Филмски дневник 2018. године

Нема потребе да правим превелики и препомпезни увод, пошто ће убрзо крај године, ред је да направим мини ретроспективу одгледаног, искључујући месец јануар који већ стоји на блогу као вероватно рекордни током целог живота што се тиче броја одгледаних наслова (44).  Јануарски преглед имате овде.  Унапред се извињавам за нешто штурије описе у првом делу, јер нисам, као сви нормални људи, записивао одмах по одгледаном, него сад вадим из мозга ствари од пре десет месеци, али се надам да ипак нећете замерити. У сваком случају, полећемо.

ФЕБРУАР

DARKEST HOUR - Још једна предуга глупост ни о чему. Не бих уопште сада улазио у то ко су и шта су Енглези, нити ко је и шта је Черчил, строго из филмске перспективе, једна ласта не чини пролеће, што би рекао Шапке, те тако ни одлична улога Герија Олдмена, који је коначно набо Оскара, није довољна да овај филм учини добрим, он је у својој основи и супстанци недоречен, недорастао, полудупаст, много хтео, много започео, а ништа није успео (слава Марку, Јоци и Мијајлу, морао сам да убацим ово због њих, много ми недостају).

BURNING BED - Телевизијски филм по истинитој причи, са Фаром Фосит у главној улози, који сам сигурно гледао пре неких 25 година, судећи по веома познатом преведеном наслову "Паклена постеља". Нисам се нашао инволвираним, пре свега зато што сам све то већ видео много пута - жену малтретирају - она прашта - малтретирају је још горе - узима ствар у своје руке - суочава се с последицама. Фара је супер као измучена жртва, и остали су солидни, али све се може предвидети од првог до последњег кадра, што значајно смањује угођај.

CRASH - Намерно сам поново погледао ово, јер упорно наилазим на приче да је убедљиво најгори избор за филм године у овом миленијуму и да је све натегнуто и безвезе, а кад сам га тада гледао није ми деловао толико страшно, чак није био лош. Ни сад није ни лош ни страшан, дефинитивно се претерује са пљувачином. Јесте одређена симболика пренаглашена и претерана, јесте да одређене улоге нису нарочите (шта сте па очекивали од Сандре Булок и Лудакриса, на пример), можда мало преозбиљно схвата себе и можда је превише прогласити га за најбољи, али у питању је ОК филм који није заслужио толике критике, док се неки гори наслови бесомучно дижу у небеса без икаквог разлога и повода.

THE SWEET HEREAFTER - Веома сам пријатно изненађен. Филм о трагичним последицама једне аутобуске несреће и покушају да преживели наставе живот након ње, али и о паланачким поткусуривањима која испливавају на површину - неколико изузетних улога појачавају уверљивост целе ствари, предњаче Ијан Холм и веома млада Сара Поли. Препорука.

SOMEWHERE IN TIME - Бајкица о љубави и путовању кроз време са Кристофером Ривом. Ништа специјално и прилично слабо, али мање патетично него обично кад је то у питању.

BETTER WATCH OUT - Још један филм који ме је позитивно изненадио, и који гради прилично добру и паметну црну комедију/трилер на основу готово никакве премисе - клиња на прагу тинејџ доба остаје сам у кући са нешто старијом ситерком, а нешто почиње да се мота око исте (куће, не ситерке) - могло је све то и нешто боље, да се не открију све карте још мало, али свеједно је филм добар и подмукло симпатичан, чак је и тај вечити камен спотицања већине трилера/хорора - сам крај - одрађен добро и по мом укусу.

SHADOW OF THE VAMPIRE - Добре улоге Малковича и нарочито Дефоа ипак нису довољне да уздигну ово остварење високо изнад просека, пре свега зато што се веома добро зна да нема никаквог утемељења у причама о вампиризму Макса Шрека, но ипак није незанимљиво гледати овај филм, пре свега да би се уживало у глуми двојице великана.

RAN - Лабава адаптација "Краља Лира" је највеће ремек-дело из позног периода Акире Куросаве, које треба гледати бар једном годишње. Показна вежба како то раде мајстори, од визуелног до глумачког аспекта. Пунокрвно ремек-дело један кроз један, чиста десетка.

TROIS COULEURS: BLEU - Најбољи део трилогије три боје, и због визуелног ужитка, и због спорог урањања гледаоца у бол главне јунакиње са којим мора да саосећа од првог тренутка, и због веома емотивног и веома сировог тумачења Жилијет Бинош, која заиста демонстрира огромно умеће, као да је заиста и у животу претрпела ненадокнадив губитак. Имам још наслова да проверим, али засад најбољи филм Кшиштофа Кишловског који сам гледао.

PHANTOM THREAD - Код Пола Томаса Андерсона углавном нема средине, или буде баш добар или не буде никакав и са жаљењем могу да констатујем да је "Фантомска нит" тежак ћорак, упркос присуству фамозног Данијела Деј-Луиса, који наводно напушта глумачку каријеру зарад моднодизајнерске. Жао ми је, али нисам видео баш ништа од "бриљантног мајндгејминга", "вицкастог мушко-женског надмудривања" и осталог што се овом филму приписује у заслуге. Лепо изгледа, толико ћу му признати. Но, то је углавном то.

DAN IN REAL LIFE - Генеричка драмедија са примесама романсе коју ни уобичајено сјајна Жилијет Бинош нити уобичајено духовити Стив Карел могу да издигну изнад просека.

THE PAWNBROKER - Има Сидни Лумет и боље филмове, али вреди гледати ову болну студију карактера човека који је губитком породице изгубио све, па и способност да саосећа са било ким и било чим. Род Стајгер је одиграо једну од најбољих мушких улога у историји, и није награђен Оскаром, што је једна од већих неправди у историји, а знате и сами да их нема мало.

ONE HOUR PHOTO - Сасвим пристојан филм и одлична улога Робина Вилијамса. Још један доказ да може да буде и прилично озбиљан кад хоће. 

BEGIN AGAIN - Морао сам да укуцам наслов на ИМДБ-у да се подсетим шта је ово. Постоји ту нека идеја и није све потпуно празно, али не знам како су мислили да ће ићи са овим глумцима. Мрзим дрвену Киру Најтли која никад није ни била више од модела (тако је и грађена, сва ребра јој се виде), не волим ни Марка Рафала, али он је бар спорадично убадао понешто и за дотичну је лично Џејмс Стјуарт. И редитељ Џон Карни је изјављивао сличне ствари о несрећној Кири, додуше очигледно је касније морао да се извињава, јер не функционише свет тако да можеш да кажеш истину без последица. Рекох, није то без душе, има ту неког потенцијала, али идеја о реализацији са овим актерима би била самоубилачка мисија и за много веће мајсторе од Карнија, против кога заиста немам апсолутно ништа.

SAFE - Ко ме довољно дуго прати, зна да такође нисам фан Џулијен Мур која, не рачунајући способност да цмиздри у свим филмовима у којима се нађе, тек спорадично уме да покаже шта има у свом арсеналу, а нађе се доста тога. Редитељ Тод Хејнс јој је без сумње нашао праву жицу, будући да је била успешна и овде, али и седам година касније у филму "Далеко од раја". Мени се овај филм изузетно допао (било шта да кажем о премиси или радњи, покварићу) и веома га топло препоручујем, с тим што после бриљантне прве половине, па и две трећине, у последњем делу по мени фали та песница у стомак гледаоца да би све деловало најефектније могуће - као да је више пажње посвећено томе да крај буде што отворенији и вишезначнији него покушају да се цела ствар заокружи како ваља и требује. А можда ми је нешто промакло.

PORTRAIT OF JENNIE - Сасвим солидна полуноар-мелодрама са Џозефом Котном. Могу да уживају обожаваоци епохе, поджанра и глумца, али свакако није неки есенцијалан наслов.

BAD LIEUTENANT - Један од битнијих наслова Ејбела Фераре и једна од најбољих улога гнусног Харвија Кајтела. Некоме ће се можда учинити да филм није ефектан као при гледању деведесетих, али што се мене тиче, и даље прилично добро вози, иако студија карактера корумпираних пандура није нова ствар у седмој уметности.

SPEAK - Хтедох да видим има ли живота пре "Твајлајта", па одгледах ово са Кристин Стјуарт јер ми рекоше да се овде види да зна да глуми. Она је класичан "one-trick pony", има онај безизражајан, туп поглед кроз човека, негде у даљину, додуше овде јој то солидно користи, јер глуми жртву која не говори због претрпљене трауме. Није то не знам шта, чак је све некако на пола и очекивано, отприлике знате како ће протећи, и она сигурно није никаква Дебра Кар. Међутим, у односу на наше "добре глумице", несрећну Слободу, Наташу Нинковић, или не дај Боже младе "снаге" и "наследнице", ова вампирољупка је Оливера Марковић и Рахела у једној.

PROOF - Добар аустралијски филм, рани Расел Кроу и глумчина Хуго Вивинг као слепи фотограф - и што је најбоље, и поред тога што звучи невероватно, то солидно функционише.

USTAV REPUBLIKE HRVATSKE - Због трагичне смрти Небојше Глоговца погледао сам ово са пажњом и још једном се потврдило колики је та смрт губитак, с обзиром да је својом невероватном улогом издигао драмедију Рајка Грлића изнад класичних стереотипно-сатиричних "Срби-Хрвати-елџибитијевци-остали" џапања и спрдње каква је требало да буде, претворивши је у озбиљну студију карактера једног несхваћеног човека (или жене), у којој се преплићу хумор и трагедија, патња и сатира, саосећање и погрешно усмерена озлојеђеност и мржња. Невероватно слојевита рола, једна од несумњиво најбољих у Глоговчевој каријери. Филм није ремек-дело, али је ОК, највише захваљујући њему, изнео га је на својим леђима.

PAPURIKA - Као и сви филмови злосрећног Сатошија Кона, и овај заслужује озбиљну препоруку. Треба мало времена док се похвата шта, ко, где, како, о чему и зашто, али је на крају крајева по мени исплативо, и заслужује поштовање. Очигледна је инспирисаност неких каснијих блокбастера, попут филма "Inception" овим делом (које је, за мој грош, двадесет пута бољи филм од поменутог). "Паприка" је за озбиљне филмофиле, не само аниме фрикове.

ESCAPE FROM ALCATRAZ - Прилично стандардан вијакл за Клинта Иствуда и Дона Сигела. Солидан је, није досадан и може се погледати, мада има и бољих.

THE HOURS - Солидан филм, али узевши у обзир хвалу, укључене глумице и тематику, нисам се одушевио колико је можда требало или било очекивано. Пристојан филм и то је то од мене. Чак ме ни Никол Кидмен (чија ми се глума допала, да не буде забуне) није оборила с ногу.

BACALAUREAT - Добар филм редитеља Кристијана Мунђуа, који, као и остали његови филмови, скреће пажњу на друштвене проблеме који у Румунији сежу јако дубоко, а у овом случају је то корупција. Добра, на моменте одлична глума, уверљиви сценарио и прича доприносе успеху овог филма. Ипак, ако желите да видите Мунђуа у пуној снази, погледајте непревазиђени "4 luni, 3 saptamani si 2 zile", који је заиста врхунац његовог стваралаштва.

HEATHERS - Код нас превођен као "Побеснели ум", овај филм о опчињености популарношћу ми је, за дивно чудо, баш легао. Гледао сам га кад сам био мали и, разумљиво, нисам баш укапирао све, али сада, иако има одређених мањкавости, скреће пажњу на одређене друштвене феномене, овде осликане кроз призму средње школе, који су још осамдесетих били прилично алармантни, а данас, тридесет година касније, еволуирали у права чудовишта. Није најбољи средњошколски филм свих времена, није чак ни најбољи филм на ту тему свих времена, али је сасвим солидан филм уз који ћете се насмејати (мада је хумор прилично црн) и размислити о важним проблемима, потакнути добром глумом Рајдерове и Слејтера, а ту је и Шенон Доерти.

LIVING IN OBLIVION - Солидан филмић који представља оду независним редитељима који помоћу никаквог буџета склепавају пристојна остварења, али заиста ништа посебно у сваком могућем смислу. Можете га гледати једном или у потпуности прескочити, ништа не губите.

THE DEAD GIRL - Овај наслов сам извукао са неке рендом листе и, за дивно чудо, уопште није лош. Трилер у пет прича којима је заједнички елеменат Британи Марфи из наслова се може погледати и ОК је. Нећете размишљати не знам колико о њему након краја, али нећете ни рећи "хоћу сат и по свог живота назад". Таман је негде између.

SOLITARY MAN - Мајкл Даглас овде идеалан као човек у кризи трећег доба који је приморан да преиспита свој живот из корена и схвати да више не може као до сада. Уживање је гледати га, само је проблем што ће се просечном гледаоцу учинити како је све то већ видео, иако се не зове Михаило. Ништа револуционарно, но ипак солидно, захваљујући Мајковој глуми.

SURVEILLANCE - Ово сам оверио зато што режију потписује Џенифер Чејмберс Линч (да ћерка оног Линча), а глуми Џулија Ормонд, коју одавно нисам видео, а и одувек ми је била пријатна за око - елем, солидан је трилер у питању, али се мало превише ослања на тај "обрт" на крају за своје добро. Закључак - није лоше, а могло је боље (где, покажи ми?)...

МАРТ

ADAPTATION. - Мислио сам да ће ме боље урадити, обично имам више разумевања за блесављења Спајка Џонза и очекивао сам да ће понављање овога после много година боље да ми легне, али се нисам нашао инволвираним. Најбољи је Ник Кејџ, ма колико то невероватно звучало, иако је у постави Мерил Стрип, а Крис Купер је добио Оскара. Не знам, можда нисам у стању да схватим дубину, памет, врцавост, шта већ, али осећај након одгледаног филма ми је био прилично млак и безвезан.

ČUDESNA ŠUMA - Надам се да ово нема потребе посебно представљати, поновио сам после 25 и више година и искрено уживао.

THE HANGING TREE - Изузетан вестерн Делмера Дејвса са Гаријем Купером као доктором мутне прошлости који покушава да почне да ради у вукојебини од градића, али га разни догађаји и сплет околности спречавају да се смири. Ту је пљачка, копање злата, линч-руља, разне манипулације, генијални Карл Малден и Џорџ Си Скот као негативци - шта бисте више? Гледајте обавезно ово ако нисте, а волите вестерне, мислим да ћете бити задовољни.

ТЕХНОТАЈЗ: ЕДИТ И ЈА - Интересантан филмић који интересантно изгледа, али није ништа нарочито и специјално. Ипак, представља визуелни помак на пољу домаћег филма, тако да са те стране свакако завређује похвале.

GET OUT - Филм који је са разлогом нахајпован и махом је заслужио славопојке, али крај је беспотребно разводњен. Да су имали кохонесе да га заврше како треба (биће вам јасно на шта мислим кад будете гледали) могли бисмо да причамо о једном од најбољих филмова у протеклих неколико година уопште. Овако је само дашак свежег ваздуха и гаранција да ћу пратити даље радове Џордана Пила, који ће, како ми се јавља, слабити све више како се буџети буду повећавали. Дај Боже да грешим, видећемо.

ALONG CAME JONES - Занимљив лагани вестерн спуф, али ипак сам више очекивао од филма у коме су поменути глумци, а нарочито Ден Дурија. Заиста ништа специјално, а било је потенцијала за више, и увек ми је жао кад се он не искористи. Филм је пролазан, али слаб.

THE BRAVE ONE - У години кад је први пут јавно признала оно што се причало од раних деведесетих - да преферира исти табор - Џоди Фостер је био потребан филм који ће да демонстрира ноу-нонсенс грл пауер - и то је управо ово остварење Нила Џордана, у коме после трауме поводом које је милиција практично немоћна да реагује, она узима правду у своје руке. Није то лоше, али су обрасци већ и те како познати, и све је јако предвидиво, а то је увек много безвезе. Теренс Хауард је исто прилично занимљив лик и може добро да одигра кад хоће.

WIN WIN - Поштен мали филм који не схвата себе преозбиљно и не мисли да је нешто што није, али је солидно написан и добро одглумљен има фину причу и тече сасвим ОК. Ништа посебно, али свакако препорука. Пол Ђамати ни овога пута није изневерио.

THE GREAT RACE - Ево једног филма који ме јесте изневерио, иако је имао све услове да буде фантастичан - од глумаца до сјајне премисе. Шта знам, не могу да кажем да је лош, али јесте предуг и сувише посвећен слепстику, чак и онда кад је било места за интелигентнију врсту комедије. Неко ће баш то и волети, али мени сада ретко добро лежу ти филмови, заправо једини такав за који могу да се сетим да ми се баш допао је "It's a Mad Mad Mad Mad World", који је узгред речено снимљен пре овог. Да сам ово гледао пре 25 година, била би друга прича, али за разлику од већине сличних филмова, ово ми је сада било прво гледање "Велике трке".

LORD OF THE RINGS - Анимирани филм Ралфа Бакшија је мој омиљени из читаве франшизе (мада то тада још увек није била франшиза). Не зато што разумем нешто посебно у вези њега у односу на остале, једноставно се не ложим на епску фантастику и овај филм ми из те приче говори све што треба, нисам заљубљеник у Фрода који 15 минута прича са дрветом, нити ми нешто значе продужене верзије продужених верзија. Не кажем да су лоше и поздрављам свачије обожавање истих, али мени је ова верзија сасвим довољна. Једино јој можда фали неко заокружење у виду епског фајта, али то нисмо добили ни у играној биоскопској верзији.

ANNIHILATION - Јединствено губљење времена и два сата живота која никад нећу вратити. Нахвалили су тог Гарланда као да је Ридли Скот из најбољих дана после оне "Екс макине" (која је ОК и ништа више), али ово сад је заиста једно велико ништа које ме оставило апсолутно хладним и кога се уопште више и не сећам са девет месеци раздаљине - нити памтим о чему је, нити је то уопште битно, јер је у питању тешка глупост и ничим изазвани хајп (мада то може да се примени на 95% филмова који тренутно излазе, али знате на шта мислим).

KANSAS CITY CONFIDENTIAL - Ноарчина којој се увек радо враћам. Прворазредни материјал, можда није баш у десет најбољих икад снимљених, али ту је негде, и треба га одмах оверити, чим добијете прилику. Фил Карлсон дефинитивно зна посао са трилерима.

FERRIS BUELLER'S DAY OFF - Класични тинејџ филм осамдесетих са мало безобразнијим протагонистом него иначе. Ништа посебно, али ајде, расло се на њему, па је ред оверити га после толико времена. Метју Бродерик је претио да постане озбиљна звезда после "Ратних игара", овога и још неких филмова, али га је спречила, ако се добро сећам, нека саобраћајка коју је изазвао. После се увалио у још већу несрећу оженивши Сару Џесику Паркер. Очигледно се од зле судбине не може побећи ако нам је намењена. Штета.

L.A. STORY - Волим филмове Стива Мартина, и ово са причајућим семафором сам гледао јако давно, па сам мислио да је ОК поновити га. Нажалост, и поред ОК доприноса самог Мартина и тадашње му жене, Викторије Тенант, било ми је прилично досадно и незанимљиво. Углавном се гледање филмова који су ми се свиђали пре 20 и више година није показало исплативим.

A BIGGER SPLASH - Солидан филм Луке Гвадањина са људима које увек волим да видим, Тилдом Свинтон и Рејфом Фајнсом. Нити је за пад на дупе, нити неко нарочито одушевљење, али ето, гледљив, солидан филм, који је у реду једном видети.

MIMI METALLURGICO FERITO NELL'ONORE - Прворазредна комедија и сатира Лине Вертмилер са мајсторчином Ђанкарлом Ђанинијем у улози бесловесног радника који малтене ван своје воље улази у политику, мафију, разне афере са женама и све остало што притом може да га снађе. Феноменално на више нивоа, и као интелигентан хумористички филм и као комедија гега, уз сјајан сценарио и глуму. Требало би да више људи сазна за њега.

ABSENCE OF MALICE - Стандардно океј Пол Њумен из осамдесетих. Није "The Verdict", свакако, али може да прође. Сели Филд такође на висини задатка.

ALL OF ME - Размена тела и духа Стива Мартина и Лили Томлин. Има ту пар смешних ситуација, али не бих га могао сврстати у боље Стивове филмове.

UNION STATION - Друго упаривање Била Холдена и Ненси Олсон 1950. године је сасвим океј ноар, који, дакако, није за поређење са "Булеваром сумрака", али је сам по себи, прилично добар филм и треба га видети ако сте поклоник поджанра (што не могу да замислим да неко није, бар кад су у питању мушкарци који воле овај блог, ако таквих уопште има).

THE NAKED KISS - Једноипосатна одисеја бивше проститутке под палицом Сема Фулера је сасвим у реду, узевши у обзир све околности. Са никаквим буџетом и глумцима ван А листе, резултат је прилично океј, и прича је меморабилна, са неколико таквих сцена, нарочито ми је остала у сећању песма деце, не знам због чега. Ако се неко жали да је филм over-the-top, и те како јесте, то и јесте намера. Није ни прављен да буде никакво артси-фартси ремек-дело.

THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW - Веома добро у односу на оно што сам очекивао после двадесет и кусур година. Сјајна прва половина се претвара у нешто разводњену другу, али ипак вредно искуство, са великим Тимом Каријем и младом Сузан Сарандон у главним улогама. Уводна песма је чиста антологија, интелигентан омаж хорорима, СФ филмовима и монстер мувијима из прве половине двадесетог века ме увек разгали, и увек осетим извесно задовољство што разумем све референце из ње. Какав год утисак имали после гледања, ово је свакако кемп антологија, и као таква, мора се гледати, ако сте вољни све да истражите.

KOROSHIYA 1 - У народу познатији као "Ichi the Killer", нуди веома бизаран спој гротеске, трилера и нешто хорора. Свакако добар и интересантан филм, који није за екстремно осетљиве, али морам рећи да су ми одређене сплатер сцене деловале готово пародично, а готово сво насиље сатирично, што вероватно и јесте била поента. Да скратим, свакако незаобилазан наслов за поштоваоце Такаши Миикеа, али има тај чова, и бољих, а и истински страшнијих филмова (Аудиција, anyone?)

MOLLY'S GAME - Арон Соркин после гомиле успешних сценарија дебитује иза камере, истинитом причом о перспективној (ваљда) скијашици, коју стицај околности натера да постане кард шарк, и свим догодовштинама и невољама које су је потом задесиле. Џесика Честејн није без харизме, и прича је номинално интересантна, али сам из неког разлога остао потпуно хладан, све ми је било некако предвидиво и нисам посебно уживао, иако сам се потајно надао да би ово могао да буде тај филм који ће ми превазићи очекивања. Није.

АПРИЛ

THE PRIVATE AFFAIRS OF BEL AMI - Џорџ Сандерс ради оно што најбоље зна, пење се уз друштвене мердевине преко тела жена, и топлих и хладних. Дакако, то не може да траје заувек. Није ништа специјално, прилично стандардна драма с краја четрдесетих, са изнадпросечном љигавштином у главној улози. Може да прође, свакако, али позната ствар.

FILM STARS DON'T DIE IN LIVERPOOL - Драма о последњем животном периоду злосрећне Оскаровке Глорије Грејем. Сам филм је просечан, мада Анет Бенинг разбија.

LOVE LIZA - Изузетни Филип Симор Хофман је вазда могао све да одглуми, али чини се да су му ипак депресивци форте. Ретко ко је могао успешније да дочара комплетну беспомоћност и безнадежност као он. У овом случају, жена му се убила без објашњења и он покушава да пронађе неки смисао у животу, док га депра увлачи у зависност од гасова и разна друга срања, у покушају да избегне разговор са таштом коју игра Кети Бејтс. Није баш филм за емоционално лабилне, и није сад не знам какво ремек-дело, скоро у потпуности зависи од Хофмановог перформанса, и он то износи сасвим добро. Солидан филм, и не траје дуго, само није за оне који би да уз филм предахну и проведу сат и по не укључивши сложене функције.

HAIL THE CONQUERING HERO - Престон Старџис у свом стилу. Прва лига комедије-драме. Изузетан сценарио, бритка сатира, одлична глума - осим минорних замерки, одлично.

DO THE RIGHT THING - Досад сам хватао овај филм на прескоке, ово је први пут да сам га гледао у целости, и могу рећи да је најуспелији филм Спајка Лија који сам видео (са оградом да нисам гледао Малколма Икс, за који кажу да је врхунски), из простог разлога што прича спонтано тече, па иако знамо шта ћемо добити (о чему би био филм Спајка Лија ако не о потлаченим црнцима) он нас овде тиме не туче у главу толико очигледно као у неким другим филмовима, а и фино се гради напетост и нараста тензија, па крајњи исход, иако очекиван, није натукнут на силу, тек да би био ту. Глума је прилично добра, и генерално сам задовољан.

SUMMER OF '42 - Феноменалан филм и показна вежба како се ради топла, људска, хумана coming-of-age прича, без простих шаблона и пуно клишеа, без помпезних деоница, смештена у много културније време него што је ово данас (иако је ратно), и са одличном глумом, пре свих прелепе Џенифер О'Нил. Роберт Малиган је неоправдано познат само по "Птици ругалици".

THE LADY FROM SHANGHAI - Никад није згорег поново погледати одличан филм, Орсонов акценат благо иритира, али се, иако је номинално јунак, веома искусно склонио у страну, и препустио тада већ отуђеној супрузи Рити Хејворт и глумчини Еверету Слоуну прве планове. Веома упечатљиво финале у соби са огледалима, а и генерално одличан филм.

THE LADY EVE - Једини проблем који имам са овим филмом је чињеница да се Миси Стенвик у другој инкарнацији готово уопште не мења, па је тако и занесеност Хенрија Фонде њоме у том новом издању, бар мени, прилично неубедљива. Иначе је све тип-топ, глума и хемија врхунски, сценарио је лепота Божја, нисам га џабе трећи пут гледао. Мајсторски одрађено.

GREAT EXPECTATIONS - Без даљњег, најбоља верзија великог Дикенсовог дела, која има своје мањкавости, али је и поред тога квалитетно конципирана, написана и одглумљена. Мало је незахвално адаптирати толику књижурину, али Дејвид Лин је урадио пристојан посао.

LE BOUCHER - Пристојан кримић Клода Шаброла. Добро написан и одглумљен, али Хичкок је ипак отац за такве филмове, Шаброл је ту ипак другопозивац. Мада, то је можда и непоштено рећи, јер ако је Хичкок референтни систем за овакве филмове, буквално су сви остали другопозивци.

YING HUNG BOON SIK - Филмчина Џона Вуа, бескомпромисна акција, чију је матрицу касније успешно пренео на запад, али се и поред свега није баш примила као у постојбини, уз "Убицу" најбољи представник хонконшког акционог филма осамдесетих - све пршти од меморабилних сцена, непретенциозних али упечатљивих реплика, ниже се сет пис за сет писом, напетост је невероватна, а све предводи ко други до непоновљиви Чау Јун Фет.

UNDERWORLD U.S.A. - Пристојан ноарчић о освети јуноше над гангстерима који су му као клинцу истамбурали оца. Није баш прва лига, али је сасвим ОК, може да прође.

MORTAL THOUGHTS - Безвезан трилер Алана Рудолфа који је спојио супружнике Мурову и Вилиса. Много тога уопште не пије воду и има много бољих филмова рађених на сличан фазон. Не помаже ни сјајна покојна Глен Хедли коју увек волим да видим.

DILLINGER - Историјска прецизност није нешто на шта се овај филм претерано обазире, али уживање је гледати великог Ворена Оутса као насловног гангстера. Генерално врло добар филм, иако је могао да буде и за нијансу бољи.

ROPE - "Конопац" ми се није нарочито допао кад сам га гледао на студијама, па узех да га поновим провере ради. Поштујем идеју, изведбу и све остало, али и даље ми је један од слабијих Хичкокових филмова. Не умем баш да објасним, некако ми је млако реализован у односу на сав потенцијал који је та прича имала. Џими Стјуарт је такође мислио да није најпогоднији за своју улогу, али он је мени био ОК, једноставно ми сам филм не лежи. Не кажем да је лош, али није ми ни близу врха Хичовог стваралаштва.

SEARCHING FOR BOBBY FISCHER - Претерана истинита прича о "следећем Бобију Фишеру" у односу на стварност, али занимљив филм, свакако. Млади Макс Померанк одлично тумачи шаховског продиџија, а увек занимљиве њушке попут Кингслија, Фишбурна и Мантење адекватно доприносе утиску. Дакако, има и мањкавости, али може да прође на једно гледање, нарочито за шаховске ентузијасте (што ја нисам, али ми је ипак пријао филм).

HORI MA PANENKO - Изузетан филм који сам погледао поводом смрти редитеља великана. Бриљантна сатира и политичка критика упакована у комедију како само Чеси умеју. Невероватан број успелих комичних ситуација у јединици времена, које се, са друге стране, мешају са веома озбиљним сликама, мотивима и репликама. Као неко дете Нушића и Домановића, филм неосетно клизи деведесетак минута, балансирајући између смеха и збиље.

ANGEL AND THE BADMAN - Сасвим солидан а не много познат вестерн са Џоном Вејном у коме његов лик показује и одређене емоције, и вероватно његова најбоља варијација на тему симпатичног антихероја - с обзиром да је у правом животу био све само не симпатичан, рекао бих да је ово за њега прилично глумачко достигнуће, узевши у обзир његове капацитете.

ORDINARY DECENT CRIMINAL - Баш сам разочаран, очекивао сам много више и од Спејсија и од читаве екипе, а понајвише од самог филма. Једино што памтим је да се појављује Криштоф Волц док нико није знао за њега, неких десетак година пре него што су сви полудели за њим. Остало је за заборав, приче о поштеним лоповима више никоме нису занимљиве.

DECALAGE HORAIRE - Симпатичан филмић, ни по чему посебан, али опет ОК, пре свега зато што баш волим и Жана Реноа и Жилијет Бинош, те су га учинили гледљивим и подношљивим. Иначе је прилично шаблонски, измамио је пар стидљивих осмеха, али то је то.

THE HARDER THEY FALL - Богијев последњи филм, у којем је већ био видно болестан, али га јуначки одрадио до краја, о корумпираном свету бокса и промотерства, није лош и представља частан опроштај легенде од света филма. Није то његово најбоље остварење, али се чак и у њему, где су му капацитети знатно смањени, види зашто је Богарт био то што јесте.

RAY - Филм чије сам гледање дуго одлагао, али се испоставило да није требало. Кад се прича о хајпу да Леонардо Ди Каприо заслужује Оскара, мислио сам да је само за "Авијатичара" био озбиљно покраден - чак и овај добитак за филм "Повратник" ми је помало исфорсиран - док нисам погледао "Реја", и сада сам сигуран да је Оскар отишао у праве руке. Јесу сви клишеи ту - америчка икона која успут има и хендикеп - али Џејми Фокс заиста јесте Реј Чарлс, и жао ми је што музичар није имао могућности да види како је представљен, мислим да би био и те како задовољан - покрети, глас, понашање, сценски наступ - све је испоштовано до ситних детаља. Што се тиче самог филма, и он је ОК, можда је мало предуг за своје добро, али га ипак треба гледати и у њему се може уживати, нарочито ако сте љубитељ самог Реја Чарлса.

LILYA 4-EVER - Уникатно потресна драма о трговини људима и малолетничкој наркоманији од Источне Европе до Шведске, један од најмрачнијих филмова новог миленијума, баш због тога што је тако реалан, изузетно написан и одглумљен и праћен одличном музиком. Оксана Акиншина не говори енглески нити шведски, али јој то није сметало да са редитељем Лукасом Модисоном искреира један од најупечатљивијих ликова новије европске кинематографије.

AUS DEM NICHTS - Нови филм Фатиха Акина га додатно етаблира као једног од важнијих модерних турских (а и немачких) редитеља. Дајан Кругер блиста у улози разорене мајке и жене која би да се свети када јој у бомбашком нападу погину муж и син, а суђење не крене у правом смеру. Врло добар приказ унутрашњег конфликта и емоционалне нестабилности, уз пресек разлика међу становницима модерне Немачке у погледу друштвеног статуса, религије и свега осталог. Могло је ту нешто мало боље, нешто мало убедљивије, сам крај је можда мало збрзан, али је филм, без обзира на све, одличан, и треба га гледати ако волите глумицу или редитеља.

THE AWFUL TRUTH - Један од филмова који ме је баш разочарао. Погледао сам бар 80 посто скруболова из тридесетих и овај ми је стално измицао, а о њему сам врло често слушао као о веома добром и успешном. На страну што волим и Керија и Ајрин. Међутим, осим брзих размена и природне врцавости поменутих глумаца, нисам видео ништа вредно памћења и ово ми остаје, уз "Филаделфијску причу", једно од већих разочарења кад су тај период и тај жанр у питању. Велика штета.

THE CONVERSATION - Антологија. Већ сам више пута писао о њему. У недавном тексту о Џину Хекмену, као и у пређашњем о Џону Казалу имате нешто више о овом филму.

SEVEN DAYS IN MAY - Звездана постава у одличном политичком трилеру, предвођена Кирком Дагласом. Препорука. Није најбољи икада у том жанру, али је веома добар филм.

EYEWITNESS - С обзиром на поставу у којој су Вилијем Х(а)рт и Сигурни Вивер, очекивао сам више. Све делује сувише познато, сувише дежа ви. Има Питер Јејтс и бољих филмова.

МАЈ

U RALJAMA ŽIVOTA - Прича на страници ме подстакла да још једном, после дужег времена, погледам филм који је свима познат само по сцени са Трокрилним, међутим, у њему има много више од тога. Као ретко где успело поигравање са балканским стереотипима, преточено у неколико бриљантних улога, ма колико да су мале, од Бранке Цвитковић до пијаног Шербеџије и Мире Фурлан. Сами Богдан Диклић и Горица Поповић чак и нису занимљиви попут ликова из серије, а феноменална Семка Соколовић Берток кроз само неколико сцена креира једну од упечатљивијих епизода југословенске кинематографије. Миодраг Кривокапић стандардно иритантан. Није то филм о коме ћете не знам колико размишљати, али ми је био бољи него што сам га памтио, и на ову сушу домаће и "домаће" кинематографије ми је одлично легао.

BOMBSHELL: THE HEDY LAMARR STORY - Врло добар документарац о жени која је истовремено била глумачка звезда и научник, и о борби да се одупре свету који ју је доживљавао искључиво као Отац Макарије Американку, и успут поремети планове нацистима. Одличан прозор у њен изузетни живот ће вам одговорити зашто је била изузетна на више начина, и како то да није ипак мало више постигла у свету филма (а постигла је много) и поред немерљивог талента и лепоте. Ипак, оно што недостаје да документарац буде ремек-дело, бар по мени, је мало поетике, пошто се углавном бави пуком фактографијом, и догађајима који су добро описани и представљени, али без магије, коју једна звезда њеног формата и те како заслужује. У сваком случају, обавезна лектира за поштоваоце лика и дела чувене Хеди.

M - EINE STADT SUCHT EINEN MORDER - И треће гледање ремек-дела Фрица Ланга ме уверило да је у питању озбиљна трилерчина, отац и мајка психолошке карактеризације у том жанру, те праотац будућих ноар филмова. Ношен на леђима титана (иако не високог растом) Питера Лорија, овај филм успева на готово свим пољима да буде свеж, оригиналан и напет, ослањајући се пре свега на првокласан сценарио, као и сваки велики филм.

PERFETTI SCONOSCIUTI - Солидна драма која има и више него познату премису - седморо одличних пријатеља се састаје на вечери после неког времена и преко читања порука из мобилног, разне тајне испливавају на површину и односи почињу да се урушавају, а то је тек почетак, јер ће се вече тек претворити у неочекиван фестивал непријатних сазнања. Све је то ОК, и тече доста добро, упркос превише познатом материјалу, али сам крај је чисто претеривање и прилично квари све што је дотад ишло како ваља.

LA SCONOSCIUTA - Сјајан италијански трилер прослављеног Ђузепеа Торнатореа са музиком још славнијег маестра Енија Мориконеа. Добра мистерија о жени у бекству, одлучној да се инфилтрира у богату италијанску породицу, али питање је зашто то ради и од кога бежи. Баш сам задовољан, није то десетка и не знам ни ја какво достигнуће, али је мени супер легао, и добио сам више него што сам очекивао. Филм сам открио захваљујући страници и драго ми је због тога, сада ја могу да га препоручим за даље гледање.

KINGS GO FORTH - Солидна драма о троуглу између Френка Синатре, Тонија Кертиса и Натали Вуд, уз неке ситнице о наслеђу и рату. Пролазно, али ништа монументално нити епохално. Може се погледати ако сте обожавалац поменутих глумаца, није изгубљено време.

LES YEUX SANS VISAGE - Одличан, одличан трилер-хорор Жоржа Франжија о тајни хирурга, његове помоћнице и његове ћерке под маском. Један од ретких француских  покушаја у овом жанру у класичној епохи, а реакције публике и критике говоре колико је био испред времена. Похвалио бих и генијалну музичку тему Мориса Жара. Топла препорука. У свом тексту о хорорима, написао сам и нешто више о овом филму.

YOU WERE NEVER REALLY HERE - Хајп је био велики, глума Хоакина Финикса јесте била у реду, и више од тога, али филм ме оставио хладним као бабина сиса. Нека наводно изузетна студија карактера - ништа, прича као прича - стопут виђена, сценарио - прозаичан. Ништа.

THE EFFECT OF GAMMA RAYS ON MAN-IN-THE-MOON MARIGOLDS - Један од најбизарнијих наслова у историји филма крије филм о односу ексцентричне удовице и њене две ћерке. Пол Зиндел је написао комад који је добио Пулицерову награду, а филм је режирао Пол Њумен као "возило" за своју жену, Џоен Вудворд, која је оправдано номинована за Оскара. Игра и њихова ћерка Нел Потс. Филм је добар, Вудвордова доминира, може се гледати, али нећете не знам шта пропустити ни ако га прескочите. Мени се лично свиђа, али је у питању веома горак филм који неће баш лагано проћи поред својих гледалаца.

SINGLES - Изузетно безвезан филм од кога сам прилично више очекивао.

JOE VERSUS THE VOLCANO - Прво партнерство Тома Хенкса и Мег Рајан, које је прилично глупо и слабуњаво. Није ужасно и до имбецилности нелогично попут "Стигла вам је пошта", али је свеједно безвредно.

HIDDEN AGENDA - Врло добар политички трилер Кена Лоуча са бриљантним Брајаном Коксом и одличном Френсис Мекдорманд, као и увек поузданим Бредом Дурифом. Политичке манипулације у највишим круговима владе нису нова ствар, али су представљене на добар начин, и филм је изузетно добро одглумљен, тако да га препоручујем.

Дневник бележи да до краја маја више није било наслова, у шта сумњам, али морам да верујем кад нема других записа. Зато прелазим одмах на јун.

ЈУН

MATINEE - Филм који има прелазну оцену јер пропагира филмофилију и има Џона Гудмена у једној од ретких главних улога. По свему осталом је безазлен, али може да прође у неким тренуцима доколице кад није ни много битно шта се заправо гледа.

THE BIG STEAL - Друго упаривање Роберта Мичама и Џејн Грир не може баш да се пореди са "Out of the Past" (ретко који филм то и може), али је и више него ОК, и може се гледати и више од једанпут. Џејни је најупечатљивија кад је зла, али и овде, где је више константно саркастична, такође оставља сјајан утисак и остаје жал што није била још већа звезда него што јесте, јер су капацитети и квалитети свакако били ту. Мичам у стандардном "Baby, I don't care" фазону док му смештају све и свашта. Нико то није умео боље да изгура од њега. Препорука.

THE RIVER'S EDGE - Прилично непознат, а доста добар ноар са вестерн примесама, где ранчер Ентони Квин бива принуђен да зликовца Реја Миланда безбедно спроведе до Мехика, не знајући да се он и његова жена, Дебра Пеџет, познају од раније. Ништа што није већ виђено, али одлична глума, те солидан сценарио и егзекуција, чине ово и више него подношљивим.

SIDEWAYS - Не могу да кажем да је ово врхунац филммејкинга, али овај филм има нешто у себи (нисам чак сигуран ни шта је то) са чиме толико могу да се повежем, да просто не могу да опишем. То константно чепркање у потрази за нешто константнијим задовољством и срећом, ти периоди помирености са судбински лоше подељеним картама које смењују периоди борбе да се ипак нешто промени набоље, иако нема сигурности да ће нам чак и та промена донети оно што тражимо - Алекс Пејн је већ режирао једну чисту меланхолију од филма "About Schmidt", а сада наставља у истом маниру, са изузетно потцењеним Полом Ђаматијем и много других познатих лица, попут Вирџиније Медсен. Мени се баш свидело.

YURUSAREZARU MONO - Јапански римејк Иствудовог "Неопроштеног" са Кеном Ватанабеом. За један римејк, одличан филм, у доба где су римејкови чешћи него оригинали, један од бољих које сам гледао.

NIGHTFALL - Солидан кримић, Алдо Реј и рана, још непозната Ен Бенкрофт. Ништа епохално, ништа из прве категорије, али ОК, и даље бих радије гледао то, него било шта што се данас обично снима.

THE FISHER KING - Веома позната драма/бајка Терија Гилијема, у његовом стилу, са шок џоком Џефом Бриџисом и просјаком у коме има много више него што показује, Робином Вилијамсом. Гледао сам после петнаестак година, и баш ми је легао, иако ми је на моменте превише слаткаст, упркос трагедији на којој почива премиса. Одлична глума, Мерседес Рул је зарадила споредног Оскара. Интересантна је и ексцентрична Аманда Хани Бани Пламер.

A TOUCH OF SIN - Одличан филм - четири одвојене приче о разним аспектима модерног кинеског друштва, зачињене насумичним чиновима насиља и последицама које из њих произилазе.

FOR LOVE OR MONEY - Мајкл Џеј Фокс бриљира у безазленој комедијици као белхоп у хотелу који зна све о свакоме и брине се о свачијим потребама, сем о својим, а сан му је да отвори сопствени објекат и да поред њега буде одређена женска особа, Габријел Анвар, тада веома тражена млада глумица (Мирис жене, Три мускетара). Снимљено у првој половини деведесетих, када су такви филмови још увек имали солидне сценарије и одређени шмек.

LOVER COME BACK - Најслабије упаривање Дорис Деј и Рока Хадсона.

THE LOOKOUT - Можда највећи low-risk-high-reward убод у години. Џозеф Гордон Левит је одличан као човек смањених можданих капацитета након трагичне несреће коју је сам узроковао. Група сумњивих ликова користи његову несигурност користи прилику да га увуче у пљачку. Врло добра студија карактера, са неколико врхунски одглумљених сцена.

JUBE NINPUCHO - Репризирао сам свој први аниме и још увек је један од најбољих које сам у животу гледао (мада нисам гледао неки импозантан број).

THE EGG AND I - Није ми баш јасно како је ово постало оволико популарно. Разумем да је породични филм, повремено смешњикав и све то, али да породи толике наставке, да буде толико гледан, и све то, не разумем баш најбоље. Вероватно најслабији филм Клодет Колбер који сам гледао, упркос непорецивој хемији са Фредом Мекмарејем.

LOOK BACK IN ANGER - Ричард Бартон бриљира као несређени и бесни Џими Портер у сукобу са свима који га окружују. Класик социјалне драме с краја педесетих и почетка шездесетих година. Солидно адаптиран Озборнов комад, солидна подршка Клер Блум.

THE KING OF MARVIN GARDENS - Друга сарадња Боба Рафелсона са Џеком Николсоном ,после "Пет лаких комада" стиже још једна прича о тешком отуђењу и животној неснађености, у којој Џек бриљира поред Бруса Дерна. Ко воли ту атмосферу, може да погледа, добро је. Претпостављам да ће многима бити досадно, а неке ће и одбити, али може да прође.

TENSHI NO TAMAGO - Мамору Ошии још једном превазилази себе, десет година пре Ghost in the Shell-a. Готово метафизички филм са врло мало дијалога, препун симболике, један од најбољих доказа да је, уз сценарио, главна снага великог филма у ономе што приказује и како то ради, уопште није толико неопходно превише се ослањати на дијалог. Мада, неком ће то бити и досадно, тако да могу да кажем да није баш за сваког. Мени је добро легао.

YOJU TOSHI - Аниме СФ трилер, донекле видно инспирисан "Блејд ранером". Лежи ми та не претерано испеглана анимација с краја осамдесетих и почетка деведесетих година, може ово да прође, фино је. Није Ghost in the Shell, али може.

CITY THAT NEVER SLEEPS - Б ноар о пандуру који жели да напусти службу и ухвати маглу са девојком стриптизетом, али непланирано има веома активно последње вече у полицији. Ништа спектакуларно, али као и готово сваки други ноар који сам гледао, код мене има пролаз. Гиг Јанг је одличан, штета што се све то са њим издешавало тако како јесте.

BODY HEAT - После 15 година, још ми се више свиђа. Прави нео-ноар у свом пуном сјају, Кетлин Тарнер може раме уз раме са највећим фамфаталкама, а Вилијем Х(а)рт је адекватно бесловестан у својој напаљености да не види да му се ради о глави. Топла препорука, мада тешко да га ико већ није гледао.

ЈУЛ

MODERN ROMANCE - Ово је најављено као некаква паметна драмедија, а заправо је психичка тортура Алберта Брукса, који режира и глуми, над гледаоцима. Његов лик недозрелог идиота је такав да сам му желео болну и спору смрт, а како ово није такав филм, надао сам се да ће током бар једног дела филма макар да га удари аутобус и баци у неку кому, да не морам више да гледам и слушам његову одвратну њушку и посматрам то имбецилно понашање. Ни девојка му није баш prim&proper, мада је за њега оличење поштења и врлине. Ја сам свестан да овакви дебили постоје, са некима сам и имао искуства, и мушким и женским, али ово ми се чини искарикирано до те мере да би, уколико су овакве везе изнад нивоа статистичке грешке, сви мушкарци и све жене требало себи да посеку гениталије, јер ову врсту не вреди настављати.

APARTMENT ZERO - Сјајан филм са младим Колином Фиртом као биоскопџијом кога ће познанство са новим цимером у врелој Аргентини довести у више врста искушења. Врхунска напетост и атмосфера, спорадично се призива дух "Станара" Романа Поланског и других филмова у скученом простору (не мислим само на физички аспект скучености), углавном, веома сам задовољан, филм је доста бољи него што сам очекивао да ће бити, упркос јаким хомоеротским тоновима који ми нису баш увек пријатни за гледање. Топла препорука, свакако.

TOUCH OF EVIL - Одличан трилер Орсона Велса са једним од најпознатијих почетака у историји филма, који би вероватно био апсолутно ремек-дело да није било несрећног Чака Хестона у улози Мексиканца, који је толико неприродан да је то за причу. Све остало је сасвим на месту, од расточеног Орсона Велса, преко Марлен Дитрих, до Џенет Ли, која је цео филм одиграла са руком у гипсу. Изузетан представник касног ноара, дајте му прилику ако нисте.

WHERE IS KYRA - Дуго сам чекао на овај филм, по трејлеру је деловало да Мишел разваљује - што она додуше и ради - али, то нажалост није довољно, јер је филм махом изузетно досадан и незанимљив, иако би се по премиси могло наслутити нешто другачије. Слична ситуација је својевремено била и са филмом "Love Field" у који је ушла са много ентузијазма, након што је одбила "Јагањце" због насиља, и била фантастична, али је сам филм скроз никакав.

DISHONORED - Пристојна трилер/драма са темом ратне шпијунаже, једна од многобројних сарадњи Марлен Дитрих и Јозефа фон Штернберга. Може се погледати.

ЛЕГЕНДА О КОЛОВРАТЕ - Помпезна бајка о руској борби против Монгола. Може проћи као одмор за мозак, ако је не схватите озбиљно, прилично је безазлена све у свему.

MISSION OF JUSTICE - У покушају да се подсетим свог beat'em up треша Б и Ц продукције који сам као мали гледао, на ред дође и "Мисија правде" са Џефом Винкотом и Бригит Нилсен. Вриштао сам од смеха, да лешим грање, вероватно би било и још боље. Баш ме развеселила.

TESTROL ES LELEKROL - Изненађујуће одличан филм који ми је страшно добро легао, а одгледао сам га на препоруку. Обично се гнушам покушаја да се направи романса, јер су сви одреда генерички и бљутави, међутим Европа има још снаге за филмове са душом који су квалитетно написани и одглумљени. Наравно, све под условом да можете да пређете преко прилично натегнуте премисе о спајању ово двоје, све остало је супер, чак је и онај хитић Лоре Марлинг сјајно уклопљен и употребљен. Свака част.

SHOCKPROOF - Безначајан ноар са Корнелом Вајлдом и Патришом Најт, који, упркос небитности на глобалној скали, може да прође.

SUPER FLY - Бисер блексплоатације са Роном О'Нилом - упркос невеликој озбиљности која краси овај поджанр, ово је заиста мени одличан филм. Музика Ајзака Хејза је апсолутно ванвременска.

THE KILLERS - Није Сиодмаков оригинал, већ римејк Дона Сигела, који је изузетно профитирао променом перспективе, и постао одличан филм сам по себи. Много боље него што сам очекивао - Сиодмаково ремек-дело је у самом врху ноар жанра, ово је у колору, али и те како има чиме да се подичи - велики Ли Марвин бриљира, а свесрдно му помажу Џон Касаветис, фатална Енџи Дикинсон и други. Фантастично, гледајте одмах ако нисте.

(М)УЧЕНИК - Још један неочекивано одличан филм. Борба против зла у модерној Русији. Много сатире и црног хумора, али и много питања за размишљање. Вреди погледати, мада није за свакога.

АВГУСТ

HANGOVER SQUARE - Одличан филм који на својим огромним леђима носи злосрећни Лерд Крегар у улози музичког генија коме живот разара занесеност играчицом коју игра Линда Дарнел, као и чудне рупе у памћењу. Иако није баш сам врх, овај трилер је заиста сјајан, а по Сондхајмовим речима, управо ова књига и филм су били инспирација за Свини Тода. Ту је и Џорџ Сандерс, кога је, наравно, увек лепо видети.

PURSUED - Баш добар филм са Бобом Мичамом и Терезом Рајт. Он бежи од потере, али истовремено бежи и од себе, прогоњен траумом из детињства, а такође бежи и од осећања према Рајтовој, јер има неразјашњене односе са њеном породицом, која је донекле и његова. Конфузно звучи, али је заправо веома добра ствар и све је одлично одглумљено.

MR. AND MRS. SMITH - Први пут гледано. Није прва категорија Хичкока, једва стаје и у другу, ако стаје, и још је у питању комедија, али не значи да није у питању гледљив и ОК филм.

THE DEVIL AND MISS JONES - Топла причица, типична за-too-good-to-be-true американе из тридесетих и четрдесетих какве је рецимо радио Френк Капра. Чарлс Кобурн бриљира као тајкун који би да раскринка синдикалце у робној кући, Џин Артур и Роберта Камингса, али се уместо тога спријатељује са њима, чак налазећи мало времена и за сопствено задовољство. Све предвидиво, све јасно од старта, али сјајан сценарио и глума чине ово и те како добрим.

FIRST REFORMED - Пол Шредер се враћа са већ виђеним концептом - свештеник који губи веру, и све то има призвук већ виђеног, мада је много тога заиста одлично, пре свега глума Итана Хока који пружа можда и своју најбољу улогу. Филм би готово био ремек-дело да није било збрзаног разрешења и некако how-too-convenient краја у односу на ранија дешавања.

THE MALTESE FALCON - Оригинал. Није бољи од америчког римејка са Богијем десет година касније, али је сасвим у реду, прилично сам задовољан.

THE PERFECT WEAPON - Друго у низу треш батинања које сам ове године гледао је "Савршено оружје" са Џефом Спикменом, који има можда најпаљевинскији интро у историји филма - њега како вежба уз "I've Got the Power". Мислим да сам се смејао десет минута.

THE LADYKILLERS - Првокласна британска црна комедија са Алеком Гинисом и Питером Селерсом у којој увек уживам. Око пола века касније, Коенови су направили грозоморан римејк са Томом Хенксом. Учините себи услугу и гледајте праву ствар. П.С. Има боју.

YOU DON'T MESS WITH THE ZOHAN - Има само пар филмова са Адамом Сендлером које могу да гледам и ово је један од њих.

THE APPALOOSA - Један од потцењенијих вестерна са Марлоном Брандом у коме увек уживам и топло га препоручујем, а први пут га гледах још као клинац у летњем биоскопу РТС-а, кад је био превођен као "Југозападно од Соноре", а остала ми у сећању чувена сцена са шкорпијама. Џон Саксон прикладно љигав као мехикано негативац.

SMUTECNI SLAVNOST - Крајње непознати, а изузетни чешки филм којим сам фасциниран. Једноставност је име игре, нема ту "те, другови, овако ћемо, те, другови, онако ћемо". Жена се намерачила да сахрани неподобног мужа по пропису у месту одакле је. То не иде баш тако лако, али ни она се не предаје лако. Гледајте ово, гарантујем да нећете зажалити. Као што је Чича некад најављивао офанзивну дефанзиву на утакмицама репрезентације, тако је и ово имплицитна, а у исто време тако експлицитна оптужба против комунистичких власти.

NAVRAT ZTRACENEHO SYNA - Док бејах на чешком таласу, одгледах и ово. Бергмановски филм Евалда Шорма о човеку који наизглед има све, а покушао је да се убије, па сад у лудари покушавају да открију зашто, кроз разговоре са њим и фамилијом, није цењен колико треба.

POCIAG - Сјајна трилер-драма Јержија Кавалеровича коју сам већ препоручивао на страници. Да не дужим много, требало би је одмах погледати, ако већ нисте.

СЕПТЕМБАР

ИРОНИЈА СУДБЕ ИЛИ С ЛЕГКИМ ПАРОМ - Одличан дводелни ТВ филм или мини-серија, како хоћете, из средине седамдесетих, о неочекиваном дочеку Нове године за човека који је запамтио адресу на коју треба да иде, али га је пијанство онемогућило да запамти град. Звучи безвезе, али није, јер је то урадак Елдара Рјазанова који је већ режирао сличне генијалне ствари. Јесте све то бенигно, јесте мало њањаво, али има душу и сценарио је добар.

CYRANO DE BERGERAC - Најбоља филмска верзија из 1950. године, која се, додуше, у потпуности ослања на ванвременску изведбу Хозеа Ферера у насловној улози, који је заслужено покупио Оскара. Да нема њега, овај филм не би поседовао ни пола свог шарма.

BLUEBEARD'S EIGHTH WIFE - Очекивао сам много више, и од Лубича, и од Купера и од Клодет, нажалост. Само испразни флаф, без шарма и срца, чак није ни посебно духовит.

'NIGHT, MOTHER - Мало сувише стејџи, мада мора тако јер је 1) рађено по комаду 2) догађа се у једном стану. Кева Ен Бенкрофт има ноћ да убеди ћерку Сиси Спејсек, која је решила да се убије, и све пажљиво припремила, да је живот ипак вредан живљења. Погледајте хоће ли успети, ако већ нисте.

THE WHOLE TRUTH - Добра екипа коју чине Стјуарт Грејнџер, Дона Рид и Џорџ Сандерс ипак не успева у потпуности да удахне живот овом прилично генеричком трилерчићу.

LA STRADA - Мој омиљени Фелинијев филм. Улога живота Ђулијете Масине и феноменални Ентони Квин. Баш ми је легао.

BIG TROUBLE IN LITTLE CHINA - Један од филмова који ми је обележио детињство и наставља у истом стилу и сада, и један од оних филмова који су толико забавни да могу да их гледам сваки дан, а таквих нема много. Џон Карпентер је седамдесетих и осамдесетих заиста био отац и мајка сваког жанра у који се упустио.

SMOKEY AND THE BANDIT - Одгледано после 20 и нешто година поводом смрти Берта Рејнолдса. Више ми је легао тада, али и сада сам уживао, без сумње.

TRZECIA CZESC NOCY - Анжеј Жулавски нас већ од свог првог филма веома успешно увлачи у своја лудила. Авангардни хорор нам доноси лични слом појединца који је преживео трагедију током немачке окупације Пољске усред друштвеног слома изазваног истим догађајем. Филм је феноменалан, али много тежак на више нивоа, те за нека сложенија тумачења захтева више гледања - а за то је потребан мало јачи стомак. Нема ту никаквих експлицитних крволиптања, великанима то не треба да би постигли истинску страву и ужас - а где ћете већи ужас од саме окупације родне земље и губитка породице?

THE BURGLAR - Безазлен кримић који незаслужено пати због лошег сценарија, али може проћи због Дена Дурије и Марте Викерс, који глуме како једино и знају - одлично (због њих сам и гледао филм), а Џејн Менсфилд је лепо гледати.

LONELY ARE THE BRAVE - Не знам шта сам досад чекао, фантастичан филм. Није џабе Кирков омиљени који је снимио.

Опет неочекивани прекид од петнаестак дана. Јесте посао био неподношљиво велики, али пауза ми се чини превеликом. Но, добро, идемо даље.

ОКТОБАР

RITAM ZLOČINA - Један од најбољих хрватских филмова, који увек волим да погледам. Нема ту неке претеране жестине и повремено иритира нарација Ивице Видовића, али идеја је веома добра, филм интересантан, а Фабијан Шоваговић је глумац пар екселанс, неприкосновени број један кад су они у питању (причам о Хрватима, не о Македонцима).

VIRIDIANA - Ремек-дело Луиса Буњуела, најбољи његов филм који сам досад погледао. Показна вежба како успешно измешати драму и сатиру. Непревазиђена Силвија Пињал бриљира, а увек је лепо видети Фернанда Реја из "Француске везе".

2046 - Кар-Ваи Вонг је мајсторчина. Одличан филм са познатим фацама азијске кинематографије. Препоручујем да се одгледају и остали делови "трилогије" (ставио сам наводнике, јер наслови нису баш уско и стриктно повезани) ради бољег увида у стваралаштво овог редитеља и емоције којима тако искусно барата. Увек је лепо видети познате фаце азијске кинематографије Гонг Ли, Зији Џанг и Тонија Лунга.

CHUNG HING SAM LAM - Мање ми је легао од претходног, али такође баш добар.

KONTROLL - Живот контролора у будимпештанском метроу не звучи као баш узбудљива премиса за филм, али дајте му прилику, there's more to it than meets the eye.

FILANTROPICA - Већ сам посветио објаву на страници овом предивном румунском филму, и шта год овде написао, не могу довољно да га препоручим. Да ме сад питате шта ми се толико допало, нисам сигуран да бих могао у потпуности да одговорим на то, али тако је. Изузетно.

MASK - Не она са Џимом Керијем, већ филм Питера Богдановича са Ериком Штолцом. Баш одличан филм, јесте концепт већ виђен, али прича је истинита. И Шер, зачудо, врло добра.

PAWN SACRIFICE - Чувени мечеви Фишер - Спаски и политичко-шпијунске интриге које су их пратиле. Занимљив и океј филм, мада ништа специјално. Занимљиви и доста добри избори Тобија Мегвајера и Лијева Шрајбера за улоге двојице јунака.

JULIET, NAKED - Није најгора варијација на тему икада, али осим солидног Итана Хока у улози испијеног хезбина од музичке звезде, овај филм слабо шта има да понуди.

НОВЕМБАР

I WALK ALONE - Ако се не варам, прво упаривање Кирка Дагласа и Берта Ланкастера. Супер.

NIAGARA - Ноар у боји са Мерлинком као фам фатал. Врло добар, мада ипак не топ класа.

FOOTSTEPS IN THE FOG - Солидан британски трилерчић са лукавом Џин Симонс и љигавим Стјуартом Грејнџером, није топ класа, али сасвим ОК за досадно поподне. Она нарочито одлична као кокни гатерснајп по сваку цену решен да остане у богатој кући.

БУБЕ У ГЛАВИ - Ово сам први пут гледао у основној школи кад бејаху ауторски циклуси на РТС-у, па сам хтео да видим је ли ми нешто промакло тад. Прото-хипстер и квази-уметник Миша Радивојевић и његове младалачке фантазмагорије. Поштујем ја кад човек хоће да буде по сваку цену другачији од осталих, али мора да има шта и да каже. Овај једва просек донекле вади добра глума Драгана Николића, те прелепа Миља Вујановић која је требало да остане на филму уместо што се удала за небеско тело. Додуше, судећи по овој улози и оној претходној, из "Раних радова", могуће је да би се претворила у оригинал верзију Мирјане Јоковић, у скоро сваком филму по једно силовање. Може се ово једном погледати, само без великих очекивања.

KIND HEARTS AND CORONETS - Класик Илинг (црне) комедије. Денис Прајс и Алек Гинис (у много улога) бриљирају.

SHADOW OF A DOUBT - Увек је лепо вратити се Хичкоку и ујка Чарлију.

СИБИРСКА ЛЕДИ МАГБЕТ - Врло солидан филм Анжеја Вајде, са сјајном Оливером Марковић и прикладно љигавим Љубом Тадићем. Чувени Бојан Ступица је обавио један од ретких глумачких задатака у овом филму.

BLUE COLLAR - Прајор, Кајтел и Кото, са Полом Шредером иза камере. Шта може да крене наопако? Очигледно не много тога, с обзиром да је ово супер филм и жао ми је што га нисам раније гледао, али истовремено ми је драго што сам вођењем ове странице сазнао за њега. Права синдикална прича, изгледа применљива на све меридијане. Није другачије ни данас.

ZHI FA XIAN FENG - Трећа и последња макљажа Б продукције коју погледах преведена као "Изнад закона", мада две године старија од онога са Сигалом, Пем Грир и Шерон Стоун. Најбољи филм од три поменута, заправо сасвим ОК филмић за разбибригу, ако се одузме повремено претеривање са тучом. Мајсторица Синтија Ротрок бије као Свети Илија.

MOONSTRUCK - Хтедох најзад да видим за шта је то Шер добила Оскара и није ми јасно. Са друге стране, не могу да назовем филм лошим, далеко од тога, али није ни посебно добар. Ник Кејџ повремено дивља, и већ се ту видело шта ће постати касније, односно сада.

PICKPOCKET - Одличан филм, мада ми се све остало што сам гледао од Бресона свидело још више. Рекао бих да је ово добар филм за почетак упознавања са њим.

COUSINS - Римејк супериорнијег француског филма "Cousin, cousine" из 1975. године ме је занимао јер нисам навикао да Џоел Шумахер режира тако нешто, а и волим Изабелу Роселини и Теда Денсона. На крају, гледљив филм и фина разбибрига, али заиста ништа посебно.

VISKNINGAR OCH ROP - Бергманов класик о три сестре и њиховим нерашчишћеним односима који излазе на површину током умирања од рака једне од њих. Веома мучно истакање душа на извол'те, како то само он зна, са својим миљеницама Ингрид Тулин, Лив Улман и Харијет Андерсон - наравно, све три разваљују, и просто је непријатно упоређивати то са било киме ко се данас назива добром глумицом. Недостижан ниво.

OUT OF THE PAST - Вероватно мој омиљени ноар филм, који сваке године погледам бар једанпут годишње, о коме сам већ писао многе хвалоспеве, и о коме ћу, надам се, још причати током наредне године. Тај филм је есенција читавог поджанра и колико год га хвалио, неће бити довољно да дочара стварни квалитет. Стварно изузетно достигнуће које (каквог ли чуда) деценијама није било довољно цењено и тек однедавно завређује славу која му припада.

DEAD RINGERS - Ледени Кроненберг с краја осамдесетих док је још био прави и у пуном замаху. Нисам ово гледао 20 и више година, па би се могло рећи да га сад први пут гледам са пуним разумевањем, и легао ми је као будали шамар. Џереми Ајронс у мојим очима још од првог гледања има статус тешког болесника, и то се и сада потврдило, човек је покидао обе улоге. Није за оне који се лако стресу, препадну и згрозе.

THE ICE HARVEST - Солидан трилер са добром екипом и познатом поставком - паре, жене, убиства. Добра глума Кјузака и Торнтона, а помаже им Кони Нилсен.

LENNY - Први пут одгледано - Дастин Хофман блиста као Лени Брус, и филм је добар, али може то Боб Фоси и боље, нешто му ипак фали за чистокрвно ремек-дело.

THE VISITORS - Добар сведени филм Елије Казана у коме веома младог Џејмса Вудса, који са женом живи у забаченој колиби, посећују два пријатеља из војске. Међутим, оно што Вудсова жена не зна је чињеница да је њен муж ту двојицу својевремено послао на војни суд због дивљања по Вијетнаму (слична ситуација као у Де Палминим "Жртвама рата"). Почиње надмудривање након ког нико од умешаних неће бити исти. Елија нам је даривао неколико истинских ремек-дела, овај филм то није, али је врло добар и задовољан сам одгледаним.

ДЕЦЕМБАР

AGUIRRE: DER ZORN GOTTES - Више од ремек-дела. Све оно што би филм у својој суштини требало да буде. Све остало што бих рекао, покварило би угођај при гледању. Не кажем, могуће да ће некоме бити и досадан, пре свега због спорадичног дијалога, али ако постоји филм коме није потребно превише дијалога да искаже своје поенте, то је овај. Звучи још фасцинантније ако кажем да је сниман на локацији, и ако се зна нестабилни однос Кинског и Херцога.

BAO XUE JIANG ZHI - Одличан кинески филм, спора, поетична трилер-драма о повратнику из затвора, његовој прошлости и садашњости, док се упушта у потрагу за серијским убицом у кинеској провинцији. По константно кишној и сивој атмосфери мало подсећа на "Седам".

ЈУЖНИ ВЕТАР - Нит' смрди, нит' мирише. Већ сам рекао зашто овде.

THE HOUSE THAT JACK BUILT - Најличнији пројекат Ларса Фон Трира у каријери. Има његовог препотентног нарцизма у виду квази-филозофских просеравања на кило, али ово је и поред тога добар филм о мукама кроз које један уметник пролази током стварања и целокупне каријере. Све је дато кроз метафору серијског убице кога перфектно тумачи Мет Дилон, а и Бруна Ганца је увек лепо видети. Није потребно толико предзнање као рецимо за "Антихриста", али ћете ипак морати добро да се наоружате и знањем, а богами и стрпљењем да бисте све изгурали до краја. Ово је велико "фак ју" канском фестивалу од овог редитеља.

SPELLBOUND - Добар Хичкок са Грегоријем, који се не сећа ко је и шта је, па позира као доктор, и Ингрид, која му као психијатар помаже да се сети. Ово можда није жестоко као неки његови наредни филмови, али је есенцијални Хич, са све оном сценом сна коју је осмислио Салвадор Дали.

THE FARMER'S DAUGHTER - Хтедох да видим шта је то Лорета Јанг урадила у овом филму да добије Оскара пре величанствене Роз Расел у "Црнина пристаје Електри". Није ми јасно, и да живим још три живота, неће бити. Не схватите погрешно, обожавам Лорету, али дати јој Оскара за комедијицу у којој шведска мигранткиња постаје политичарка и збрзава Џозефа Котна у једном овако заборављивом филму, наспрам онакве улоге из пера Јуџина О'Нила, не могу то да схватим и готово.

NARA LIVET - Бергманова "Ивица живота", о три жене које различито доживљавају мајчинство и свим њиховим страховима и сумњама. Можда није прва категорија Бергмана, али је у сваком случају његов филм један кроз један. Опет жене носе највећи терет, великани Макс фон Сидоу и Ерланд Јозефсон су присутни само у сцени-две, а Ева Далбек, Ингрид Тулин и Биби Андерсон, уз помоћ још две сестре, износе цео терет, и то раде заиста одлично.

FUCKING AMAL - Рађање бенигне лезбо романсе између две наизглед потпуно различите тинејџерке у шведској припиздини. Овако се то ради ненападно, непренаглашено, искрено, стидљиво, збуњено, невешто, како и јесте међу веома младима. Без набијања на нос некаквих права, без уплитања невладиних организација, без маља у главу гледаоцу да је неука конзервативна свиња ако случајно мисли другачије. Овде су у фокусу две девојчице са својим личним демонима и то је све одлично дочарано. Није ово ни потресно, ни упечатљиво, нити у крајњој линији битно као "Лиља форевер", али редитељ је већ овде показао да зна шта ради. Преводилац за руски језик у "Лиљи" је била прелепа Александра Далстром, која овде бриљира као популарнија од две тинејџерке.

NORTH DALLAS FORTY - Практично потпуно непозната драма/сатира Теда Кочефа са Ником Нолтијем као талентованим, али ислуженим америчким фудбалером, је заправо веома добра, јер приказује са једне стране раскалашност тог миљеа крајем шездесетих и почетком седамдесетих, а са друге показује колико бескрупулозни власници и менаџери заправо брину за чланове својих екипа, од којих су многи навучени на аналгетике и још опасније ствари. Изненађујуће добра ствар, није нека антологија, али и више него задовољавајуће остварење.

THE HIRELING - Налетех на ову британску драму за коју нисам пре чуо на једном блогу и скроз се одушевих. Одлична студија класног система кроз пријатељство младе депресивно-суицидне удовице и њеног шофера које доводи до трагичних последица. Још један филм од кога сам добио више него што сам очекивао, а такве волим највише.
НЕОТПРАВЛЕННОЕ ПИСМО - Филмчуга Михаила Калатозова о потрази четворо геолога за златом у сибирским тајгама, и превеликој цени која мора да се плати када се иде против природе. Изузетно усликан, написан и одглумљен филм у коме блистају отац руске глуме Инокентиј Смоктуновски и глумица светског ранга, Тања Самојлова, коју је Калатозов открио у свом претходном филму, "Ждралови лете". Изузетно остварење.

                                                                         ***

Што се тиче квалитета, ова година је била чак нешто изнад уобичајеног просека, међутим бројем никако нисам задовољан, у другој половини године је значајно редукован, углавном због посла. Почетак сваке године је сезона номинација и награда, па ће бити доста гледања и надам се доста појединачних рецензија.