак је само документарац, пошто је у питању истинита прича. Можда га и погледам.
Thor: Ragnarok - Речима бесмртног Ташка Начића у филму "Сабирни центар" - МАРШ!
Roman J. Israel, Esq - Адвокат одувек посвећен  помагању сиромашнима и борби против неправде изненада долази на место шефа фирме, и открива да он и корпорација не деле иста убеђења, нити икад јесу. Најава да је у питању мешавина "Мајкла Клејтона" и "Пресуде" би могла да значи добру ствар, мада је то све већ виђено. Осим тога, загарантована је жестоа јеврејска пропаганда имајући у виду име главног јунака. Мирише ми на преочигледну симболику којој су филмови Дена Гилроја склони. Играју Дензел Вошингтон и Колин Фарел, па можда и испратим ово. Али, ако Дензел опет буде играо препоштеног идеалисту, скочићу кроз прозор, тога ми је заиста доста за читав живот. Видећемо.
Blade of the Immortal - Самурај је проклет бесмртношћу да би се искупио за грехе, а девојчица га узима за телохранитеља и заштитника против банде насилника. Могла би да се направи добра прича, иако звучи слаткасто и прежвакано. Свакако ћу гледати, без неких очекивања.
Last Flag Flying - Премиса која изразито одбија - наставак култног класика The Last Detail (1973) Хала Ешбија, смештен у доба рата у Ираку, дакле тријес и кусур година након оригинала. Сигурно га не бих гледао да не играју Кренстон, Карел и Фишбурн, а режира Ричард Линклејтер, овако се можда зајебу па заправо сниме нешто гледљивије.
Lady Bird - Прича стара колико и ватра, ћерка се буни против кеве, прорадили јој хормони, ал' у бити је то ивер/клада однос, а ту је и отац, лузер без посла, да допуни ту типичну слику таквих породица каквих већ видесмо на хиљаде. Оно што увод назива "a bold cinematic venture", ја називам "толико ме не занима да бих пре гледао два сата на рипит лупу онај клип где мајмун набије себи прст у дупе, па се онесвести кад га помирише". 
Most Beautiful Island - Имигранткиња која се мучи да састави крај с крајем добија понуду коју не може да одбије да реши своје проблеме, али се убрзо нађе усред окрутне, перверзне игре. Да има нешто конкретније, или да ово ради неко име са кредибилитетом, а не жена која је сама свој режисер и сценариста, можда бих се и упецао. Овако је то вероватно само још једна сага о сиротим имигрантима која служи за креирање одређене атмосфере и ширење пропаганде.
LBJ - Јако волим Вудија Харелсона и Џенифер Џејсон Ли, али нисам спреман за још једну америчку политичку тираду. Једини филм у том маниру који сам могао да сварим је ЏФК, а и он је предуг. Искрено ми цвили међуножје и за Линдона Џонсона, и за његово небрано грожђе након што су Кенедију разнели чонтару. Дефинитивно не верујем да ћу ово гледати.
Murder on the Orient Express  - Довољна је једна добра филмска верзија, она Луметова из 1974. године, а како рече једна другарица, чак и са онако добрим глумцима и солидном реализацијом, тај филм је био перо-лака категорија златних седамдесетих. Волим ја доста овде умешаних људи, нарочито Мишел, али просто нема трика којим би ово могло да се уради свежије и боље него пре четрдесет и кусур година. Ценим да ће само бити фино испеглано.
Bitch - Овај синопсис сам узео само да видите какви се филмови снимају данас. Tells the powerful and darkly humorous story of a housewife who, after her philandering husband and unruly kids break her psyche, upends the family dynamic by assuming the persona of a vicious dog. Толико.
Three Billboards Outside Ebbing, Missouri - И поред тога што суверено односи заставицу за филм са најглупљим насловом у последњих неколико година, ово би заправо могло да ми легне. Мајка, озлојеђена што пандуре заболе за смрт њеног сина, одлучује да се на свој начин обрачуна са чуварима реда и закона. Сјајна екипа глумаца и Мартин Мекдона, који је већ имао погодака (нпр. У Брижу) гарантују да ово неће бити сто посто срање. Не очекујем превише, али разумно је пружити овоме прилику. Волим те low-risk-high-reward могућности.
Gold Star - Трагедија зближава ћерку са отуђеним оцем, и присиљава је да се суочи и са собом. Већ виђено милијарду пута, не занима ме претерано. Другачији поглед на живот and shit.
The Price - Црнац са Вол Стрита се налази у деликатном тренутку, пословно, приватно и љубавно. Тајне од раније прете да га униште. Није ме баш купило све ово, вероватно ћемо на крају свега добити још једну "волите се, људи, и примајте мигранте" поруку.
Justice League - Чујете како нешто пуца?
Wonder - Дечко са фацијалним оштећењем треба први пут да крене у мејнстрим школу, где се суочава са окрутношћу вршњака јер није као они. Иако је та тема увек свежа, и волео бих да видим малог Џејкоба Тремблеја као фрик кида, глуме и Џулија Робертс и Овен Вилсон, тако да ћу прескочити. Нема шансе да они ово издигну изнад уобичајеног клише фестивала.
The Star - Прича о храбром магарцу који је био довољно храбар да појури снове са групом пријатеља, који постају случајни хероји приче о рођењу Исуса. Овај анимирани филм ће сигурно бити хит, али мени се не јавља да ће ту бити нешто посебно за видети, но видећемо.
Almost Friends - Иако овај филм вришти од клишеа - бивши дечко који обећава у области кулинарства је сада демотивисани младић који живи с кевом и очухом и ради у малом биоскопу, кад му се одједном издешава гомила ствари, у лику занимљиве али заузете девојке, оца који се изненада враћа и ко зна чега још, те мора да нађе прави пут у свом животу. Обично ме такве ствари не би занимале, али игра Фреди Хајмор, за кога хоћу да видим може ли да постане нешто више осим оног клинца кога Џони Деп грли на мим сликама, те Хејли Џоел Осмент, који је некад био дечко који обећава (и више од тога), а сад је нови Меколи Калкин. Тако да можда и погледам ово, без икаквих очекивања.
The Breadwinner - Овај анимирани филм о 12-годишњој девојчици која расте под талибанима у Авганистану и упушта се у потрагу за несталим оцем бих сигурно гледао да није "заснован на бестселеру". Пошто јесте, вероватно ћу га прескочити.
I Love You, Daddy - Филм о односу успешног ТВ продуцента и писца са ћерком. Делује као прототип филма од кога треба бежати као од ђавола, али то је само док не видите да је за сценарио и режију, као и главну улогу, задужен Луи Си Кеј. Онда вам је јасно да ово неће бити обичан филм, нити филм за свакога. И он се одједном претвара у један од очекиванијих.
Mudbound - Рурални амерички југ, и сукоб две фармерске породице током 2. св. рата око земље, друштвене хијерархије и ко зна чега све не још. Има потенцијала да испадне нешто, али ми се јавља да ће бити ништа, још ако се убаци и нека романса између завађених, имамо the whole shebang - Ромеа и Јулију на реднек-хилбили начин тек не бих могао да сварим.
Revolt - Африка разорена ратом с ванземаљцима и двоје који преживљавају. Не постоји начин да се ово уради, а да не делује као већ виђено. Не занима ме, апсолутно.
Sweet Virginia - Власник мотела мрачне прошлости долази у контакт са младим убицом одговорним за низ насилних злочина у малом граду. Иако је опис превише штур, а име преглупо, овоме ћу дати прилику јер има неког потенцијала, али исто тако је сасвим могуће да буде потпуно смеће. Све зависи од приче, Џон Бернтал ми делује довољно злокобно за шансу.
Holy Air - Ово звучи толико сулудо да би могло да испадне солидно. Арапин хришћанин и жена му муслиманка живе у Назарету, на веома осетљивом тлу. Кад она затрудни, а отац му се разболи, јунак који није познат по добрим пословним идејама, долази на очајничку - да продаје ваздух који је Девица Марија удисала - и то је све у реду, али морају да се сложе католички званичници, муслимански мафијаши и јеврејски политичари. Основа за добру комедију има.
Polaroid - Средњошколац долази у посед магичног фотоапарата. Кога слика, најебо је. Глупост. Како време пролази, све сам фасциниранији кретенским идејама које се претварају у филмове.
The Man Who Invented Christmas - Шта је инспирисало Чарлса Дикенса да напише "Божићну песму". Читао сам је већ, гледао скоро све филмске верзије, не занима ме ништа ново на тему.
Darkest Hour - Можда погледам због Герија Олдмена и због чињенице да је у питању последњи филм Џона Харта. Представљање Винстона Черчила као хероја и спасиоца човечанства који је стао на пут нацистичкој Немачкој ме нимало не занима ни по једном другом основу.
Mary Magdalene - Насловна јунакиња као проститутка покајница. Не знам одакле инспирација за овако нешто, у сваком случају ми се не жури да гледам, упркос Хоакину Финиксу као Исусу. А Свети Петар је црнац. Шта је следеће, Тајна вечера је клошарење испред продавнице?
Call Me By Your Name - Најблатантнија peter-puffing пропаганда још од филма "Milk". Чујем да је у питању мезимче критичара. Што је најгоре, филм глорификује везу између млађег и старијег тинејџера и отворено заузима страну аутора, а за исту ствар тренутно провлаче Кевина Спејсија кроз инквизицију. Дупли стандарди? Одличан филм за избегавање, што се мене тиче.

ДЕЦЕМБАР '17.

He's Out There - Set at a remote lake house, a mother and her two young daughters must fight for survival after falling into a terrifying and bizarre nightmare conceived by a psychopath. Уопште не звучи обећавајуће, можда у неком часу доколице ипак оверим, ал' тешко.
Wonder Wheel - Кони Ајленд педесетих, љубавници, неверства и гангстери. Кенигзберг хоће да режира и са самртничке постеље, и за похвалу је што не одустаје, али ја му нећу бити публика. Волим Кејт Винслет, али не толико да бих због ње гледао Џастина Тимберлејка, или филм Вудија Алена генерално. Лепо је што глуми Тони Сирико из Сопранових, али нисам купљен.
The Disaster Artist - Са Џејмсом Франком имам топло-хладно однос, са превагом на хладно. Међутим, пошто сам имао прилику да гледам "Собу" Томија Визоа, коју са правом називају "Грађанин Кејн лоших филмова", овај филм свакако желим да видим. Надам се да је добар.
The Swindlers - Ол-стар постава корејских глумаца, на челу са Ји-Тае Јуом, кримић у коме се група људи са различитих страна закона удружује да би срушила легендарног преваранта. Звучи као безазлена разбибрига, што и јесте, али ћу свакако гледати ово, јер по правилу има више мозга и срца него било шта што Холивуд исере на сличну тему. Или на било коју тему.
The Shape of Water - Бајка смештена усред Хладног рата. Усамљена јунакиња ради у тајној владиној лабораторији у свету тишине и изолације, али се све мења кад њена сарадница открије поверљиви експеримент. Ово иначе не бих ни помирисао, али је Гиљермо Дел Торо показао да уме солидно да машта, а и добра је постава, па ћу свакако пружити овом филму шансу, али са апсолутно минималним очекивањима. Надам се LRHR причи.
Just Getting Started - Акциона комедија са ултрамегагига поставом, али са премисом танком као флис-папир. Можда и погледам, али имам веома лош осећај. И више него веома лош.
The Pirates of Somalia - Млади новинар у потрази за сензацијом долази мечки на рупу у легло сомалијских пирата и добија и више него што је тражио. Ни Ал Паћино ме неће натерати да ово гледам, јер ми делује толико клишеирано да је то болно. У неку руку сам радознао да видим и на шта тренутно личи Мелани Грифит, али не толико да бих ово гледао.
I, Tonya - Прича о Тоњи Хардинг је толико добра да ћу ово сигурно гледати, иако искрено сумњам да је свему приступљено на прави, храбар, бескомпромисан и неповлађујућ начин.
The Last Jedi - Ако је за вајду, доста више тих филмова. Јебени Дизни и шибање мртвог коња.
Gotti - Џонтра упослио целу фамилију, по узору на мануфактуру Бајић. Гледаћу ово, филмови о мафији су ми увек занимљиви и инспиративни, али време најбољих остварења из те бранше је одавно прошло, и заиста не видим начин да ово испадне добро. Нека је бар гледљиво, доста је.
The Ballad of Lefty Brown - Освећивање убиства партнера за које и сам биваш оптужен је тема стара као точак, али гледаћу ово, јер ми делује као материјал за старомодни вестерн, а на такве ствари сам прилично слаб. Не одмаже ни сасвим солидна глумачка екипа.
The Greatest Showman - Мјузикл о П.Т. Барнаму, творцу најпознатијег циркуса поткрај 19. века. Не свиђа ми се ништа у вези са овим филмом, а нарочито Хју Џекмен кога смо већ гледали у једном мјузиклу, и то, благо речено, није изгледало лепо.
Pitch Perfect 3 - Како би рекао онај мим - да ме зајебеш с Пич прфект.
Father Figures - Овен Вилсон и буразер му сазнају непријатне породичне истине. Не занима ме.
Downsizing - Смањивање као бег од стресног живота? Исусе Христе. Режира Александар Пејн, и има привлачних имена у постави, изузев Мета Дејмона, али да лично Били Вајлдер устане из гроба и стане иза камере, не бих ово гледао. Гарант ће продавати ово као мислећу комедију.
Bright - Дуо лосанђелеских пандура се бори против подземља, банди и корупције на послу. И поред нужних клишеа, ово би звучало веома обећавајуће да један од пандура није Вил Смит. Гледаћу ја ово, нема грешке, али са знатно смањеним очекивањима. А можда је то и добро.
The Post - Спилбергов филм о раскринкавању пентагонских новина од стране Вашингтон поста седамдесетих. Ово ће вероватно бити први његов филм који ћу гледати после дуго времена. Потенцијала за занимљиву причу има на претек, само се надам да ће он подвући праве ствари, уместо да тражи материјал за блокбастер и јефтин сензационализам. Видећемо.
All the Money in the World - Отмица шеснаестогодишњака седамдесетих и захтев за откуп од деде милијардера. Интересантно звучи, нарочито имајући у виду да деду игра сада проказани Кевин Спејси, а режира Ридли Скот, за кога се надам да ће се најзад спустити на земљу.
Hostiles - Војник који мрзи Индијанце добија задатак да једног од њих врати у резерват. Класична прича коју је вероватно већ сад могуће предвидети као по концу. Не занима ме.
Happy End - Богата породица остаје нема на муке становника кампова/логора за мигранте у Калеу. Не бих ни пришао овоме да Михаел Ханеке није сценариста и редитељ, а не одмаже ни легендарни трио у главним улогама - Жан Луј Тринтињан, Матје Касовиц и Изабел Ипер.
Molly's Game - Истинита прича о врхунској скијашици која је годинама водила и организовала ексклузивне партије покера за елиту и џет-сет, да би у једном тренутку била ухапшена од стране ФБИ-ја. Немам веру у Соркина као режисера, али ћу ипак погледати, има ту занимљивих имена попут Идриза Елбе и Кевина Костнера, а ни сама Џесика Честејн, упркос појављивању у неколико омражених ми филмова, није без талента и може се гледати.
Phantom Thread - Ово ћу отпратити са занимањем иако ме модни дизајн интересује колико и квантна физика. Ипак, Пол Томас Андерсон, Данијел Деј-Луис и интригантни, гламурозни Лондон педесетих су довољно занимљиви да ме натерају да погледам овај филм.
In the Fade - После ничим изазваног бомбашког напада у ком су погинули њен муж и мали син, сломљена жена покушава да открије починиоце и њихове разлоге, и да се побрине да се правда изврши. Волим филмове Фатиха Акина, а ова немачко-турска прича изгледа као занимљиво драмско поприште, тако да ћу ово са нестрпљењем очекивати.

За предстојећу годину, дати су само наслови већ потврђених излазака, верујем да их је више.

ЈАНУАР '18.

The Commuter - Мирни, повучени домаћин човек путујући возом на посао открива криминалну заверу, и мора да игра (црни плес) против времена да спасе себе и путнике. Наводно хичкоковски трилер, има добру поставу, и дефиниција је оног што бих обавезно погледао, без икаквих очекивања, јер је ипак мало генерички. Међутим, знајући да је у главној улози Лијам Нисон, већ сад знам да га ни по коју цену нећу гледати и губити време на демонстрације његовог мачизма и вук-костићевске-не-зајебавај-се-са-мном-сломићу-те форе и фазоне. Марш!
Proud Mary - Тараџи Пи Хенсон је нека хладнокрвна кучка-убица, ал' упознаје неко дете и живот јој се мења, и све у том стилу, и holy-shit-who-gives-a-fuck-couldn't-care-less-fuck-off.
12 Strong - Херојство у доба после 11. септембра. Не занима ме.
Den of Thieves - Кад се помене крими сага у духу Менове "Врелине", ја ћу то сигурно гледати, мада ми постава не улива поверење. За редитеља нисам ни чуо, а чини ми се да "Џералдо" Батлер и Фифти факин Сент не могу да дођу ни близу Паћину, Де Ниру, Килмеру и другима.
The Current War - Ово сваки Србин има обавезу да погледа, јер се ради о стварима које су се дешавале између Едисона, Вестингхауса и Тесле, и једва чекам да видим како су изруглили највећег научника свих времена, и приписали Едисону све његове идеје, а верујем да су га успут и начинили Хрватом. Сва је прилика да ћу бити изнервиранији него икад после гледања, али не могу да то не учиним. Играју Бенедикт Камбербач (Едисон) и Мајкл Шенон (Вестингхаус), док злосрећног Теслу тумачи Ник Холт. Најочекиванији филм почетка године.
The Leisure Seekers - Пар стараца упркос мрштењу деце решава да последње дане живота проведе по своме, и отиска се на пут од Бостона до Флориде. Не занима ме ово превише, али пошто су старци Доналд Сатерленд и Хелен Мирен, можда и погледам у часовима доколице.
The Death Cure - Трећи део Мејз ранера. Нисам гледао ни прва два, тако да оно...прескочићу.
Extinction - Заштита фамилије од инвазије ванземаљаца. Што би се рекло, иди бегај.
White Boy Rick - Детроит осамдесетих, рат против дроге, отац и син који улазе инкогнито усред епидемије крека. Интригантна прича, зачињена чињеницом да глуме Метју Меконахи, Брус Дерн и Џенифер Џејсон Ли, тако да ћу ово свакако гледати, има потенцијала за кул ствар.
Please Stand By - Млада аутистична жена покушава да преда свој сценарио на конкурс. Не звучи ми примамљиво и не сматрам да је могуће приступити томе на оригиналан начин.

ФЕБРУАР '18.

Winchester - Уклета кућа, прдекана за духове. Изгледа да су се аутори овога нашикали и правили хаос, али ја то гледати нећу.
Cloverfield 2017 - Напуштена свемирска посада, након што захваљујући неким проблемима, Земља потпуно нестане, беспомоћно плута сама по свемиру. Не знам шта да кажем. Ова премиса има потенцијала да изроди сјајну ствар, а са друге стране, та тема је прилично израбљена, и не видим могућност за неку бог-те-јебо реализацију. И ова сувише политички коректна постава свих раса ми такође максимално иде на јетра.
Every Day - Само прочитајте тај заплет. A shy teenage girl falls in love with an entity named A, who travels and inhabits a new body of another teenage boy or girl in the area each day. Јесте осетили како вам се ајкју драстично смањује? И ја сам.
The Hurricane Heist - Испланирана је стотинумилионска хакерска пљачка у исто време кад дрма и жестоки ураган. С обзиром да Британци ово раде, има неког малецког потенцијала за апсолутно неочекивано занимљиви мали филм. Наравно, сва је прилика да ће бити невиђено говно, има много материјала за ненамерну комедију.
The 15:17 to Paris - Истинита прича о три храбра Американца који су спречили наоружаног терористу да стигне на циљ и узрокује масовну трагедију. Пазите ово - њих тројица ће глумити себе у филму. Први кандидат за најшири лук избегавања следеће године. Повраћа ми се.
Black Panther - Мислио сам да је ово нешто о организацији, али заправо неки принц фиктивне афричке нације преузима престо после очеве смрти. Подсећа ме на Замунду и Едија Марфија. Немам појма зашто бих ово гледао, али можда и погледам. Чедвик Боузмен није лош глумац.
Early Men - Анимација у бронзано доба.
The Party - Занимљива премиса и добра екипа. Гледаћу ово, наравно, без великих очекивања. Нема везе са класиком Блејка Едвардса с краја шездесетих, на сву срећу.
Samson - Боксера јеврејина шаљу у Аушвиц, и експериментисаће на њему уколико изгуби борбу. Не интересује ме, израбљено, смежурано и бајато. Ово би било могуће обрађивати као универзалну тему кад би се истраживали узроци, а не последице. Међутим...
Loveless - Болан развод, дете у средини, been there, seen that, али гледаћу, јер је у питању Андреј Звјагинцев, чији "Повратак" је један од бољих филмова овог века. "Левијатан" исто прилично добар, мада не на том нивоу. У сваком случају, довољно за прилику.
Nostalgia - Синопсис: "A drama about the memories that certain artifacts evoke" ми апсолутно ништа не говори, али због солидне екипе, можда и погледам, без хајпа унапред.
Annihilation - Научница тражи несталог мужа у неистраженим крајевима, где су већ многи претходно нестали, природа функционише мало другачије, а није баш ни без опасних живуљака. Постоји три процента шансе да ово буде притајени хорор скривени филм, мада се не надам много. Сви дизаше тог Гарланда у небеса за "Екс макину", ја само рекох "па, добро".
War With Grandpa - Из сваке поре овог филма вришти "треш" и заиста ми није јасно зашто се Де Ниро и Вокен већ 20 година бламирају, снимајући готово искључиво овакве филмове. На ове глупости не треба трошити време, и топло вам препоручујем заобилазак. Рат деде и унука око спаваће собе. Миссим, стварно.

МАРТ '18.

Death Wish - Чарлс Бронсон ради троструки салто у гробу, "Посмртна жеља" добија римејк, и то са Брусом Вилисом. Њему бих ионако забо виљушку у око да га видим на улици, после каљања једног од омиљених ми акционих класика из дечијег доба, може да очекује још гори третман. Ништа вам није свето, багро.
Alpha - Пријатељство човека и вука од пре 20 хиљада година. Не занима ме нарочито.
Red Sparrow - Руска шпијунка има задатак да заведе америчког агента који истражује руску кртицу унутар ЦИА, али ствари не иду баш очекиваним током. И поред интригантне глумачке поставе и могућности за нешто солидно, али ми се јавља да ће бити жешћа пропаганда, тако да ћу размислити да ли да се упуштам у све то. Потенцијала има, али, имајући у виду тренутну хајку на Русију, ово би могло бити бесрамније од "Рокија 4". Видећу већ.
Game Night - Група парова организује планирано окупљање, али нешто озбиљно креће по злу. Овде је штос не очекивати ништа па можда и добијете мало неке мистерије упаковане у црни хумор. Има ту пар интересантних глумаца, па можда оверим у часовима доколице.
A Wrinkle in Time - Деца путују кроз планете у потрази за несталим оцем научником, уз помоћ натприродних бића. Не могу да опишем колико ме ово не занима.
Gringo - Мешавина драме, трилера и црне комедије, о човеку који циркулише око мексичке границе и прелази пут од обичног грађанина до криминалца, сусрећући се са пандурима, дилерима и адвокатима, уз стално питање, да ли се увалио превише за своје добро или је увек два корака испред свих? Погледаћу ово, без много очекивања, можда испадне солидно.
The Upside - Ово ми сувише смрди на римејк "Недодирљивих" да бих га гледао, упркос Брајану Кренстону, који је заиста изузетан глумац.
Tomb Raider - Упркос интригантној постави, Лара Крофт ме није занимала ни у првој инкарнацији, па ћу тако и ово заобићи у широком луку. Јединствени безобразлук је радити рибут нечега што није ни 20 година старо, ма о коликом смећу се радило.
Love, Simon - Одељењски кловн случајно сазнаје да је један од његових другара дерпе и креће уцена. Шта ће сад јадни мали дерпе? Не занима ме још једно љубавно писмо педерастији.
What They Had - Породична криза узрокована мајчиним Алцхајмером, и очевом неодлучношћу да је најзад пусти од себе. Хиљаду пута прежвакана тема, мада можда погледам, због глумаца.
Entebbe - The true story of one of the most daring hostage rescues in history, told from the varying perspectives of the hostage takers, victims and rescuers. Погледаћу, без радовања унапред.
Pacific Rim: Uprising - Нисам гледао ни први и не интересује ме.
Isle of Dogs - Потрага за изгубљеним псом у Јапану звучи као нешто што ме изузетно не занима, али с обзиром на импресивну екипу глумаца која даје гласове, можда и погледам.
Paul, Apostle - Прича о томе како је најзлогласнији гонитељ хришћана постао најутицајнији Христов ученик. Џим Кавизел после Исуса глуми и Павла, вероватно је решио да одглуми свих 12 апостола пре повлачења. Нека је са срећом.
Ready Player One - Асоцијални тинејџер постаје учесник игре и потраге за виртуелним благом, чији је аутор умро и као награду оставио сопствено велико богатство. Међутим, ту су корпоративне аждахе које ће, и у правом и у виртуелном свету, урадити све да се дочепају пара. Мало ми је гротескно и дегуте да Спилберг режира било шта о борби против корпоративних тиатна, с обзиром да је не само једна од њихових главних перјаница, већ и сам припада истима. Једино што би можда могло да ме натера да ово погледам је Тај Шеридан, који ће бити велики глумац једног дана. Мада, сумњам да је то довољно.
Acrimony - Верна жена која је годинама трпела мужа кретена узима ствари у своје руке кад постане јасно да овај шврља. Већ стопут виђено, hell hath no fury like a woman scorned, нећу никад гледати и не занима ме. Мада, назив неког филма ми се дуго није оволико допао.

АПРИЛ '18.

A Quiet Place - Set on a farm where a family is being terrorized by evil. Ал' стависте синопсис, јебасте му кеву. Муж и жена Блантова и Красински ми нису никаква гаранција успеха и мислим да ће ово бити још једно срање у рангу "Знака", мада нико не може да буде немаштовит као Шјамалан, то без икакве дилеме.-
X-Men: The New Mutants - Заболе ме и за старе, а камоли за нове. Жали Боже протраћених талената Ање Тејлор-Џој и Мејси Вилијамс, које морају да се холивудски пробијају у оваквим говнима од филмова. И докле ће се шибати ови мртви коњи и шминкати мртве бабе?
Beirut - A former U.S. diplomat returns to service to save a former colleague in Beirut. Ма, јок.
Overboard - Оригинал са Раселом и Голди ми је један од вољенијих наслова из жанра из осамдесетих. Римејк три деценије касније са десеторазредним глумцима, у обрнутим улогама? Да ли бисте ви гледали на мом месту? Свеједно који је ваш одговор, ја богами нећу.
Rampage - Играо сам игру на Атарију и Комодору 64, али тад сам имао једно 5-6 година, филм о томе сада ме не би занимао, па и да су много подношљивије њушке умешане, а камоли Двејн Џонсон и њему слични идиоти. Ово ћу мирне душе заобићи у широком луку.
Tully - Мајка троје деце и њихова нова дадиља формирају јединствену везу, шта год то значило. Ово не бих гледао ни у лудилу, али пошто су у питању Шарлиз Терон и Мекензи Дејвис, можда им некад и пружим шансу. Без журбе и без очекивања, чак и за једну драмедију, премиса је сувише танка да бих било шта очекивао. Али, видећемо.

МАЈ '18.
Avengers: Infinity War - Терајте се.Where'd You Go, Bernadette - Некад познати архитекта (опрем, жене у црном и квази-феминисткиње, архитектица је проглашено неправилним) која није баш под либелу, одједном нестаје, али су муж и ћерка јој одлучни да је нађу. Због Кејт Бланшет ћу погледати ово, мада се не надам превише.
Slenderman - Неко мршаво чудо са дугим рукама малтретира децу и омладину. Не звучи баш инспиративно, свеже нити оригинално.
A Star Is Born - Имате верзије са Џенет Гејнор и Џуди Гарланд, па видите како то треба урадити. Не кажем да Лејди Гага не зна да пева, али мислим да не глуми довољно добро, а и Бредли Купер свакако не улива поверење. Даље, само постојање нечега што је други римејк нечега је крајње непотребно, нарочито у оваквом времену где влада несташица оригиналности.
Solo: A Star Wars Story - Ајмо сад о сваком лику да направимо посебан филм. Ајмо да муземо до бесвести и изнемоглости. Ајмо да злорабимо масу фанова која би купила и говно са овим логом. Срамотно силовање мозга свих који су волели оригиналну трилогију. Дизнијевци, наглабајте ми се међуножног зноја, не планирам да гледам ваше спин-офове спин-офова и римејкове римејкова, ма колико милиона згрнули, стоко безрепа.

ЈУН '18.

Deadpool 2 - Очекиван наставак, који ћу гледати, пошто сам гледао и оригинал. Очекујем пар осмеха и то је то. Редитељ оригинала отишао након сукоба са главним глумцем око кастинга.
Ocean's Eight - Шта је сад ово, питате се ви? Дозволите да вас просветлим - женски тејк на познату причу, са сестром Денија Оушна и њеном екипом у главним улогама. А знате ко је у главној улози? Сандра Булок. Према томе, шта радити са овим? Игнорисати. Нема на чему.
The Incredibles 2 - Просто сам обожавао први део, и, иако не очекујем ништа, морам да гледам ово. Зашто би неко уопште правио наставак безмало 15 година после оригинала, немам појма.
On Chesil Beach - Две дјеве потиснуте сексуалности очајнички покушавају да буду пробијене у репресивној Енглеској шездесетих година, али се то не завршава ни успешно ни добро. Малчице застарела тема је ипак стављена у интригантно окружење, а плус је и текст из пера Ијана Мекјуана, тако да ћу ово гледати, уз бледуњаву и стидљиву наду да би могло да буде нешто заиста меморабилно и интересантно.
Jurassic World: Fallen Kingdom - С-Р-А-Њ-Е!
Uncle Drew - Филм базиран на рекламама Кајрија Ирвинга за Пепси, о екипи матораца-баскеташа. Волим игру, па ћу гледати и филм, очекујући мање од ништа. Игра и Шек Атек.
Soldado - Наставак Сикарија, без Вилнева и Емили Блант. Гледаћу, ипак, очекујући нешто много слабије од првог дела, који и сам није био савршен.
I Feel Pretty - Centers on an ordinary woman (Amy Schumer) who struggles with feelings of insecurity and inadequacy on a daily basis. One day, she wakes from a fall believing she is the most beautiful and capable woman in the world. With this newfound confidence she is empowered to live her life fearlessly and flawlessly, but what will happen when she realizes her appearance never changed? Што би рекао легендарни Бата Стојковић, ма, ај'те молим вас.

ЈУЛ '18.

The Purge 4 - Ово ме од самог почетка занима врло мало, а четврти приквел део је на самом дну каце за ову годину. Кретенизам тог нивоа ме просто физички боли, као и општи кретенизам холивуда који неће ништа ново смислити ни у следећих педесет година, колико ми се чини.
Skyscraper - Склони се са стране, Стивене Сигале, млађа, напуцанија и вишеструко плаћенија верзија тебе је стигла да те учи занату. Раднику обезбеђења, који је бивши ФБИ-јевац, подмећу подметање (get it?) пожара у зграду коју чува, а он мора да бежи од власти, нађе одговорне, и спасе своју породицу заробљену унутра. Како ће све то? Лако, он је јебени Двејн Џонсон.
The Nun - Млађахна калуђерица у румунском манастиру  одузима себи живот, а поп мрачне прошлости и калуђерка пред полагањем завета долазе да истраже, те проналазе нешто што ће их обоје уздрмати на више начина. Ово је сигурна формула за успешан религијски трилер, тако да ћу га вероватно гледати, али има ту простора за усеравање по свим параметрима, тако да се нећу много надати, далеко од тога.
Mamma Mia: Here We Go Again - Мени је, као обожаваоцу и поштоваоцу Абе било искрено мука од првог дела и од лењости писаца тог филма, те њиховог талента да упропасте све могућности за нешто добро. Тако да ми је ово на листи за прескакање, нажалост.
Alita: Battle Angel - Роберт Родригез ради СФ акцију по манги, очекујем добру забаву и ништа више. Продуховљујуће, дубоке, меморабилне ствари нису његова шоља чаја.
Mission Impossible 6 - Питање за Итана Ханта (а и Тома Круза генерално) - каће цркнеш?

АВГУСТ '18

The Predator - Наставак после тридесет година. Безвезна глупост, сигурно. Да појасним, наставак првог дела са Арнијем. Планиран је рибут, али је одлучено да се ради наставак приче.
The Equaliser 2 - Дензелови ликови на исти калуп, видите шта сам питао Ханта неколико редова изнад.
Christopher Robin - Вини Пу и магични реализам. Ово више није ни смешно.
Scarface - Римејк римејка ће наводно да споји елементе из прва два филма у савремену крими причу. Шта год да се деси, ја то нећу гледати и ко год да је осмислио ово скрнављење заслужује чашћавање електрошоковима.
Three Seconds - Оперативац на тајном задатку у затвору напуштен је током мисије и сада мора сам да пази на своју главу и побегне. Мирише на стандардно паљевинско срање, али понуда је толико слаба да се свело на дај шта даш, тако да ћу вероватно гледати и стидљиво прижељкивати да онај ко је ово режирао (неки Жабар) има који грам мозга.
Captive State - Сај-фај трилер смештен у околину Чикага, деценију након што га је окупирала ванземаљска сила. Делује као нешто што бих прескочио, само да није једне чињенице - Џон Гудмен игра једну од главних улога. То се не сме пропустити, иако сам спреман на ужас.
Cadaver - Осрамоћена бивша полицајка и бивши алкос запошљава се у болничкој мртвачници. Следи очекиван низ догађаја, монструозна убиства и суочење са злом силом, али ћу свеједно ово гледати, иако би се више свиђало мени као тинејџеру. Разлог је веома себичан, ложим се на Стану Катић. That being said, не очекујем баш ништа специјално, далеко од тога.
The Little Stranger -Tells the story of Dr Faraday, the son of a housemaid, who has built a life of quiet respectability as a country doctor. Овај синопсис вероватно не би ни моју покојну бабу натерао да ово гледа, ако сазнам нешто полуинтригантно, можда и посветим који минут овоме.

СЕПТЕМБАР '18.

The Darkest Minds - Шеснаестогодишња девојчица са телекинетичким моћима се придружује групи младих бегунаца које лови влада. Не зна се ништа посебно о овоме, може да буде велико говно, а може бити и "не могу да верујем да је то добро" за другу половину године.
Robin Hood - Ко зна који рибут познате приче. Горе од филма Ридлија Скота не може бити, али ми се свеједно не жури да га гледам. Ту је и црнац Мали Џон, да се испоштује политичка коректност. Већ ми се повраћа од целе ствари.
Boy Erased - Гејеви су решили да јашу. Дакле, овај пут ни црнци, ни белци, ни плавци, фокус свега ове и наредне године у Холивуду ће бити апсолутна инвазија педерски оријентисаних прича на платна и у домове. Овде имамо момка који је са 19 година признао родитељима да преферира дечаке, али, авај, није у питању модерна, либерална, проеуропска, брнабићевско-аздејковићевска средина, него мали град у Америци, а тајо баптистички свештеник. Јуноша креће на терапију конверзије и сукобљава се са главним терапеутом. Ово ћу погледати, из разлога што режира и пише (а и глуми) Џоел Еџертон, аутор сасвим солидног "Поклона". Али, да се кладимо да ће тај конзервативни терапеут испасти прикривени дупедавач? Што би рекао велики Пера Божовић у "Већ виђено" - све се, бре, то коље у буљу.

ОКТОБАР '18.

Venom - Јесте, онај Марвелов је у питању, Спајдерменов архинепријатељ. Не занима ме.
Bad Times at the El Royale - Сај фај трилер о групи гостију у пропалом хотелу чији мутни послови временом ескалирају у насиље. Погледаћу, мада нема баш ништа што ме привлачи.
Hellfest - Серија убистава на Ноћ вештица у тематском парку, при чему посетиоци верују да је то све део спектакла. Већ милион пута рабљена тема, али погледаћу ово, јер режира Џенифер Чејмберс Линч (да, ћерка оног на кога сте помислили), па можда буде и нешто занимљиво, мада она нема неку импресивну листу у свом си-вију до овог тренутка.
First Man - Рајан Гуска у улози Нила Армстронга. Пре бих гледао "Обрачун у казино кабареу".
Halloween - Још један у низу последњих сусрета Лори Строуд и Мајкла Мајерса. Али, пошто се враћа Џејми Ли Кертис, а Џон Карпентер је извршни продуцент, можда и погледам. Можда ће му најзад доакати после 40 година. После 20 нису успели, и поред одрубљене главе.
Jungle Book - Превелики број адаптација. Скоро је било нешто, сад поново. Гласове дају све сами асови, али ипак сам престар за овај лајв-екшн.
The Girl in the Spider's Web - Суперхакер Лизбет Саландер овај пут колико знам нема везе са шведском трилогијом, нити Финчеровим римејком, него је у питању посебна књига. У сваком случају, врло ме мало то занима, јер је све већ изексплоатисано ко зна колико пута. А можда је и наставак који Финчер није хтео да режира, откуд знам. Као што рекох, баш ме брига.
Overlord - Група храбрих Амера се уочи искрцавања у Нормандију спушта иза непријатељских линија да изведе мисију од кључне важности за успех инвазије, али се временом испоставља да се дешава много више од пуке војне операције. Не делује ми инспиративно, али можда и погледам, јер више практично и не постоји ништа што ми делује другачије.

НОВЕМБАР '18.

X-Men: The Dark Phoenix - Све сам чуо, али да у истој години изађу два филма из исте франшизе, то још никад не видех. Заиста фрапантно, не знам шта више да кажем.
Mary, Queen of Scots - С обзиром да сам гледао Шилерову "Марију Стјуарт" у извођењу Атељеа 212, и да ми је позната прича, ово ћу свакако гледати, мада није представа, иако сумњам да Робијева и Ронанова имају капацитет да испоруче било шта слично ономе што су дале Светлана Бојковић и Дара Џокић. Но, прича је довољно занимљива, погледаћу.
How the Grinch Stole Christmas - Ваљда ће овај анимирани да буде бољи од оног са Џимом Керијем. Гласом га мења Бенедикт Камбербач. Не надам се много, али можда и погледам.
Holmes&Watson - Још једна, ко зна која, инкарнација приче о чувеном детективу и његовом помоћнику. Није то ништа озбиљно, чим глуме Вил Ферел и Џон Си Рејли. Не гледа ми се.
Fantastic Beasts and Where to Find Them 2 - Јебе ми се за било шта што има везе са Џеј Кеј Роулинг. а камоли њеним фантастичним зверима, поготово ако је у питању наставак.
Widows - Толико срање да сам морао да га поменем. Четири пљачкаша гину током неуспелог хајст покушаја, и шта се дешава, ко се окупља да преузме ствар и изведе пљачку? Имате три покушаја да погодите.
Wreck-It-Ralph 2 - Рекох, ни први нисам гледао, а требало би. Планирам.
The Women of Marwen - Нешто што има јако добар потенцијал, под условом да га не убије Земекисова претерана мелодраматизација. Истинита прича о човеку кога је пет тинејџера пребило на мртво име, и који по буђењу из коме пати од амнезије, а као вид терапије, гради макету белгијског села усред 2. св. рата и бежи у свој свет фантазије. Изгледа као нешто блесаво, али биће занимљиво видети Стива Карела, који је тек на моменте показао да може бити веома озбиљан драмски глумац. Надам се да ће то и овде бити случај.

ДЕЦЕМБАР '18.

Mortal Engines  - Лутајући градови у пост-апокалиптично доба који троше једни другима ресурсе, а повремено се и гутају да би наставили да функционишу. Не измишљам ништа што се синопсиса тиче, ово ме толико не занима да је то просто за причу.
Bumblebee - Живот и прикљученија чувеног Аутобота. Не интересује ме.
Aquaman - Још једна адаптација стрипа ми не треба у животу, нарочито ако треба два сата да гледам разбацаног Момоу и да се згражавам колико не уме. Да сам тинејџерка, можда бих то и толерисао, овако немам ни најмању жељу да гледам било шта на тему.
Mary Poppins Returns - Одрасли и несрећни Џејн и Мајкл, у доба депресије, и омиљена им дадиља која их вади из буле. Да имам 10 година, можда би ми било занимљиво, овако...
Bohemian Rhapsody - Ја сам, као заклети Квиновац, резервисан и купљен. Али, јавља ми се да је педерчина Сингер ово упропастио преко сваке мере. Видећемо. Рами Малек језиво личи на Фредија на промотивним фоткама, још од Дорса и Вала Килмера не беше такве сличности.

НЕОДРЕЂЕН ДАТУМ '18.

Creed 2 - С обзиром на очекивања, прошлогодишњи Крид чак и није био толико лош, али заиста не видим потребу за снимањем наставка. Осим пара, наравно, а оне побеђују све.
The Alchemist - Не.
The Expendables 4 - Још веће не.
Triple Threat - Група пропалих плаћеника се судара са триом убица одлучним да збрише милијардерову ћерку одлучну да преузме крими синдикат. Ово никако не обећава, с тим што ће, гледајући поставу, сигурно бити светско макљање, надам се само да ће бити са коликим-толиким мозгом, као што је био "The Raid".
Eggplant Emoji - Нетфликсова комедија о тинејџеру који случајно током камповања одсеца себи Џонсона, те напорима да се спаси што се спасти може. Не занима ме уопште.
LАbyrinth - Џони Деп и Форест Витакер решавају убиства реп промотера. Гледаћу, у нади да нема никаквих чудовишта, караконџула, фантазија, духова, гулова и осталих фрикова који обично иду уз Депа.
Cruella - Није ме много занимала ни као дете, усташки керови ми не спадају баш у домен интересовања.
Bird Box - Жена са повезом преко очију и двоје деце гацају низ реку у пост-апокалиптичном окружењу. Страх ме да питам шта још раде, Сузан Бир је имала редитељских погодака, али Нетфликс и Сандра Булок су ми упозорења да се овога клоним, и то свакако и планирам.
Valley Girl - A badass punk rock musician and leader of the band the Propheteers (Josh Whitehouse) falls hard for a squeaky-clean upscale girl from the Valley. Још један блаблаленд. Немој, живота ти. Не могу то да поднесем. Још кад видим ово badass, па људи очекују неког Дејва Мастејна, а добију нову верзију Рајана Гуске. Ваши и моји параметри за badassery се значајно разликују.
Backseat - Прича о Дику Чејнију и осталим Бушовим сатрапима. Угините, говнари.
The Bell Jar - Дакота Фенинг је баш решила да се врати на велику сцену. Игра младу (ко)лекторку из педесетих година прошлог века која полако клизи у лудило. Гледаћу, без икаквих очекивања, тако да могу само пријатно да се изненадим.
Gemini - Трилер о селебрити злочинима. Не занима ме.
Hotel Mumbai - Група Пакистанаца упада у хотел Таџ Махал, узима гомилу талаца и стање веома брзо ескалира. Гледаћу, те ствари су увек напете и добар су материјал за филм, али сам сигуран да ће филм боловати од стандардних клишеа.

                                                                       *****

Дакле, шта можемо закључити? Чека нас још јаднија, још сиромашнија, још беднија, још кукавнија година од неколико претходних. Надам се да ће испливати нешто што још није на овим листама, јер иначе за нас анти-блокбастерски оријентисане гледаоце, нема среће ни хлеба у будућности. Надам се да ће се на пример завршити Скорсезеов "Ирац" и још неки наслови, да бар имам шта да чекам и чему да се надам, па макар те наде биле узалудне (обично и јесу).



Нема коментара:

Постави коментар