Углавном домаћи јануар 2025. и оно што нам година надаље доноси

Једва неколико пута сам осећао потребу да пишем о појединачним месецима кад су у питању одгледани филмови и то се углавном односило на број погледаних наслова који је листом био већи него обично. Рекорд је, ако се не варам, био 44 наслова. Овог пута бројност није толико велика (иако није ни мала), и свакако није примарни мотив за сачињавање овог текста. Инспирисан сам зато што сам овај пут одгледао доста новијих домаћих наслова и што овај текст може да послужи као својеврстан апендикс на два досадашња о нашим остварењима у 21. веку. Успут ћу се дотаћи и других одгледаних филмова у првом месецу ове године, као и о потенцијално интересантним остварењима која тек треба да постану доступна гледаоцима. Нисам око свега подједнако узбуђен, али има филмова од којих очекујем много, те ће овај текст послужити да прођем и кроз њих. Дакле, најпре сублимација свега што сам видео од првог јануара до првог фебруара текуће године, а потом и најава неких ствари које мислим да би могле да буду занимљиве у блиској будућности.

POSSE (1975) - Кирк Даглас режира и глуми жестоког шерифа са политичким амбицијама који хвата опасну банду предвођену харизматичним пљачкашем у лику Бруса Дерна, али се клима мења кад се оголе све поменуте амбиције. Све познато и виђено, али сам болећив према циничним ревизионистичким вестернима, а овде све пршти од цинизма и бруталности. Надмудривање са Дерном је одлично, а епизодна екипа супер.

ХОЛОП (2019) - Преваспитавање татиног сина. Без обзира на извиканост до бола и несмешну физичку комедију, има неколико успелих шала и пристојне глумце, те не би било лоше да несрећни Биковић има икаквог талента за комедију, или икаквог талента уопште.

PER QUALCHE DOLLARO IN PIU (FOR A FEW DOLLARS MORE (1965)) - Врло ми је лепо легла реприза. Све се већ зна, "Добар, лош, зао" је један од мојих омиљених филмова уопште и далеко је изнад оба преостала из трилогије, али и овај је стварно одличан, поготово је добро за промену гледати Лија као позитивца, чисто да покаже да је и ту уверљив.

МЕГДАН: ИЗМЕЂУ ВОДЕ И ВАТРЕ (2024) - Случајно сам га ухватио и помислио "Колико лош може да буде?". На несрећу, врло брзо сам добио одговор, а да сам знао која је породица надлежна, одмах би ми све било јасно и не бих ни гледао. Немам речи да опишем на којим је све нивоима ово лоше и колико. Сад бих као рођени мазохиста скинуо и "Рани мраз", само да је доступан, да се докусурим без зоље.

ЗЕНИЦА (1957) - Морам рећи да сам очекивао више. Глума је добра, али је прича прозаична, балансирање револуционарних и брачних дужности. Мелодраматика је некако уобичајена за тај период, па се одмах и видело куда све иде. Раде и споредна екипа су одлични, а главна глумица је касније постала жена Ђузепеа Де Сантиса и често радила са њим. То је у неку руку и занимљивије од самог филма.

МОЈ ЈУТАРЊИ СМЕХ (2019) - Добро је, свиђа ми се, прави локалпатриотски филм. Филип Ђурић је феноменалан, "Црна свадба" је пропала кад је он изашао, Ивана је исто добра, а наравно да је у најбољих десет минута филма присутан Небојша Глоговац који исто разбија. Допала ми се стерилна камера, некако се доста важних ствари деси баш кад су ликови ван фокуса. Ипак, морам да поменем да је баш згодно што је главни лик такав какав је нашао за себе ликињу која је таква каква је одмах поред себе, то се иначе баш дешава у животу.

IN A VALLEY OF VIOLENCE (2016) - Прича о скитници који долази у град да тражи убице свога пријатеља и освети се, а у томе му помаже једна од власница градског хотела. Солидан вестерн урађен на старински начин, све је већ виђено, али је доста добро. Осим пар блатантних анахронизама типа cocksucker, немам већих замерки, али није ни нешто специјално. Итан је прилично уверљив, а Таиса ми је откровење, нисам је много гледао по филмовима и обратићу пажњу. Значајно ми је боља од сестре по ономе што сам видео, мада нисам гледао Мотел Бејтс, да се одмах оградим.

A REAL PAIN (2024) - Рођаци на туристичком путовању Пољском кроз меморије о холокаусту који је њихова баба преживела. Солидно је све ово, Кјеран Калкин је добар, али нисам се нашао нарочито инволвираним, мада мислим да разумем Ајзенбергову намеру.

DOWN BY LAW (1986) - Добро ми је дошла ова реприза Џармуша после 30+ година, тачно се сећам оних ВХС белих титлова у летњем биоскопу. Није лоше, али најупечатљивији од целог филма ми је саундтрек Тома Вејтса.

ЖИВИ И ЗДРАВИ (2024) - Једва сам чекао ово да гледам, и због приче која ми је деловала интригантно и као добра основа за комедију, али и због Микице Јоковић, која је ипак имала мању улогу него што сам се надао. Подсетила ме на мало уштогљенију верзију модерне Никол Кидмен са овим ставом и гласом, на крају крајева, исто су годиште. У две-три сцене сам се од срца насмејао што је било изненађење, а цео кастинг је одличан, укључујући чак и Дабовићку, али Момо Пићурић доминира. Свака бразготина је прича за себе. Крај јесте могао да буде мало бољи, али сам јако задовољан како је све испало, чак је у неким сценама заличило мало и на Кустуричин вајб.

СВЕМУ ДОЂЕ КРАЈ (2024) - Претерује мало Рајко, несуптилан је чак и за своје стандарде. Све је очекивано, па чак и хумор са јако предвидивим панчлајновима. Исаковић поново најупечатљивији као тежак говнар, али не нарочито меморабилан филм свеукупно. Жао ми је, очекивао сам више од свега.

ЗА ДАНАС ТОЛИКО (2024) - Нити сам склон ненормалном хајпу, нити смештању на дно каце, а то су изгледа једине две могућности око овог филма. За мене је нешто између. Јасно ми је да то није оно на шта овај филм иде, али шта да радим.

KLAUS (2019) - Неочекивано одлично и то је све што ћу рећи, јер треба гледати филм уместо да ја причам о њему.

ЛАЗАРЕВ ПУТ (2024) - Браво за референцу на Una pura formalita. Боске у кафкијанском паклу суочавања са собом. Све прволопташки, могло је то и боље, и наравно, он је могао бити и бољи. Очекивао сам нешто мало дубље, али пристојно је и овако, мада се више може уживати визуелно него у сценарију, тј. дијалозима. 

LES CHAMBRES ROUGES (2023) -  За мене уистину фасцинантан филм на много нивоа, од паметног приступа комплексној теми, преко музике какву не чух скоро до бриљантне глуме свих укључених, а посебно Жилијет Гаријепи. Појма немам ко је девојка, али ћу са пажњом пратити шта даље ради, као и редитељ. Стварно сув квалитет.

SINGLE WHITE FEMALE (1992) - Обе глумице су супер, али сам филм није ништа специјално, ваљда зато што има толико сличних.

THE LAST WORD (2017) - За дивно чудо, није лоше. Обожавам Ширли, а она је живот провела играјући много сличних оштроконђи. Харизма јој не фали ни у овим годинама. Није ово ништа специјално, али има шарма, а она га баш носи, иако је све очекивано. Мала црнкиња је право благо, одушевљен сам и надам се да ће наставити да глуми.

THE SQUEEZE (1977) - Пандур алкос јури да спасе пријатељеву ћерку из канџи опасних отмичара, ал' се испоставља да ствари нису онакве каквим се чине. Легенда Стејси Кич је увек освежење за очи, а и добра екипа  гангстера и солидан ниво гритинеса држе ово изнад просека. Једино што сам брзо погодио како ће се све одвити, али добар филм, а волим што сам га открио преко неког левог клипа на јућубу.

THE THREAT (1949) - Скроз непознат ноар, што је увек плус. Б продукција на све стране, али овде чак и помаже. Чарлс Мекгро бежи из ћузе и затим са својом бандом опасних киднапује пајкана који га је ћоркирао. Прилично је добро и неочекивано интересантно, само што је, наравно, било прилике да се све заврши доста раније и онда филм не би имао смисла.

NIGHT OF THE DEMON (1957) - Један од класика који ми је дуго измицао, а ни сам не знам зашто. Врхунски филм, са очигледно уметнутим крупнопланим приказом демона од стране студија, али чак ни то не умањује квалитет. Одлична ствар, тиха сугестивна страва, одлична глума и увек квалитетни Жак Турне. Све супер, а Дејну Ендруза је увек лепо видети.

TEOREMA (1968) - Необичан и добар филм, готово све Пазолинијеве преокупације смештене у једва сат и по. После су многи покушали да копирају овај концепт (најрадикалније Такаши Миике у "Visitor Q", који је мени такође супер, ма колико ишчашен био), али оригинал је један. Свашта је нагурано у деведесетак минута и дефинитивно није за свакога, али мислим да га треба гледати.

РАДНИЧКА КЛАСА ИДЕ У ПАКАО (2023) - Е, да га јебЕм, што каже курир Ђока у филму. Чекао сам ово годину и нешто, ал' нисам баш задовољан како је све испало. Много има да се пише и елаборира, укратко, прва трећина фантастична, друга развучена и слаба, трећа крене супер па се испува на крају и све остане некако недопечено и недоправљено. Глумци су стварно добри и режија квалитетна, претерује се мало са акцентима, а неки и мешају више њих у току неколико реченица, а ла "Тајне винове лозе", искрено се надам да није намерно претеривање по рецепту Сркија Драгојевића. Нека симболика је малчице преочигледна, али то није проблем, некако та друга трећина није довољно испуњена, и сам крај је баш слаб. Можда сам се ја и превише надао, с обзиром да мислим да је "Порно банда" међу најбољим нашим филмовима у 21. веку, па сам ваљда и превише очекивао. Морам да поменем "Црно и златно" и "Ситније, Циле, ситније" секвенцу, те музичке деонице су генијалне, мада вероватно и даље нису на нивоу "Додирни ми колена" и "Узми велики ексер" из "Порно банде". Елем, била је супер прилика и намера је кул, ал' не испаде шта је могло.

TUSTA (2019) - Добар је филм, поготово за оне који воле КУД Идијоте, али не пружа ништа нарочито ново и непознато, идући линијом већине солидних и добрих музичких документараца. Жао ми је што није укључена прича о томе како му је деда нашамарао Мусолинија.

WIT (2001) - Осим изузетне Емине посвећености и глуме, те лепих Донових сонета које одавно не чух, заиста ми ништа посебно није донео овај филм, бар не оно што сам очекивао. Све је ОК, а ту је и кева као професорка, па и велики Ллојд као доца, али нисам импресиониран пробијањем четвртог зида, и генерално како се све одвијало.

LADIES AND GENTLEMEN, THE FABULOUS STAINS (1982) - Упркос одличности целе екипе, Дајан Лејн носи цео филм на својим нејаким плећима, и он је доста добар за то што представља и хоће да буде. Нажалост, неуједначеност визије сценаристкиње и редитеља се одражава на само остварење, али онда кад је филм добар, стварно је одличан, а функционише чак и као некакав прото-феминистички филмић. Писао сам већ, ја сам се први пут заљубио у Дајан гледајући "Ватрене улице", али нека се зна где је започела "певачку" каријеру. Изузетно захтевна улога за једну девојчицу од 16-17 година коју је она изнела као матора.

78 ДАНА (2024) - Има анемичних и спорадично помало досадних момената, али је све јако аутентично и реално. Свака част редитељки на идеји, визији, локалпатриотизму и, што је најбитније, сасвим солидном сценарију. Сви добро глуме, али мала Васиљевићка заслужује сва жива признања, заиста велико браво. Чекам да видим шта ће девојка следеће да режира, ово је дефинитивно један од бољих филмова снимљених код нас са бомбардовањем као позадином.

THE OWL AND THE PUSSYCAT (1970) - Желео сам да ми се допадне много више него што јесте. Има ту потенцијала, али се сваки пут кад се наговести нешто добро то разводни у неке глупости. 

HANA-BI (FIREWORKS (1997)) - Све што обожавам у вези филмова Такешија Китана је перфектно сублимирано у овом остварењу. Изузетна прича, атмосфера непрекидне усамљености, изврсна музика и глума, тишине које говоре гласније од речи. Немам речи, једноставно фантазија. У најмању руку један од најбољих филмова деведесетих, баш сам одушевљен.

GOYOKIBA (HANZO THE RAZOR: SWORD OF JUSTICE (1972)) - Велики и увек поуздани и сигурни Шинтаро Кацу глуми непоткупљивог пандура у старом Јапану, неку врсту самурајског Прљавог Харија и то звучи фантастично, а има и прекул џез саундтрек. Ипак, суштина свега ми је танка, иако морам да признам да је начин на који изнуђује признања веома оригиналан, не свиђа ми се превише, што никад нисам мислио да ћу рећи. Ипак више уживам у филмовима о Затоичију кад је ова легенда у питању.

HOMICIDAL (1961) - Прејефтини "Психо" плагијат, али, за дивно чудо, доста добар. Задовољан сам како је све испало, а и финални обрт ме је прилично изненадио, јер је филм паметно конструисан, иако је, кад размислите, све водило ка њему.

WITH HONORS (1994) - Већ виђен филм и порука која функционише захваљујући упечатљивој глуми Џоа, Брендана, Мојре и екипе. Није ништа нарочито, али ми је легао и вратио ме у нека срећнија времена. Мало се телефонира поента, али то је и за очекивати са оваквим филмом.

COLD STEEL (1987) - Пандурски филм из 80их у којем су Бред Дејвис, Шерон Стоун и Адам Ент, а главни негативац је Џонатан факинг Бенкс са гласом детета Владана Батића и Соје Јовановић. Шта може да пође наопако? Отприлике све што вам падне на памет. У мору оваквих филмова у то време, овај је један од апсолутно најгорих, из много разлога.

                                                               ***

Наредни део текста ће се позабавити оним што излази у наредној години, више као преглед, јер има само неколико наслова којима се радујем и од којих стварно нешто очекујем. Рекао бих да се број таквих заправо смањује са сваком долазећом годином, јер је поново врло мало оригиналних прича. Ипак, ред је да се, после дужег времена, направи неки пресек.

FLIGHT RISK - Марк Волберг и Мишел Докери играју у акционом филму Мела Гибсона где пилот превози шерифа који прати затвореника. Тензије расту приликом надлетања дивљине Аљаске и треба схватити ко је на чијој страни и коме веровати. Оцене су лоше и ништа не иде у прилог овом филму, али треба му макар пружити прилику због човека иза камере.

MICKEY 17 - Вероватно најочекиванији филм ове године, нови научнофантастични Бонг Џун-Хо са Патинсоном у насловној улози. Адаптација књиге коју нисам читао, али имајући у виду одличну екипу, мислим да је исправно надати се добром филму. Редитељ је променио наслов књиге "Мики 7" у 17 да би могао насловног клона да убије још десет пута.

SUPERMAN - Осим чињенице да Ник Холт глуми Лекса Лутора, мислим да апсолутно не завређује гледање. Хиљадита инкарнација последњих година и заиста нешто што ме слабо занима.

CAPTAIN AMERICA: BRAVE NEW WORLD - Добра екипа, али звижде ми мошње.

JURASSIC WORLD REBIRTH - Солидна екипа, али види коментар изнад.
BRIDGET JONES: MAD ABOUT THE BOY - Гледао сам први, доста је, поготово ме не интересују ови што треба да измузу паре после икс година.

THE MONKEY - Не занима ме превише и не звучи интригантно, али никад доста сплатера па ћу му дати шансу, с обзиром да режира син Тонија Перкинса, премда ме ни он досад није убедио у неке богзнакакве могућности.

FRANKENSTEIN - Гледаћу без очекивања, надајући се да Дел Торо макар мало разуме материју.

KISS OF THE SPIDER WOMAN - Пре 40 година је изашао добар филм. Овај римејк то, јавља ми се, неће бити. Поготово са Џеј Ло у екипи.

LOVE HURTS - Акциона комедија се Ки Хуј Кваном у којој глуми нормалну некретнину (Кенгур, прим. аут.) која се суочава са тајном прошлошћу. Сигурно није ништа посебно, али гледаћу, одличан је тип, а јавља ми се неки Џеки Чен-вонаби филм, потребна је нека таква лаганица.

28 YEARS LATER - Трећи део зомби хорора стиже 18 година после другог, па тако планирани наслов "28 месеци касније" није више могао бити актуелан. Добри су глумци, ко је волео претходнике, погледаће и овај, али не могу много да се надам, имајући све у виду.

MISSION IMPOSSIBLE - THE FINAL RECKONING - Овде је главно питање хоће ли ово заиста бити последњи филм или ће се франшиза наставити до 80. рођендана Томислава Круза. Мислим да је то занимљивије питање од тога шта се заправо дешава у филму.

TOGETHER - Пресељење пара на село покреће натприродни инцидент који ће изменити њихов однос, постојање и физички изглед. Ово звучи обећавајуће и даћу му шансу, без очекивања.

НОВИ ФИЛМ ПОЛА ТОМАСА АНДЕРСОНА - Радни наслов "Једна битка за другом" у исти филм ставља Леонарда Дикаприја, Бенисија Дел Тора и Шон Пена. У питању је лабава екранизација још једног романа Томаса Пинчона. Ја имам топло-хладно однос са "Скривеном маном", а требало је и овде да глуми Хоакин Финикс, па је ипак упао Лео. Ту је и мала из "Пице са сладићем". Свакако, други најочекиванији филм из ове године (излази у августу).

IF I HAD LEGS, I'D KICK YOU - Одличан назив и добра премиса о жени којој се живот распада уз болесно дете, одсутног мужа и све непријатељскији однос са психијатром. Ово звучи као нешто што би могло да ми легне, и не сумњам да Роуз Бирн може да изнесе улогу, али ми Мери Бронстајн у улози сценаристе и редитеља не звучи обећавајуће, благо речено. Свакако ћу гледати, макар опуштања ради, пошто је драмедија у питању, и Конан О'Брајен глуми поменутог психијатра, али са смањеним очекивањима.

MICHAEL - Антоан Фука ради биопик о Мистер Џеферсону, а глуми га Џафар, који му је братанац. Солидна екипа, и Краљ попа заслужује филм, али нисам сигуран шта ће испасти од овога и морам рећи да нисам оптимиста.

THE ALTO KNIGHTS - Средина 20. века и филм о две одвојене мафијашке породице, Ђеновезе и Костело. Свакако ћу гледати ово, јер је тема увек интригантна, а наравно ту је и Роберт Де Ниро. Ово нису деведесете, али не могу да игноришем филм, јер режира Бери Левинсон, пише Ник Пилеђи, а ту је и Козмо Џарвис (Блекторн из новог Шогуна), те увек поуздани споредњак Мајк Рисполи. Негде пети најочекиванији филм у години.

BALLERINA - Страшна екипа (не рачунајући Кијану Ривса) помаже солидном хајпу, али код мене је он значајно смањен знајући да је иза камере Лен Вајзмен. Осим пар спотова за Мегадет и чињенице да је био ожењен Кејт Бекинсејл 15 година, са филмске стране, нема чиме релевантним да се похвали. Тако да мислим да је ово у суштини безмозгашка паљевина, али гледаћу, зато што има 5-6 изванредних глумаца у постави.

I KNOW WHAT YOU DID LAST SUMMER - Џени Лав Хјуит и Фреди Принс Јуниор се враћају тридесетак година касније, ваљда да доврше игру против убице са куком, шта ли. Елем, још један у низу небитних наставака и вонаби-крава музара после четврт века од последњег дела. Не знам на шта све то може да изађе, али ценим да није добро.

KARATE KID: LEGENDS - Спој Ралфа Маћија и Џекија Чена који ћу гледати само због споја њих двојице. Нисам гледао претходни Карате кид филм са Џекијем, а ни од овога не очекујем ништа, али не могу да не гледам ово, просто ми је сувише велико уживање видети их заједно.

THE RUNNING MAN - Римејк култног Арнијевог филма са Гленом Пауелом и Џошом Бролином. Режира Едгар Рајт. Имам само једну реч да кажем - не.

F1 - Бред Пит и Хавијер Бардем у филму о подучавању младог возача од стране прекаљеног ментора. Не звучи нарочито занимљиво, али можда може да се погледа, чисто информативно. 

THE UGLY STEPSISTER - Интересантна перспектива приче о Пепељуги, где је протагонисткиња Елвира, једна од гнусних полусестара. Најављује се као сатира на друштво у коме је физичка лепота мерило свега, што би могло да звучи занимљиво ако се правилно одради, видећемо.

THE SMASHING MACHINE - Биографски филм о Марку Керу, passion project за Рока, који би могао да буде најодбојнији елеменат целе приче, али погледаћу, свакако. Бени Сафди је зарадио поверење, а и остала екипа је добра, иако не знам довољно о животу самог Кера.

THE KING OF KINGS - Анимирани филм о Исусу који режира Корејац и са сјајном екипом коју предводе Кен Брана, Ума Турман и Оскар Ајзак. Делује доста обећавајуће.

ANIMAL FARM - Енди Серкис ради Орвела и даје глас Бенџамину. У постави су засад и Кјеран Калкин и Кетлин Тарнер. Погледаће се, наравно.

LONG DAY'S JOURNEY INTO NIGHT - Шездесет плус година од последње адаптације, поново "Дуго путовање у ноћ" Јуџина О'Нила. Ту су Џесика Ланг и Ед Харис, а ту ћу бити и ја, свакако.

BECOMING LED ZEPPELIN - Кажу најсвеобухватнији документарац о Цепелину. Видећемо.

RIFF RAFF - Крими комедија са одличном екипом коју ћу погледати без икаквих очекивања.

THE FRIEND - Бил Мареј, Наоми Вотс, драма и усвајање данске доге. Погледаћу без очекивања.

SINNERS - Рајан Коглер и Мајкл Б. Џордан поново сарађују, овај пут уз Хејли Стенфилд и Џека О'Конела, и то у хорор трилеру. На ову сушу кад су у питању добри филмови, овоме ћу свакако дати прилику.

FOUR LETTERS OF LOVE - Нисам читао роман и не делује ми обећавајуће, али екипа ће имати прилику да ме разувери. Најмање што Хелена Бонам Картер, Пирс Броснан и Гебријел Бирн заслужују је да им се да поштена шанса.

THE NAKED GUN - Римејк "Голог пиштоља" са Лијамом Нисоном и Памелом без шминке. Мислим да Нисон глуми Леслијевог и Присилиног сина.

CAUGHT STEALING - Иако је мало испао из фазона са последњих пар филмова, Дарен Аронофски је и даље име које провоцира гледаност и заинтересованост публике, па и моју. Солидна екипа и наоко занимљива прича о промашеном бејзбол играчу који се уплиће у криминал. Још један од очекиванијих филмова ове године.

THE BRIDE - Меги Гиленхол режира неку варијанту "Франкенштајнове невесте" са братом јој и Кристијаном Бејлом. За мене је Вејлова верзија са Елзом Ланчестер непревазиђена, али да видимо и то чудо.

                                                                        ***

Доста тога нисам ни поменуо, има ту још много наставака, нови Предатор (докле више?), Wicked, Рачуновођа 2 са Есфлеком, документарци (Џон и Јоко), биопици, нова Зутопија, Штрумфови, Сунђер Боб и ко зна шта све не. Видите и сами да, што се мене тиче, има можда 5-6 нових филмова које заиста желим да гледам, остало је све смути па проспи, и ако буде прилике, свакако ћу погледати још нешто, али штос је не очекивати много. Испоштоваћу добитнике релевантних награда, чисто да проверим има ли ту нечега, али и оне су већ годинама без икаквог кредибилитета. Ипак, на сву срећу, има још сасвим довољно неодгледаних филмова који нису нови да и ово буде још једна успешна година. Чак ћу покушати да премашим рекорд одгледаних остварења из прошле године, што и вама од срца желим. До следећег читања.

Филмови најављени за крај ове и следећу годину

Један редовни читалац (замислите, имам и редовних читалаца, иако је могуће набројати их на прсте једне руке) ме је замолио да се смилујем на оне који желе да прочитају нешто о новим филмовима, шта год то "ново" значило. Иако сматрам да су и старији и новији филмови подједнако заступљени на мом блогу, и поред моје очигледне преференције ка старим, циљ постојања овог блога, поред личног задовољства и олакшања стреса, је да га неко чита. Тако да ћу покушати да кажем нешто о заиста новим филмовима, а новији од оних који су тек предвиђени за излазак ове и следеће године тешко да постоје. Иако је тешко озбиљно причати о нечему што још није изашло, могу бар да саопштим нека очекивања, а тако и себе припремим за оно што долази, а јавља ми се да ће бити још једна сушна година. Старе вести. Наравно, излази много више филмова у сваком месецу него што их ја овде помињем, али то је зато што сматрам да ти изостављени нису вредни помена чак ни у хумористичке сврхе.

НОВЕМБАР '17.

The Light of the Moon - Латино женка бива сексуално напаствована и не може да поврати нормалност живота после тога, суочавање са кривицом, демони прошлости и остале генеричке и хиљаду пута виђене појаве. Ништа не очекујем, нема ниједног имена које улива поверење да би ово могло да се издигне чак и до просека, у смислу да је макар мало другачије од гомиле.

Frank Serpico - Жив сам се усро да ово не буде римејк Луметовог филма са Алом Паћином који није савршен, али је ипак класик и није заслужио никакво кварење. На срећу, ипак је само документарац, пошто је у питању истинита прича. Можда га и погледам.

Thor: Ragnarok - Речима бесмртног Ташка Начића у филму "Сабирни центар" - МАРШ!

Roman J. Israel, Esq - Адвокат одувек посвећен  помагању сиромашнима и борби против неправде изненада долази на место шефа фирме, и открива да он и корпорација не деле иста убеђења, нити икад јесу. Најава да је у питању мешавина "Мајкла Клејтона" и "Пресуде" би могла да значи добру ствар, мада је то све већ виђено. Осим тога, загарантована је жестоа јеврејска пропаганда имајући у виду име главног јунака. Мирише ми на преочигледну симболику којој су филмови Дена Гилроја склони. Играју Дензел Вошингтон и Колин Фарел, па можда и испратим ово. Али, ако Дензел опет буде играо препоштеног идеалисту, скочићу кроз прозор, тога ми је заиста доста за читав живот. Видећемо.

Blade of the Immortal - Самурај је проклет бесмртношћу да би се искупио за грехе, а девојчица га узима за телохранитеља и заштитника против банде насилника. Могла би да се направи добра прича, иако звучи слаткасто и прежвакано. Свакако ћу гледати, без неких очекивања.

Last Flag Flying - Премиса која изразито одбија - наставак култног класика The Last Detail (1973) Хала Ешбија, смештен у доба рата у Ираку, дакле тријес и кусур година након оригинала. Сигурно га не бих гледао да не играју Кренстон, Карел и Фишбурн, а режира Ричард Линклејтер, овако се можда зајебу па заправо сниме нешто гледљивије.

Lady Bird - Прича стара колико и ватра, ћерка се буни против кеве, прорадили јој хормони, ал' у бити је то ивер/клада однос, а ту је и отац, лузер без посла, да допуни ту типичну слику таквих породица каквих већ видесмо на хиљаде. Оно што увод назива "a bold cinematic venture", ја називам "толико ме не занима да бих пре гледао два сата на рипит лупу онај клип где мајмун набије себи прст у дупе, па се онесвести кад га помирише". 

Most Beautiful Island - Имигранткиња која се мучи да састави крај с крајем добија понуду коју не може да одбије да реши своје проблеме, али се убрзо нађе усред окрутне, перверзне игре. Да има нешто конкретније, или да ово ради неко име са кредибилитетом, а не жена која је сама свој режисер и сценариста, можда бих се и упецао. Овако је то вероватно само још једна сага о сиротим имигрантима која служи за креирање одређене атмосфере и ширење пропаганде.
LBJ - Јако волим Вудија Харелсона и Џенифер Џејсон Ли, али нисам спреман за још једну америчку политичку тираду. Једини филм у том маниру који сам могао да сварим је ЏФК, а и он је предуг. Искрено ми цвили међуножје и за Линдона Џонсона, и за његово небрано грожђе након што су Кенедију разнели чонтару. Дефинитивно не верујем да ћу ово гледати.
Murder on the Orient Express  - Довољна је једна добра филмска верзија, она Луметова из 1974. године, а како рече једна другарица, чак и са онако добрим глумцима и солидном реализацијом, тај филм је био перо-лака категорија златних седамдесетих. Волим ја доста овде умешаних људи, нарочито Мишел, али просто нема трика којим би ово могло да се уради свежије и боље него пре четрдесет и кусур година. Ценим да ће само бити фино испеглано.
Bitch - Овај синопсис сам узео само да видите какви се филмови снимају данас. Tells the powerful and darkly humorous story of a housewife who, after her philandering husband and unruly kids break her psyche, upends the family dynamic by assuming the persona of a vicious dog. Толико.
Three Billboards Outside Ebbing, Missouri - И поред тога што суверено односи заставицу за филм са најглупљим насловом у последњих неколико година, ово би заправо могло да ми легне. Мајка, озлојеђена што пандуре заболе за смрт њеног сина, одлучује да се на свој начин обрачуна са чуварима реда и закона. Сјајна екипа глумаца и Мартин Мекдона, који је већ имао погодака (нпр. У Брижу) гарантују да ово неће бити сто посто срање. Не очекујем превише, али разумно је пружити овоме прилику. Волим те low-risk-high-reward могућности.
Gold Star - Трагедија зближава ћерку са отуђеним оцем, и присиљава је да се суочи и са собом. Већ виђено милијарду пута, не занима ме претерано. Другачији поглед на живот and shit.
The Price - Црнац са Вол Стрита се налази у деликатном тренутку, пословно, приватно и љубавно. Тајне од раније прете да га униште. Није ме баш купило све ово, вероватно ћемо на крају свега добити још једну "волите се, људи, и примајте мигранте" поруку.
Justice League - Чујете како нешто пуца?
Wonder - Дечко са фацијалним оштећењем треба први пут да крене у мејнстрим школу, где се суочава са окрутношћу вршњака јер није као они. Иако је та тема увек свежа, и волео бих да видим малог Џејкоба Тремблеја као фрик кида, глуме и Џулија Робертс и Овен Вилсон, тако да ћу прескочити. Нема шансе да они ово издигну изнад уобичајеног клише фестивала.
The Star - Прича о храбром магарцу који је био довољно храбар да појури снове са групом пријатеља, који постају случајни хероји приче о рођењу Исуса. Овај анимирани филм ће сигурно бити хит, али мени се не јавља да ће ту бити нешто посебно за видети, но видећемо.
Almost Friends - Иако овај филм вришти од клишеа - бивши дечко који обећава у области кулинарства је сада демотивисани младић који живи с кевом и очухом и ради у малом биоскопу, кад му се одједном издешава гомила ствари, у лику занимљиве али заузете девојке, оца који се изненада враћа и ко зна чега још, те мора да нађе прави пут у свом животу. Обично ме такве ствари не би занимале, али игра Фреди Хајмор, за кога хоћу да видим може ли да постане нешто више осим оног клинца кога Џони Деп грли на мим сликама, те Хејли Џоел Осмент, који је некад био дечко који обећава (и више од тога), а сад је нови Меколи Калкин. Тако да можда и погледам ово, без икаквих очекивања.
The Breadwinner - Овај анимирани филм о 12-годишњој девојчици која расте под талибанима у Авганистану и упушта се у потрагу за несталим оцем бих сигурно гледао да није "заснован на бестселеру". Пошто јесте, вероватно ћу га прескочити.
I Love You, Daddy - Филм о односу успешног ТВ продуцента и писца са ћерком. Делује као прототип филма од кога треба бежати као од ђавола, али то је само док не видите да је за сценарио и режију, као и главну улогу, задужен Луи Си Кеј. Онда вам је јасно да ово неће бити обичан филм, нити филм за свакога. И он се одједном претвара у један од очекиванијих.
Mudbound - Рурални амерички југ, и сукоб две фармерске породице током 2. св. рата око земље, друштвене хијерархије и ко зна чега све не још. Има потенцијала да испадне нешто, али ми се јавља да ће бити ништа, још ако се убаци и нека романса између завађених, имамо the whole shebang - Ромеа и Јулију на реднек-хилбили начин тек не бих могао да сварим.
Revolt - Африка разорена ратом с ванземаљцима и двоје који преживљавају. Не постоји начин да се ово уради, а да не делује као већ виђено. Не занима ме, апсолутно.
Sweet Virginia - Власник мотела мрачне прошлости долази у контакт са младим убицом одговорним за низ насилних злочина у малом граду. Иако је опис превише штур, а име преглупо, овоме ћу дати прилику јер има неког потенцијала, али исто тако је сасвим могуће да буде потпуно смеће. Све зависи од приче, Џон Бернтал ми делује довољно злокобно за шансу.
Holy Air - Ово звучи толико сулудо да би могло да испадне солидно. Арапин хришћанин и жена му муслиманка живе у Назарету, на веома осетљивом тлу. Кад она затрудни, а отац му се разболи, јунак који није познат по добрим пословним идејама, долази на очајничку - да продаје ваздух који је Девица Марија удисала - и то је све у реду, али морају да се сложе католички званичници, муслимански мафијаши и јеврејски политичари. Основа за добру комедију има.
Polaroid - Средњошколац долази у посед магичног фотоапарата. Кога слика, најебо је. Глупост. Како време пролази, све сам фасциниранији кретенским идејама које се претварају у филмове.
The Man Who Invented Christmas - Шта је инспирисало Чарлса Дикенса да напише "Божићну песму". Читао сам је већ, гледао скоро све филмске верзије, не занима ме ништа ново на тему.
Darkest Hour - Можда погледам због Герија Олдмена и због чињенице да је у питању последњи филм Џона Харта. Представљање Винстона Черчила као хероја и спасиоца човечанства који је стао на пут нацистичкој Немачкој ме нимало не занима ни по једном другом основу.
Mary Magdalene - Насловна јунакиња као проститутка покајница. Не знам одакле инспирација за овако нешто, у сваком случају ми се не жури да гледам, упркос Хоакину Финиксу као Исусу. А Свети Петар је црнац. Шта је следеће, Тајна вечера је клошарење испред продавнице?
Call Me By Your Name - Најблатантнија peter-puffing пропаганда још од филма "Milk". Чујем да је у питању мезимче критичара. Што је најгоре, филм глорификује везу између млађег и старијег тинејџера и отворено заузима страну аутора, а за исту ствар тренутно провлаче Кевина Спејсија кроз инквизицију. Дупли стандарди? Одличан филм за избегавање, што се мене тиче.

ДЕЦЕМБАР '17.

He's Out There - Set at a remote lake house, a mother and her two young daughters must fight for survival after falling into a terrifying and bizarre nightmare conceived by a psychopath. Уопште не звучи обећавајуће, можда у неком часу доколице ипак оверим, ал' тешко.
Wonder Wheel - Кони Ајленд педесетих, љубавници, неверства и гангстери. Кенигзберг хоће да режира и са самртничке постеље, и за похвалу је што не одустаје, али ја му нећу бити публика. Волим Кејт Винслет, али не толико да бих због ње гледао Џастина Тимберлејка, или филм Вудија Алена генерално. Лепо је што глуми Тони Сирико из Сопранових, али нисам купљен.
The Disaster Artist - Са Џејмсом Франком имам топло-хладно однос, са превагом на хладно. Међутим, пошто сам имао прилику да гледам "Собу" Томија Визоа, коју са правом називају "Грађанин Кејн лоших филмова", овај филм свакако желим да видим. Надам се да је добар.
The Swindlers - Ол-стар постава корејских глумаца, на челу са Ји-Тае Јуом, кримић у коме се група људи са различитих страна закона удружује да би срушила легендарног преваранта. Звучи као безазлена разбибрига, што и јесте, али ћу свакако гледати ово, јер по правилу има више мозга и срца него било шта што Холивуд исере на сличну тему. Или на било коју тему.
The Shape of Water - Бајка смештена усред Хладног рата. Усамљена јунакиња ради у тајној владиној лабораторији у свету тишине и изолације, али се све мења кад њена сарадница открије поверљиви експеримент. Ово иначе не бих ни помирисао, али је Гиљермо Дел Торо показао да уме солидно да машта, а и добра је постава, па ћу свакако пружити овом филму шансу, али са апсолутно минималним очекивањима. Надам се LRHR причи.
Just Getting Started - Акциона комедија са ултрамегагига поставом, али са премисом танком као флис-папир. Можда и погледам, али имам веома лош осећај. И више него веома лош.
The Pirates of Somalia - Млади новинар у потрази за сензацијом долази мечки на рупу у легло сомалијских пирата и добија и више него што је тражио. Ни Ал Паћино ме неће натерати да ово гледам, јер ми делује толико клишеирано да је то болно. У неку руку сам радознао да видим и на шта тренутно личи Мелани Грифит, али не толико да бих ово гледао.
I, Tonya - Прича о Тоњи Хардинг је толико добра да ћу ово сигурно гледати, иако искрено сумњам да је свему приступљено на прави, храбар, бескомпромисан и неповлађујућ начин.
The Last Jedi - Ако је за вајду, доста више тих филмова. Јебени Дизни и шибање мртвог коња.
Gotti - Џонтра упослио целу фамилију, по узору на мануфактуру Бајић. Гледаћу ово, филмови о мафији су ми увек занимљиви и инспиративни, али време најбољих остварења из те бранше је одавно прошло, и заиста не видим начин да ово испадне добро. Нека је бар гледљиво, доста је.
The Ballad of Lefty Brown - Освећивање убиства партнера за које и сам биваш оптужен је тема стара као точак, али гледаћу ово, јер ми делује као материјал за старомодни вестерн, а на такве ствари сам прилично слаб. Не одмаже ни сасвим солидна глумачка екипа.
The Greatest Showman - Мјузикл о П.Т. Барнаму, творцу најпознатијег циркуса поткрај 19. века. Не свиђа ми се ништа у вези са овим филмом, а нарочито Хју Џекмен кога смо већ гледали у једном мјузиклу, и то, благо речено, није изгледало лепо.
Pitch Perfect 3 - Како би рекао онај мим - да ме зајебеш с Пич прфект.
Father Figures - Овен Вилсон и буразер му сазнају непријатне породичне истине. Не занима ме.
Downsizing - Смањивање као бег од стресног живота? Исусе Христе. Режира Александар Пејн, и има привлачних имена у постави, изузев Мета Дејмона, али да лично Били Вајлдер устане из гроба и стане иза камере, не бих ово гледао. Гарант ће продавати ово као мислећу комедију.
Bright - Дуо лосанђелеских пандура се бори против подземља, банди и корупције на послу. И поред нужних клишеа, ово би звучало веома обећавајуће да један од пандура није Вил Смит. Гледаћу ја ово, нема грешке, али са знатно смањеним очекивањима. А можда је то и добро.
The Post - Спилбергов филм о раскринкавању пентагонских новина од стране Вашингтон поста седамдесетих. Ово ће вероватно бити први његов филм који ћу гледати после дуго времена. Потенцијала за занимљиву причу има на претек, само се надам да ће он подвући праве ствари, уместо да тражи материјал за блокбастер и јефтин сензационализам. Видећемо.
All the Money in the World - Отмица шеснаестогодишњака седамдесетих и захтев за откуп од деде милијардера. Интересантно звучи, нарочито имајући у виду да деду игра сада проказани Кевин Спејси, а режира Ридли Скот, за кога се надам да ће се најзад спустити на земљу.
Hostiles - Војник који мрзи Индијанце добија задатак да једног од њих врати у резерват. Класична прича коју је вероватно већ сад могуће предвидети као по концу. Не занима ме.
Happy End - Богата породица остаје нема на муке становника кампова/логора за мигранте у Калеу. Не бих ни пришао овоме да Михаел Ханеке није сценариста и редитељ, а не одмаже ни легендарни трио у главним улогама - Жан Луј Тринтињан, Матје Касовиц и Изабел Ипер.
Molly's Game - Истинита прича о врхунској скијашици која је годинама водила и организовала ексклузивне партије покера за елиту и џет-сет, да би у једном тренутку била ухапшена од стране ФБИ-ја. Немам веру у Соркина као режисера, али ћу ипак погледати, има ту занимљивих имена попут Идриза Елбе и Кевина Костнера, а ни сама Џесика Честејн, упркос појављивању у неколико омражених ми филмова, није без талента и може се гледати.
Phantom Thread - Ово ћу отпратити са занимањем иако ме модни дизајн интересује колико и квантна физика. Ипак, Пол Томас Андерсон, Данијел Деј-Луис и интригантни, гламурозни Лондон педесетих су довољно занимљиви да ме натерају да погледам овај филм.
In the Fade - После ничим изазваног бомбашког напада у ком су погинули њен муж и мали син, сломљена жена покушава да открије починиоце и њихове разлоге, и да се побрине да се правда изврши. Волим филмове Фатиха Акина, а ова немачко-турска прича изгледа као занимљиво драмско поприште, тако да ћу ово са нестрпљењем очекивати.

За предстојећу годину, дати су само наслови већ потврђених излазака, верујем да их је више.

ЈАНУАР '18.

The Commuter - Мирни, повучени домаћин човек путујући возом на посао открива криминалну заверу, и мора да игра (црни плес) против времена да спасе себе и путнике. Наводно хичкоковски трилер, има добру поставу, и дефиниција је оног што бих обавезно погледао, без икаквих очекивања, јер је ипак мало генерички. Међутим, знајући да је у главној улози Лијам Нисон, већ сад знам да га ни по коју цену нећу гледати и губити време на демонстрације његовог мачизма и вук-костићевске-не-зајебавај-се-са-мном-сломићу-те форе и фазоне. Марш!
Proud Mary - Тараџи Пи Хенсон је нека хладнокрвна кучка-убица, ал' упознаје неко дете и живот јој се мења, и све у том стилу, и holy-shit-who-gives-a-fuck-couldn't-care-less-fuck-off.
12 Strong - Херојство у доба после 11. септембра. Не занима ме.
Den of Thieves - Кад се помене крими сага у духу Менове "Врелине", ја ћу то сигурно гледати, мада ми постава не улива поверење. За редитеља нисам ни чуо, а чини ми се да "Џералдо" Батлер и Фифти факин Сент не могу да дођу ни близу Паћину, Де Ниру, Килмеру и другима.
The Current War - Ово сваки Србин има обавезу да погледа, јер се ради о стварима које су се дешавале између Едисона, Вестингхауса и Тесле, и једва чекам да видим како су изруглили највећег научника свих времена, и приписали Едисону све његове идеје, а верујем да су га успут и начинили Хрватом. Сва је прилика да ћу бити изнервиранији него икад после гледања, али не могу да то не учиним. Играју Бенедикт Камбербач (Едисон) и Мајкл Шенон (Вестингхаус), док злосрећног Теслу тумачи Ник Холт. Најочекиванији филм почетка године.
The Leisure Seekers - Пар стараца упркос мрштењу деце решава да последње дане живота проведе по своме, и отиска се на пут од Бостона до Флориде. Не занима ме ово превише, али пошто су старци Доналд Сатерленд и Хелен Мирен, можда и погледам у часовима доколице.
The Death Cure - Трећи део Мејз ранера. Нисам гледао ни прва два, тако да оно...прескочићу.
Extinction - Заштита фамилије од инвазије ванземаљаца. Што би се рекло, иди бегај.
White Boy Rick - Детроит осамдесетих, рат против дроге, отац и син који улазе инкогнито усред епидемије крека. Интригантна прича, зачињена чињеницом да глуме Метју Меконахи, Брус Дерн и Џенифер Џејсон Ли, тако да ћу ово свакако гледати, има потенцијала за кул ствар.
Please Stand By - Млада аутистична жена покушава да преда свој сценарио на конкурс. Не звучи ми примамљиво и не сматрам да је могуће приступити томе на оригиналан начин.

ФЕБРУАР '18.

Winchester - Уклета кућа, прдекана за духове. Изгледа да су се аутори овога нашикали и правили хаос, али ја то гледати нећу.
Cloverfield 2017 - Напуштена свемирска посада, након што захваљујући неким проблемима, Земља потпуно нестане, беспомоћно плута сама по свемиру. Не знам шта да кажем. Ова премиса има потенцијала да изроди сјајну ствар, а са друге стране, та тема је прилично израбљена, и не видим могућност за неку бог-те-јебо реализацију. И ова сувише политички коректна постава свих раса ми такође максимално иде на јетра.
Every Day - Само прочитајте тај заплет. A shy teenage girl falls in love with an entity named A, who travels and inhabits a new body of another teenage boy or girl in the area each day. Јесте осетили како вам се ајкју драстично смањује? И ја сам.
The Hurricane Heist - Испланирана је стотинумилионска хакерска пљачка у исто време кад дрма и жестоки ураган. С обзиром да Британци ово раде, има неког малецког потенцијала за апсолутно неочекивано занимљиви мали филм. Наравно, сва је прилика да ће бити невиђено говно, има много материјала за ненамерну комедију.
The 15:17 to Paris - Истинита прича о три храбра Американца који су спречили наоружаног терористу да стигне на циљ и узрокује масовну трагедију. Пазите ово - њих тројица ће глумити себе у филму. Први кандидат за најшири лук избегавања следеће године. Повраћа ми се.
Black Panther - Мислио сам да је ово нешто о организацији, али заправо неки принц фиктивне афричке нације преузима престо после очеве смрти. Подсећа ме на Замунду и Едија Марфија. Немам појма зашто бих ово гледао, али можда и погледам. Чедвик Боузмен није лош глумац.
Early Men - Анимација у бронзано доба.
The Party - Занимљива премиса и добра екипа. Гледаћу ово, наравно, без великих очекивања. Нема везе са класиком Блејка Едвардса с краја шездесетих, на сву срећу.
Samson - Боксера јеврејина шаљу у Аушвиц, и експериментисаће на њему уколико изгуби борбу. Не интересује ме, израбљено, смежурано и бајато. Ово би било могуће обрађивати као универзалну тему кад би се истраживали узроци, а не последице. Међутим...
Loveless - Болан развод, дете у средини, been there, seen that, али гледаћу, јер је у питању Андреј Звјагинцев, чији "Повратак" је један од бољих филмова овог века. "Левијатан" исто прилично добар, мада не на том нивоу. У сваком случају, довољно за прилику.
Nostalgia - Синопсис: "A drama about the memories that certain artifacts evoke" ми апсолутно ништа не говори, али због солидне екипе, можда и погледам, без хајпа унапред.

Annihilation - Научница тражи несталог мужа у неистраженим крајевима, где су већ многи претходно нестали, природа функционише мало другачије, а није баш ни без опасних живуљака. Постоји три процента шансе да ово буде притајени хорор скривени филм, мада се не надам много. Сви дизаше тог Гарланда у небеса за "Екс макину", ја само рекох "па, добро".

War With Grandpa - Из сваке поре овог филма вришти "треш" и заиста ми није јасно зашто се Де Ниро и Вокен већ 20 година бламирају, снимајући готово искључиво овакве филмове. На ове глупости не треба трошити време, и топло вам препоручујем заобилазак. Рат деде и унука око спаваће собе. Миссим, стварно.

МАРТ '18.

Death Wish - Чарлс Бронсон ради троструки салто у гробу, "Посмртна жеља" добија римејк, и то са Брусом Вилисом. Њему бих ионако забо виљушку у око да га видим на улици, после каљања једног од омиљених ми акционих класика из дечијег доба, може да очекује још гори третман. Ништа вам није свето, багро.
Alpha - Пријатељство човека и вука од пре 20 хиљада година. Не занима ме нарочито.
Red Sparrow - Руска шпијунка има задатак да заведе америчког агента који истражује руску кртицу унутар ЦИА, али ствари не иду баш очекиваним током. И поред интригантне глумачке поставе и могућности за нешто солидно, али ми се јавља да ће бити жешћа пропаганда, тако да ћу размислити да ли да се упуштам у све то. Потенцијала има, али, имајући у виду тренутну хајку на Русију, ово би могло бити бесрамније од "Рокија 4". Видећу већ.
Game Night - Група парова организује планирано окупљање, али нешто озбиљно креће по злу. Овде је штос не очекивати ништа па можда и добијете мало неке мистерије упаковане у црни хумор. Има ту пар интересантних глумаца, па можда оверим у часовима доколице.
A Wrinkle in Time - Деца путују кроз планете у потрази за несталим оцем научником, уз помоћ натприродних бића. Не могу да опишем колико ме ово не занима.
Gringo - Мешавина драме, трилера и црне комедије, о човеку који циркулише око мексичке границе и прелази пут од обичног грађанина до криминалца, сусрећући се са пандурима, дилерима и адвокатима, уз стално питање, да ли се увалио превише за своје добро или је увек два корака испред свих? Погледаћу ово, без много очекивања, можда испадне солидно.
The Upside - Ово ми сувише смрди на римејк "Недодирљивих" да бих га гледао, упркос Брајану Кренстону, који је заиста изузетан глумац.

Tomb Raider - Упркос интригантној постави, Лара Крофт ме није занимала ни у првој инкарнацији, па ћу тако и ово заобићи у широком луку. Јединствени безобразлук је радити рибут нечега што није ни 20 година старо, ма о коликом смећу се радило.
Love, Simon - Одељењски кловн случајно сазнаје да је један од његових другара дерпе и креће уцена. Шта ће сад јадни мали дерпе? Не занима ме још једно љубавно писмо педерастији.
What They Had - Породична криза узрокована мајчиним Алцхајмером, и очевом неодлучношћу да је најзад пусти од себе. Хиљаду пута прежвакана тема, мада можда погледам, због глумаца.
Entebbe - The true story of one of the most daring hostage rescues in history, told from the varying perspectives of the hostage takers, victims and rescuers. Погледаћу, без радовања унапред.
Pacific Rim: Uprising - Нисам гледао ни први и не интересује ме.
Isle of Dogs - Потрага за изгубљеним псом у Јапану звучи као нешто што ме изузетно не занима, али с обзиром на импресивну екипу глумаца која даје гласове, можда и погледам.
Paul, Apostle - Прича о томе како је најзлогласнији гонитељ хришћана постао најутицајнији Христов ученик. Џим Кавизел после Исуса глуми и Павла, вероватно је решио да одглуми свих 12 апостола пре повлачења. Нека је са срећом.

Ready Player One - Асоцијални тинејџер постаје учесник игре и потраге за виртуелним благом, чији је аутор умро и као награду оставио сопствено велико богатство. Међутим, ту су корпоративне аждахе које ће, и у правом и у виртуелном свету, урадити све да се дочепају пара. Мало ми је гротескно и дегуте да Спилберг режира било шта о борби против корпоративних тиатна, с обзиром да је не само једна од њихових главних перјаница, већ и сам припада истима. Једино што би можда могло да ме натера да ово погледам је Тај Шеридан, који ће бити велики глумац једног дана. Мада, сумњам да је то довољно.
Acrimony - Верна жена која је годинама трпела мужа кретена узима ствари у своје руке кад постане јасно да овај шврља. Већ стопут виђено, hell hath no fury like a woman scorned, нећу никад гледати и не занима ме. Мада, назив неког филма ми се дуго није оволико допао.

АПРИЛ '18.

A Quiet Place - Set on a farm where a family is being terrorized by evil. Ал' стависте синопсис, јебасте му кеву. Муж и жена Блантова и Красински ми нису никаква гаранција успеха и мислим да ће ово бити још једно срање у рангу "Знака", мада нико не може да буде немаштовит као Шјамалан, то без икакве дилеме.-
X-Men: The New Mutants - Заболе ме и за старе, а камоли за нове. Жали Боже протраћених талената Ање Тејлор-Џој и Мејси Вилијамс, које морају да се холивудски пробијају у оваквим говнима од филмова. И докле ће се шибати ови мртви коњи и шминкати мртве бабе?
Beirut - A former U.S. diplomat returns to service to save a former colleague in Beirut. Ма, јок.
Overboard - Оригинал са Раселом и Голди ми је један од вољенијих наслова из жанра из осамдесетих. Римејк три деценије касније са десеторазредним глумцима, у обрнутим улогама? Да ли бисте ви гледали на мом месту? Свеједно који је ваш одговор, ја богами нећу.
Rampage - Играо сам игру на Атарију и Комодору 64, али тад сам имао једно 5-6 година, филм о томе сада ме не би занимао, па и да су много подношљивије њушке умешане, а камоли Двејн Џонсон и њему слични идиоти. Ово ћу мирне душе заобићи у широком луку.
Tully - Мајка троје деце и њихова нова дадиља формирају јединствену везу, шта год то значило. Ово не бих гледао ни у лудилу, али пошто су у питању Шарлиз Терон и Мекензи Дејвис, можда им некад и пружим шансу. Без журбе и без очекивања, чак и за једну драмедију, премиса је сувише танка да бих било шта очекивао. Али, видећемо.

МАЈ '18.

Avengers: Infinity War - Терајте се.Where'd You Go, Bernadette - Некад познати архитекта (опрем, жене у црном и квази-феминисткиње, архитектица је проглашено неправилним) која није баш под либелу, одједном нестаје, али су муж и ћерка јој одлучни да је нађу. Због Кејт Бланшет ћу погледати ово, мада се не надам превише.
Slenderman - Неко мршаво чудо са дугим рукама малтретира децу и омладину. Не звучи баш инспиративно, свеже нити оригинално.
A Star Is Born - Имате верзије са Џенет Гејнор и Џуди Гарланд, па видите како то треба урадити. Не кажем да Лејди Гага не зна да пева, али мислим да не глуми довољно добро, а и Бредли Купер свакако не улива поверење. Даље, само постојање нечега што је други римејк нечега је крајње непотребно, нарочито у оваквом времену где влада несташица оригиналности.
Solo: A Star Wars Story - Ајмо сад о сваком лику да направимо посебан филм. Ајмо да муземо до бесвести и изнемоглости. Ајмо да злорабимо масу фанова која би купила и говно са овим логом. Срамотно силовање мозга свих који су волели оригиналну трилогију. Дизнијевци, наглабајте ми се међуножног зноја, не планирам да гледам ваше спин-офове спин-офова и римејкове римејкова, ма колико милиона згрнули, стоко безрепа.

ЈУН '18.

Deadpool 2 - Очекиван наставак, који ћу гледати, пошто сам гледао и оригинал. Очекујем пар осмеха и то је то. Редитељ оригинала отишао након сукоба са главним глумцем око кастинга.
Ocean's Eight - Шта је сад ово, питате се ви? Дозволите да вас просветлим - женски тејк на познату причу, са сестром Денија Оушна и њеном екипом у главним улогама. А знате ко је у главној улози? Сандра Булок. Према томе, шта радити са овим? Игнорисати. Нема на чему.
The Incredibles 2 - Просто сам обожавао први део, и, иако не очекујем ништа, морам да гледам ово. Зашто би неко уопште правио наставак безмало 15 година после оригинала, немам појма.
On Chesil Beach - Две дјеве потиснуте сексуалности очајнички покушавају да буду пробијене у репресивној Енглеској шездесетих година, али се то не завршава ни успешно ни добро. Малчице застарела тема је ипак стављена у интригантно окружење, а плус је и текст из пера Ијана Мекјуана, тако да ћу ово гледати, уз бледуњаву и стидљиву наду да би могло да буде нешто заиста меморабилно и интересантно.
Jurassic World: Fallen Kingdom - С-Р-А-Њ-Е!
Uncle Drew - Филм базиран на рекламама Кајрија Ирвинга за Пепси, о екипи матораца-баскеташа. Волим игру, па ћу гледати и филм, очекујући мање од ништа. Игра и Шек Атек.
Soldado - Наставак Сикарија, без Вилнева и Емили Блант. Гледаћу, ипак, очекујући нешто много слабије од првог дела, који и сам није био савршен.
I Feel Pretty - Centers on an ordinary woman (Amy Schumer) who struggles with feelings of insecurity and inadequacy on a daily basis. One day, she wakes from a fall believing she is the most beautiful and capable woman in the world. With this newfound confidence she is empowered to live her life fearlessly and flawlessly, but what will happen when she realizes her appearance never changed? Што би рекао легендарни Бата Стојковић, ма, ај'те молим вас.

ЈУЛ '18.

The Purge 4 - Ово ме од самог почетка занима врло мало, а четврти приквел део је на самом дну каце за ову годину. Кретенизам тог нивоа ме просто физички боли, као и општи кретенизам холивуда који неће ништа ново смислити ни у следећих педесет година, колико ми се чини.
Skyscraper - Склони се са стране, Стивене Сигале, млађа, напуцанија и вишеструко плаћенија верзија тебе је стигла да те учи занату. Раднику обезбеђења, који је бивши ФБИ-јевац, подмећу подметање (get it?) пожара у зграду коју чува, а он мора да бежи од власти, нађе одговорне, и спасе своју породицу заробљену унутра. Како ће све то? Лако, он је јебени Двејн Џонсон.
The Nun - Млађахна калуђерица у румунском манастиру  одузима себи живот, а поп мрачне прошлости и калуђерка пред полагањем завета долазе да истраже, те проналазе нешто што ће их обоје уздрмати на више начина. Ово је сигурна формула за успешан религијски трилер, тако да ћу га вероватно гледати, али има ту простора за усеравање по свим параметрима, тако да се нећу много надати, далеко од тога.
Mamma Mia: Here We Go Again - Мени је, као обожаваоцу и поштоваоцу Абе било искрено мука од првог дела и од лењости писаца тог филма, те њиховог талента да упропасте све могућности за нешто добро. Тако да ми је ово на листи за прескакање, нажалост.
Alita: Battle Angel - Роберт Родригез ради СФ акцију по манги, очекујем добру забаву и ништа више. Продуховљујуће, дубоке, меморабилне ствари нису његова шоља чаја.
Mission Impossible 6 - Питање за Итана Ханта (а и Тома Круза генерално) - каће цркнеш?

АВГУСТ '18

The Predator - Наставак после тридесет година. Безвезна глупост, сигурно. Да појасним, наставак првог дела са Арнијем. Планиран је рибут, али је одлучено да се ради наставак приче.
The Equaliser 2 - Дензелови ликови на исти калуп, видите шта сам питао Ханта неколико редова изнад.
Christopher Robin - Вини Пу и магични реализам. Ово више није ни смешно.
Scarface - Римејк римејка ће наводно да споји елементе из прва два филма у савремену крими причу. Шта год да се деси, ја то нећу гледати и ко год да је осмислио ово скрнављење заслужује чашћавање електрошоковима.
Three Seconds - Оперативац на тајном задатку у затвору напуштен је током мисије и сада мора сам да пази на своју главу и побегне. Мирише на стандардно паљевинско срање, али понуда је толико слаба да се свело на дај шта даш, тако да ћу вероватно гледати и стидљиво прижељкивати да онај ко је ово режирао (неки Жабар) има који грам мозга.
Captive State - Сај-фај трилер смештен у околину Чикага, деценију након што га је окупирала ванземаљска сила. Делује као нешто што бих прескочио, само да није једне чињенице - Џон Гудмен игра једну од главних улога. То се не сме пропустити, иако сам спреман на ужас.
Cadaver - Осрамоћена бивша полицајка и бивши алкос запошљава се у болничкој мртвачници. Следи очекиван низ догађаја, монструозна убиства и суочење са злом силом, али ћу свеједно ово гледати, иако би се више свиђало мени као тинејџеру. Разлог је веома себичан, ложим се на Стану Катић. That being said, не очекујем баш ништа специјално, далеко од тога.
The Little Stranger -Tells the story of Dr Faraday, the son of a housemaid, who has built a life of quiet respectability as a country doctor. Овај синопсис вероватно не би ни моју покојну бабу натерао да ово гледа, ако сазнам нешто полуинтригантно, можда и посветим који минут овоме.

СЕПТЕМБАР '18.

The Darkest Minds - Шеснаестогодишња девојчица са телекинетичким моћима се придружује групи младих бегунаца које лови влада. Не зна се ништа посебно о овоме, може да буде велико говно, а може бити и "не могу да верујем да је то добро" за другу половину године.
Robin Hood - Ко зна који рибут познате приче. Горе од филма Ридлија Скота не може бити, али ми се свеједно не жури да га гледам. Ту је и црнац Мали Џон, да се испоштује политичка коректност. Већ ми се повраћа од целе ствари.
Boy Erased - Гејеви су решили да јашу. Дакле, овај пут ни црнци, ни белци, ни плавци, фокус свега ове и наредне године у Холивуду ће бити апсолутна инвазија педерски оријентисаних прича на платна и у домове. Овде имамо момка који је са 19 година признао родитељима да преферира дечаке, али, авај, није у питању модерна, либерална, проеуропска, брнабићевско-аздејковићевска средина, него мали град у Америци, а тајо баптистички свештеник. Јуноша креће на терапију конверзије и сукобљава се са главним терапеутом. Ово ћу погледати, из разлога што режира и пише (а и глуми) Џоел Еџертон, аутор сасвим солидног "Поклона". Али, да се кладимо да ће тај конзервативни терапеут испасти прикривени дупедавач? Што би рекао велики Пера Божовић у "Већ виђено" - све се, бре, то коље у буљу.

ОКТОБАР '18.

Venom - Јесте, онај Марвелов је у питању, Спајдерменов архинепријатељ. Не занима ме.
Bad Times at the El Royale - Сај фај трилер о групи гостију у пропалом хотелу чији мутни послови временом ескалирају у насиље. Погледаћу, мада нема баш ништа што ме привлачи.
Hellfest - Серија убистава на Ноћ вештица у тематском парку, при чему посетиоци верују да је то све део спектакла. Већ милион пута рабљена тема, али погледаћу ово, јер режира Џенифер Чејмберс Линч (да, ћерка оног на кога сте помислили), па можда буде и нешто занимљиво, мада она нема неку импресивну листу у свом си-вију до овог тренутка.
First Man - Рајан Гуска у улози Нила Армстронга. Пре бих гледао "Обрачун у казино кабареу".
Halloween - Још један у низу последњих сусрета Лори Строуд и Мајкла Мајерса. Али, пошто се враћа Џејми Ли Кертис, а Џон Карпентер је извршни продуцент, можда и погледам. Можда ће му најзад доакати после 40 година. После 20 нису успели, и поред одрубљене главе.
Jungle Book - Превелики број адаптација. Скоро је било нешто, сад поново. Гласове дају све сами асови, али ипак сам престар за овај лајв-екшн.
The Girl in the Spider's Web - Суперхакер Лизбет Саландер овај пут колико знам нема везе са шведском трилогијом, нити Финчеровим римејком, него је у питању посебна књига. У сваком случају, врло ме мало то занима, јер је све већ изексплоатисано ко зна колико пута. А можда је и наставак који Финчер није хтео да режира, откуд знам. Као што рекох, баш ме брига.
Overlord - Група храбрих Амера се уочи искрцавања у Нормандију спушта иза непријатељских линија да изведе мисију од кључне важности за успех инвазије, али се временом испоставља да се дешава много више од пуке војне операције. Не делује ми инспиративно, али можда и погледам, јер више практично и не постоји ништа што ми делује другачије.

НОВЕМБАР '18.

X-Men: The Dark Phoenix - Све сам чуо, али да у истој години изађу два филма из исте франшизе, то још никад не видех. Заиста фрапантно, не знам шта више да кажем.
Mary, Queen of Scots - С обзиром да сам гледао Шилерову "Марију Стјуарт" у извођењу Атељеа 212, и да ми је позната прича, ово ћу свакако гледати, мада није представа, иако сумњам да Робијева и Ронанова имају капацитет да испоруче било шта слично ономе што су дале Светлана Бојковић и Дара Џокић. Но, прича је довољно занимљива, погледаћу.
How the Grinch Stole Christmas - Ваљда ће овај анимирани да буде бољи од оног са Џимом Керијем. Гласом га мења Бенедикт Камбербач. Не надам се много, али можда и погледам.
Holmes&Watson - Још једна, ко зна која, инкарнација приче о чувеном детективу и његовом помоћнику. Није то ништа озбиљно, чим глуме Вил Ферел и Џон Си Рејли. Не гледа ми се.
Fantastic Beasts and Where to Find Them 2 - Јебе ми се за било шта што има везе са Џеј Кеј Роулинг. а камоли њеним фантастичним зверима, поготово ако је у питању наставак.

Widows - Толико срање да сам морао да га поменем. Четири пљачкаша гину током неуспелог хајст покушаја, и шта се дешава, ко се окупља да преузме ствар и изведе пљачку? Имате три покушаја да погодите.

Wreck-It-Ralph 2 - Рекох, ни први нисам гледао, а требало би. Планирам.
The Women of Marwen - Нешто што има јако добар потенцијал, под условом да га не убије Земекисова претерана мелодраматизација. Истинита прича о човеку кога је пет тинејџера пребило на мртво име, и који по буђењу из коме пати од амнезије, а као вид терапије, гради макету белгијског села усред 2. св. рата и бежи у свој свет фантазије. Изгледа као нешто блесаво, али биће занимљиво видети Стива Карела, који је тек на моменте показао да може бити веома озбиљан драмски глумац. Надам се да ће то и овде бити случај.

ДЕЦЕМБАР '18.

Mortal Engines  - Лутајући градови у пост-апокалиптично доба који троше једни другима ресурсе, а повремено се и гутају да би наставили да функционишу. Не измишљам ништа што се синопсиса тиче, ово ме толико не занима да је то просто за причу.
Bumblebee - Живот и прикљученија чувеног Аутобота. Не интересује ме.
Aquaman - Још једна адаптација стрипа ми не треба у животу, нарочито ако треба два сата да гледам разбацаног Момоу и да се згражавам колико не уме. Да сам тинејџерка, можда бих то и толерисао, овако немам ни најмању жељу да гледам било шта на тему.
Mary Poppins Returns - Одрасли и несрећни Џејн и Мајкл, у доба депресије, и омиљена им дадиља која их вади из буле. Да имам 10 година, можда би ми било занимљиво, овако...
Bohemian Rhapsody - Ја сам, као заклети Квиновац, резервисан и купљен. Али, јавља ми се да је педерчина Сингер ово упропастио преко сваке мере. Видећемо. Рами Малек језиво личи на Фредија на промотивним фоткама, још од Дорса и Вала Килмера не беше такве сличности.

НЕОДРЕЂЕН ДАТУМ '18.

Creed 2 - С обзиром на очекивања, прошлогодишњи Крид чак и није био толико лош, али заиста не видим потребу за снимањем наставка. Осим пара, наравно, а оне побеђују све.
The Alchemist - Не.
The Expendables 4 - Још веће не.
Triple Threat - Група пропалих плаћеника се судара са триом убица одлучним да збрише милијардерову ћерку одлучну да преузме крими синдикат. Ово никако не обећава, с тим што ће, гледајући поставу, сигурно бити светско макљање, надам се само да ће бити са коликим-толиким мозгом, као што је био "The Raid".
Eggplant Emoji - Нетфликсова комедија о тинејџеру који случајно током камповања одсеца себи Џонсона, те напорима да се спаси што се спасти може. Не занима ме уопште.
LАbyrinth - Џони Деп и Форест Витакер решавају убиства реп промотера. Гледаћу, у нади да нема никаквих чудовишта, караконџула, фантазија, духова, гулова и осталих фрикова који обично иду уз Депа.
Cruella - Није ме много занимала ни као дете, усташки керови ми не спадају баш у домен интересовања.
Bird Box - Жена са повезом преко очију и двоје деце гацају низ реку у пост-апокалиптичном окружењу. Страх ме да питам шта још раде, Сузан Бир је имала редитељских погодака, али Нетфликс и Сандра Булок су ми упозорења да се овога клоним, и то свакако и планирам.
Valley Girl - A badass punk rock musician and leader of the band the Propheteers (Josh Whitehouse) falls hard for a squeaky-clean upscale girl from the Valley. Још један блаблаленд. Немој, живота ти. Не могу то да поднесем. Још кад видим ово badass, па људи очекују неког Дејва Мастејна, а добију нову верзију Рајана Гуске. Ваши и моји параметри за badassery се значајно разликују.
Backseat - Прича о Дику Чејнију и осталим Бушовим сатрапима. Угините, говнари.
The Bell Jar - Дакота Фенинг је баш решила да се врати на велику сцену. Игра младу (ко)лекторку из педесетих година прошлог века која полако клизи у лудило. Гледаћу, без икаквих очекивања, тако да могу само пријатно да се изненадим.
Gemini - Трилер о селебрити злочинима. Не занима ме.
Hotel Mumbai - Група Пакистанаца упада у хотел Таџ Махал, узима гомилу талаца и стање веома брзо ескалира. Гледаћу, те ствари су увек напете и добар су материјал за филм, али сам сигуран да ће филм боловати од стандардних клишеа.

                                                                       *****

Дакле, шта можемо закључити? Чека нас још јаднија, још сиромашнија, још беднија, још кукавнија година од неколико претходних. Надам се да ће испливати нешто што још није на овим листама, јер иначе за нас анти-блокбастерски оријентисане гледаоце, нема среће ни хлеба у будућности. Надам се да ће се на пример завршити Скорсезеов "Ирац" и још неки наслови, да бар имам шта да чекам и чему да се надам, па макар те наде биле узалудне (обично и јесу).

Шта очекивати од Холивуда у наставку ове године?

Често ми пребацују да се премало бавим новим филмовима. Ја јесам наклоњенији класицима и то зна свако ко ме познаје, али далеко од тога да бежим од нових филмова и не гледам их - ако постоји нешто што ме занима да видим. Овде правим листу онога што нас очекује у наредних 17 месеци, како онога што би могло да буде макар издалека занимљиво, тако и онога што ми се чини да треба избећи у широком луку, са кратким опсервацијама и покушајима образложења.

АВГУСТ

SUICIDE SQUAD - Ово је већ изашло, и док завршим овај текст, вероватно ће већ стићи и у нашу имитацију биоскопа. Иако је деловало занимљиво док је било у развоју, јавља ми се да финални производ није занимљив ником сем клинцима, и да се ради о пуно јефтине забаве без суштинског разумевања самог стрипа. Критика га је већ сахранила, видећемо је ли оправдано.

THE BROOKLYN BANKER - Прича која се тиче мафије у Бруклину седамдесетих година. Да је ово филм са почетка деведесетих и има мало јачу глумачку екипу, био бих супер-узбуђен, овако ми све то делује млако, мрљаво и већ виђено. Пол Сорвино обећава, али то је отприлике то.

BUDDHA'S LITTLE FINGER - Неуспели удар на Горбачова у режији Тобија "Рокенрола" Кебела и екипе. Искрено сумњам да је ова руско-немачко-канадска копродукција снимљена на енглеском језику иоле зрело и паметно приступила тематици и да ће обрадити ствар из правог угла. То нико досад и није урадио, тако да, можда некад и погледам ово, али не жури ми се.

TIME RAIDERS - Кинеска авантура непознатог садржаја. Ако је у стилу Јимуа Жанга (притом не мислим на ово "Кинески зид" говно са Метом Дејмоном), можда буде занимљиво.

FLORENCE FOSTER JENKINS - Премиса звучи као нешто што ме снажно не занима - богаташица мисли да зна да пева, а нема појма, крије се истина од ње, па се долази до тога да прави концерт у Карнеги Холу. Међутим, режира Стивен Фрирс, а глуми Мерил Стрип, тако да морам да дам прилику, и поред тога што јој је партнер пословично ужасни Хју Грант. Можда и падне засебна критика ако буде огромно срање или се квалификује у категорију "не могу да верујем да је то добро". Видећемо.

SAUSAGE PARTY - Анимирани филм о кобаји из супермаркета која покушава да открије смисао постојања и шта се заправо дешава када кобаје напусте радњу. Ово звучи толико безвезе, да би заправо могло да ми легне, с обзиром да слутим веома груб хумор везан за "кобасице", тако да му можда и дам прилику па ме пријатно изненади.

ANTHROPOID - Шпијунски трилер о акцији да се уклони Хајдрих, главни нациста у Чехословачкој. Иако сам одустао од очекивања да би могло да се направи нешто добро и свеже на тему Другог светског рата, даћу овоме прилику.

BEYOND VALKYRIE: THE DAWN OF 4TH REICH - Види другу реченицу претходног описа.

BLOOD FATHER - Бивши робијаш мора да заштити ћерку од скотова који хоће њену главу. Већ смо доста пута видели овако нешто од њушки попут Бруса Вилиса и Лијама Нисона, али пошто волим Мела Гибсона, можда се и преварим, па погледам ово, мада не очекујем ништа.

EDGE OF WINTER - Зближавање оца са два сина подсећа на "Повратак" Андреја Звјагинцева, само што су ови заробљени у некој брвнари док напољу бесни мећава, а онда се открива да тајо и није баш пријатан човек за бити у његовом друштву. Не знам, делује полудупасто, можда ако не будем имао паметнија посла да утрошим сат и по.

HELL OR HIGH WATER - Два очајна буразера пљачкају банку да заштите своје парче земље, а на њих се намерио оматорели, брбљиви тексашки ренџер Џеф Бриџис. Изгледа као лагани, већ виђени вестерн, испратиће се у часовима доколице.

OPERATION CHROMITE - Лијам Нисон игра Дагласа Мекартура и бори се у корејском рату. Жалим, али заболе ме.

BEN-HUR - Римејк Вилијема Вајлера из 1959. године је већ био спектакл пер се и сигурно био многоструко бољи него што ће ова травестија икада бити. Не занима ме.

BILLIONAIRE RANSOM - Размажена деца узвраћају ударац? Не, хвала.

CLOSET MONSTER - Креативни тинејџер прогоњен турбулентним детињством и грозним успоменама покушава нормално да одрасте и успут побегне из родног града. Хм...познат материјал, али погледаћу, можда ме изненади.

COLLIDE - Пљачка крене лоше, бесловесни квази-кримос бежи од мафије са нечим што њима припада и мора да заштити девојку пре него што је шчепају. Гледао сам ово у бар 50 филмова, али Ентонија Хопкинса и Бена Кингслија бих гледао увек, те, иако очекујем срање, погледаћу. Њих двојица су се ионако у последњој деценији претплатили искључиво на срања.

IMPERIUM - Данијел Редклиф као андеркавер ФБИ агент у средишту скинхед групе. Хари Потер скинхед? Хахахахахаха, ово прети да буде још већи избљувак од нашег несрећног "Шишања". Шта је следеће, Патинсон и Сомерхалдер као Бони и Клајд? 

A TALE OF LOVE AND DARKNESS - Ако ми је нечега у Холивуду доста, то је јеврејска пропаганда, а режисерски деби Натали Портман је управо то. Заснован на мемоарима познатог писца, у време стварања израелске државе. Делује ми као "У земљи крви и меда" у израелско-палестинској варијанти, само што за разлику од оне мастектомиране наркоманке, Портманову некако могу и да схватим, ипак је Израел њена земља.

DON'T BREATHE - Трио лопова упада у кућу човека који је богат и слеп, мислећи да ће имати лак посао, али то је грешка. Изгледа као генерички саспенс трилер, даћу му шансу без икаквих већих очекивања.

HANDS OF STONE - Можда и не буде још један у низу уобичајених боксерских филмова. С обзиром да знам причу о Роберту Дурану, даћу му шансу. А можда и Боби Де Ниро одглуми нешто људски после петнаест година. Можда.

COMPLETE UNKNOWN - У живот човека се враћа стара љубав која воли да мења идентитете. Lost me at hello. Немам ништа против романси и романтике, али мрзим кад филм који рециклира већ сто пута виђене шаблоне покушава да делује оригинално и паметно, а мислим да је ово то.

THE HOLLARS - Тип се враћа кући због мајчине болести и суочава са свим и свачим. Можда и погледам кад немам шта друго, али видео сам то већ хиљаду пута.

KRAFTIDIOTEN - Норвешко-шведски филм у ком је син часног човека случајно убијен у рату између скандинавског гангстера вегана и шефа српске мафије. Главни јунак узима ствари у своје руке, што само продубљује кризу и повећава број мртвих. Овај филм је снимљен још 2014. године и сигурно ћу га погледати, чисто да видим на који су нас начин овде упропастили. Мада, има нешто привлачно и у чињеници да главног српског гангстера игра Бруно Ганц. ЕДИТ: Гледао сам, фина забава и ништа више, може да прође, појављују се Сергеј Трифуновић и Мики Крстовић и причају на чистом српском, а српским се солидно служи и чувени Хитлер. П.С. Ту је и Тормунд Џиноубица, који добија метак у главу после пет минута.

СЕПТЕМБАР

THE LIGHT BETWEEN OCEANS - Заплет не обећава баш ништа, можда оверим због Фазбендера, Викандерове и Вајсове, пристојна глумачка екипа.
MORGAN - Консултант за процену ризика одлучује да ли да се оконча живот бића створеног у лабораторијским условима. И поред полуинтригантне глумачке екипе, ово ме једноставно не интересује. Сит сам робота, андроида, стероида, метроида и осталих гована.
THE 9TH LIFE OF LOUIS DRAX - Због редитеља ћу овоме пружити шансу, изгледа има одређених додирних тачака са филмом "Додир медузе" који ми се допао, а и глуми Арон Пол.
MAX ROSE - Џери Луис на филму после 100 година? У драмској улози? Џез окружење? Shut up and take my money, страх ме само да не буде storm in a teacup.
BEFORE I WAKE - Дјечарац не сме да заспи, јер се све што сања манифестује у стварности. Пре него што завлада терор, мора да се открије истина о пореклу свега. Ово би била врста филма какву желим да гледам да имам 15 година. Пошто сам видео већ превише таквих, нека, хвала.
SULLY - Клинт Иствуд ме обрадовао превише пута да бих му замерио један "Амерички снајпер", тако да ћу ово гледати, мада ме много подсећа на Земекисов "Flight". Истини за вољу, јавља ми се да ће бити препумпано преко сваке мере.
WHEN THE BOUGH BREAKS - Сурогат мајка постаје опседнута мужем. Puh-leeese. Даље.
DEMON - Пољски трилер о поседнутом младожењи. Варијанта некакве јеврејске легенде. Редитељ филма се убио у хотелској соби током промоције филма на једном од фестивала.
OTHER PEOPLE - Тежак раскид. Тешка година. Старање о болесној мајци. Враћање вере у живот и налажење смисла. Видео сам то у 458 других филмова, не занима ме.
BLAIR WITCH - Још једна? Зашто?
BRIDGET JONES'S BABY - Још један филм о њој? Зашто?
SNOWDEN - Оливер Стоун не би требало да је инструмент глобалистичке олигархије, али ипак ми се не жури да гледам ово и мислим да ће бити пропаганда.
31 - Нови филм Роба Зомбија. Не занима ме.
THE DEVIL'S DOLLS - Уклете лутке? Стварно? Ајде, бежи у...
MALIBU ROAD - Премиса делује занимљиво, психоделични трипови, убиство, и све што иде уз та два. Ако се правилно приступи, може то лепо да изгледа.
OPERATION AVALANCHE - Ладни рат, и завере о слетању на Месец. Просто не постоји начин на који ово може да буде добро, јер не постоји пар кохонеса у Холивуду који би тему квалитетно обрадио. Стога, прескочићу.
THE MAGNIFICENT SEVEN - Римејк римејка прошаран политичком коректношћу? Одјебите.
LA BELLE ET LA BETE - Ценим и поштујем Едуарда Норијегу, али која је ово већ по реду верзија? На главу се попеше са овим. Изглед није важан, него карактер, поготово ако си јебени принц милијардер. Осим тога, већ постоји скоро-па-мастерпис Жана Коктоа из 1946. године, коме никакви дигитални ефекти данашњице не могу да присмрде.
THE DRESSMAKER - Ово је нашироко доступно већ одавно, тако да сам погледао због Кејт Винслет. Ништа посебно, али има моменте, ОК за кишно поподне. Џуди Дејвис исто добра.
QUEEN OF KATWE - Мира Наир. Живот и прикљученија шаховске шампионке из Уганде. Немојте, молим вас.
DEEPWATER HORIZON - Има ово потенцијала, и погледаћу, али ми се чини као још један style over substance у стилу Куаронове "Гравитације".
MASTERMINDS - Помислио сам да је можда неки хајст муви и био сам у праву. Онда сам видео да је у питању комедија са Овеном Вилсоном. Хвала, али не, хвала.
MISS PEREGRINE'S HOME FOR PECULIAR CHILDREN - Бартоне, брате, стварно ми је заувек доста твојих фантазија са некаквим караконџулама. Волим Биг Фиш, волим Едварда, волим Бетмене, али, дај, човече, направи једном у животу нормалан филм са нормалним протагонистима у реалном времену и на реалном простору, чисто мало за промену.
DELIRIUM - "Хорор" о јунаку лабилног ума и уклетој кући. Виђено 47659 пута. Доста је.
DENIAL - Хилари Свенк правно доказује да се десио холокауст. Не звучи баш инспиративно.
I.T. - Хај-тек крими-драма са Пирсом Броснаном. Можда и погледам, али сам без очекивања.
BROKEN VOWS - Иако ми заплет "одбијен, па се разбеснео" звучи већ виђено и неоригинално, има нешто ванредно злокобно у Весу Бентлију што ме тера да ипак погледам ово.

ОКТОБАР

THE BIRTH OF A NATION - Намерна референца на наслов Грифитовог изражено расистичког, али у сваком другом смислу епског филма из 1915. године. Овај нови није римејк, хвала Богу, али говори о некој побуни робова. Много је данас филмова о том периоду и ниједан не успева том проблему да приђе на прави начин. Чињеница да је "12 Years a Slave" изабран за филм године показује фундаментално неразумевање ствари и тенденцију да се бави последицама, а не узроцима, што је велика глупост.
THE GIRL ON THE TRAIN - Премиса ме толико снажно не занима да ћу игнорисати подношљиву глумачку екипу.
FRIEND REQUEST - Ово не бих ни убацивао, али овај plot summary је толико урнебесан да једноставно морате да га прочитате. When a college student unfriends a mysterious girl online, she finds herself fighting a demonic presence that wants to make her lonely by killing her closest friends. Можете ли да верујете да филм са оваквим заплетом постоји? Није зезање.
THE GREAT GILLY HOPKINS - Ово има изузетно добру екипу, али заиста не могу да трпим још један "неподношљива девојчица одраста уз поуке, учећи притом и одрасле око себе животним лекцијама" филм. Превише времена мог живота је отишло на такве ствари. Можда за 15 година.
THE ACCOUNTANT - Занимљива премиса и заплет, незанимљиви Бен Афлек. Борба је велика.
CERTAIN WOMEN - Преплитање живота три жене у малим градовима у Монтани. Мирише на још једну ствар која ће дебело да ме смори, ако не будем имао паметнија посла, можда и одгледам првих 15-20 минута, има занимљивих глумаца (и не мислим на ону из Твајлајта).
CHRISTINE - Није Карпентеров ауто убица, већ некаква био драма о тв водитељки. Пих.
DESIERTO - Син Алфонса Куарона режира филм у коме расиста који патролира границом преко крајњих граница (no pun intended) малтретира групу миграната која покушава да пређе из Мексика у Америку. Ово и те како обећава, али само ако се одради на прави начин. "Пустиња" има потенцијала, а каква ће бити, видећемо. ИМДБ је не воли, али то не значи ништа.
PRICELESS - Човек који је на ивици да изгуби све пристаје да за паре обави један превоз без постављања питања, али се испостави да је ипак требало да их постави. Погледаћу, мада је и ово изгледа рађено по познатом калупу, и питање је како ће испасти. Немам поверења.
MI AMERICA - Злочин из мржње. Етнички различито подручје. Емотивни ролеркостер. Звучи добро, мада није ништа преоригинално. Можда и погледам.
I'M NOT ASHAMED - Изводи из дневника прве жртве Колумбајн масакра. Не жури ми се.
JACK REACHER: NEVER GO BACK - Што би рекао наш народ - I don't give a fuck.
A MONSTER CALLS - Дечку треба помоћ да се избори са болешћу мајке и још сто других недаћа, а помоћ стиже у форми чудовишта. Опет један милион пута виђени калуп, али с обзиром да је Хуан Антонио Бајона 2007. године режирао одлични филм "Сиротиште", стидљиво прижељкујем да ово буде нешто на фазон "Пановог лавиринта" што би ме заиста, заиста обрадовало.
OUIJA: ORIGIN OF EVIL - Још један злодух кога треба отерати. Продуцент Мајкл Беј. Не, хвала.
AMERICAN PASTORAL - Редитељски деби Јуена Мекгрегора. Политичко-породична драма из шездесетих. Даћу јој шансу.
THE HANDMAIDEN - Нови Парк Чан-вук је нешто што очекујем са великим нестрпљењем, иако је избор жанра (драма-романса) мало чудан за њега. Свеједно, гледаћу.
IN A VALLEY OF VIOLENCE - Долазак странца у пропали град који воде насилници и будале, доводи до ланчане реакције несрећних догађаја. Убрзо повратка више нема, талас безумља превладава. Звучи веома обећавајуће. Могао би Џонтра да пружи једну сјајну улогу, дуго није.
MOONLIGHT - Прича о дечку који одраста у Мајамију у доба рата против дроге. Не надам се уопште, али погледаћу, можда буде неки мали hidden gem.
INFERNO - Нисам гледао ни претходне делове франшизе, према томе - no way, Jose.
RINGS - Јапански Накатин оригинал са наставцима је оно што треба гледати, не ово.
NEW LIFE - Јок.
THE WINDMILL -  Млада Аустралијанка у бекству заглави у некој холандској вукојебини са групом туриста у близини ветрењаче која по легенди крије страшну тајну, крећу нестајања, убиства и све остало што сте већ сто хиљада пута видели. Тешко да ћу на ово губити време.

НОВЕМБАР

DON'T CALL ME SON - Дете открило да мама није мама, него лопов који га је украо. Да је холивудски филм у питању, не бих га никад погледао, пошто је бразилски, има неке наде.
DOCTOR STRANGE - У суштини ми цвили међуножје за Марвела и његове стрип јунаке, ал' Камбербач и Микелсен ваљда гарантују макар неку забаву, па ћу ово можда оверити у часовима доколице. Наравно, не сумњам да је набуџено срање у питању.
HACKSAW RIDGE - Истинита прича о човеку који је у бици код Окинаве спасио 75 људи и отворено иступао епротив убијања. Да не знам да ово режира Мел Гибсон, мислио бих да је у питању још један еп о милостивим Американцима. Овако, знајући његов приступ и умеће, ово ми је дефинитивно најочекиванији филм остатка године.
TROLLS - Хуголина и Тролци? Немој, престар сам за то.
BLEED FOR THIS - Истинита прича о боксеру који се враћа у ринг помоћу чисте воље након тешке саобраћајке и поново се бори за титулу. Мало ми је више пун куфер боксерских филмова, било их је превише у последњих пар година, али можда и погледам.
LOVING - Љубавни пар који није исте расе тужио државу која им не да да се воле. Можда кад још мало остарим, па ми не смета увек претерано изражено моралисање у таквим филмовима.
ALMOST CHRISTMAS - Покушај породице да испуни жељу своје "главе", да за Божић буде пет дана под истим кровом без да се поубија. Звучи занимљиво, пошто је ту Дени Гловер, али осећам да ће прерасти у патетику. Прескачем.
ARRIVAL - Ово није "Они долазе" са Чарли Шином, већ нови СФ филм Дениса Вилнева, коме ћу свакако дати шансу, с обзиром да је човек режирао феноменална "Згаришта", те нешто слабије "Затворенике" и "Сикарио". Гледаћу ово, можда написати и посебну рецензију.
BILLY LYNN'S LONG HALFTIME WALK - 19-годишњак се враћа из рата у Ираку и кроз флешбекове видимо шта му се дешавало. Стварност се не поклапа са америчком перцепцијом рата. С обзиром да режира Анг Ли, погледаћу, можда и буде нешто што се не заборавља одмах.
SHUT IN - Изолована удовица Наоми Вотс спасава дете из снежне олује. Пих.
ELLE - Нови филм Пола Верховена о игри мачке и миша између жене и мушкарца који ју је некада силовао. Знајући за шта је овај редитељ способан, радо ћу ово погледати, имао је тешких промашаја, али и наслове које заиста обожавам, тако да му морам дати прилику.
THE DISAPPOINTMENTS ROOM - Опет ослобађање неких демона са тавана. Да је стопут Кејт Бекинсејл, не занима ме, много је отишла у палп и треш, могла би да припази шта снима.
THE EYES OF MY MOTHER - Ово би могао да буде ненадани погодак, хорор који удара после трагедије, али не очекујем ништа, да не бих био разочаран. Глумци скроз непознати, што може бити само плус. Видећемо.
MANCHESTER BY THE SEA - Ово би могла да буде солидна породична драма, мада је премиса сама по себи генерична. Стриц стицајем околности мора да брине о братанцу. Претпостављам да ће се уз њега научити одговорности и да ће, упркос проблемима, научити да се поштују.
NOCTURNAL ANIMALS - Прича у причи, уметност имитира живот и обрнуто, бла, бла, бла. Иако је било сличних филмова, који су махом славно оманули, ово може да буде добро, зависно од егзекуције. Гиленхол (или како год да му се изговара име) и Адамсова могу да изгурају добре улоге, надам се да то и јесте случај, надам се добром трилеру. Видећемо.
ALLIED - Некаква шпијунска романса у доба 2.светског рата. Није ово Земекисов терен, и нисам уопште оптимистичан кад је овај филм у питању, али гледаћу га, па можда и напишем засебну критику ако ме много одушеви или изнервира. Играју Бред Пит и Марион Котијар.
BAD SANTA 2 - Уопште не видим сврху за постојањем овог филма, само се руши култ Цвигофовог одличног првог дела, али вероватно ћу кад-тад бити привучен да погледам, чисто да се уверим колико је први бољи. Нема клинца, али то је очекивано после скоро 15 година.
ИСПРАВКА: Гледах трејлер, клинац је ту. Ако филм буде сличан трејлеру, биће комедија године.
RULES DON'T APPLY - Забрањена љубав глумице под уговором са Хауардом Хјузом и њеног шофера. Тема ме уопште не интригира, али погледаћу, из простог разлога што знам да је ово први филм Ворена Битија после икс година, и да је покушавао да сними филм везан за Хауарда Хјуза добрих 40 година, па чисто да видим на шта личи све то.
LION - Индијац усвојен у Аустралији, после 25 година тражи биолошку породицу. Мирише ми на Оскар мамац, није ми уопште занимљиво тако нешто.

ДЕЦЕМБАР

INCARNATE - Ослобађање поседнутог детета по ко зна који пут. Једино ако неко баш жели да гледа црвену вештицу, па му буде јако занимљиво.
KIDNAP - Хали Бери оће да поврати киднапованог сина. Ништа занимљиво за мој грош.
LA LA LAND - Мјузикл са гушчетом и Емом Стоун. Апсолутно ме не занима, иако можда треба дати прилику режисеру "Виплеша", који јесте и те како прецењен филм, али има добрих решења. Видећемо шта и како, није ми привлачно, али можда ме превари.
THE BYE BYE MAN - Волим Кери Ен Мос, обожавам Феј Данавеј, али оне нису довољне да ме привуку да овако нешто погледам. Некакво случајно призивање натприродног ентитета је у питању, Кендимен је ту већ достигао врх, како ми се чини.
MISS SLOANE - Добра екипа игра у филму о контроли оружја, политички трилер који доста обећава, погледаћу без даљњег, али, као и у много случајева до сада, очекивања су ми смањена.
THE SALESMAN - Нови филм Асгара Фархадија, који садржи референце и паралелу са "Смрћу трговачког путника". Фархади никад није изневерио, ово заиста једва чекам.
COLLATERAL BEAUTY - Сувише познатих имена има да бих ово прескочио, ипак делује као још једно њањаво срање у коме ће Вил Смит показивати колико је добар глумац.
FENCES - Дензел Вошингтон и његов укалупљени профил tough-to-the-bone идеалисте ми ионако иде на јетра, а камоли кад још стане и иза камере. Хвала, али не хвала.
NERUDA - Биопик о великом песнику. Ако ме не мрзи, погледаћу.
ASSASSIN'S CREED - Сигурно ћу гледати, али исто тако сигурно нема шансе да достигне квалитет игре. Курцел користи глумце из своје адаптације "Магбета", Фазбендера и Котијарову.
PASSENGERS - Намуњени СФ у режији Мортена Тилдума (Игра имитације) са Џенифер Лоренс. Не свиђа ми се све то, миришем нешто типа "Гравитације", значи срање.
THE SPACE BETWEEN US - Тип рођен на Марсу се враћа на Земљу да нађе оца. Не занима ме.
JULIETA - Нови Алмодовар. Погледаћу, без неких великих очекивања.
PATRIOTS' DAY - Бомбе на бостонском маратону. Јадни Амери. Заболе ме.
GOLD - Потрага Метјуа Меконахија за златом у индонежанској џунгли. Заболе ме.
THE FOUNDER - Биопик о изумитељу Мекдоналдса. Да се не понављам, иако је у питању Мајкл Китон, кога јако волим.

НЕПОЗНАТ ДАТУМ, ТОКОМ ГОДИНЕ 

LE TOUT NOUVEAU TESTAMENT - Бог је жив и живи у Бриселу са ћерком. Режира Жако Ван Дормел који је радио "Mr. Nobody", а игра тип из "Човек ујео пса". Иначе ме нимало не би занимало, али погледаћу због тих ствари.
ARMY OF ONE - An American civilian sets out to find Osama Bin Laden. Ако мислите да овај резиме не може идиотскије да звучи, варате се. Тог цивила игра Николас Кејџ.
THE CIRCLE - СФ трилер са Том Хенксом. Нисам паметан, појављивао се у свему и свачему. Вероватно ћу гледати, али опет без очекивања.
FREE FIRE - Састанак између две банде у напуштеном складишту прераста у крвави обрачун и борбу за преживљавање. Погледаће се, Скорсезе је продуцирао, сигурно није скроз лоше.

Дакле, шта очекивати од остатка године? Ништа посебно, као и увек. Као што сте видели, имаће шта да се погледа, далеко од тога да ће бити баш потпуно празно, али кључ свега је, као и досад, не очекивати ништа посебно. Постоји неколико наслова које и сам са нестрпљењем очекујем, као што и написах, али свакако неће бити у питању година која ће се памтити, то је сигурно. Ако до краја године буде десетак гледљивих филмова од свих ових које сам побројао, ја ћу бити задовољан. То ће значити да текућа година није потпуни промашај и фијаско. У старту је погрешно очекивати да се догоди нека нова 1939. или 1950. година, али морамо се надати да дигитална технологија неће да прогута баш сву суштину филмског стваралаштва. Док не искочи нека нова година за памћење, добра ствар је окренути се серијама, оне су одавно почеле да бивају много слојевитије, успешније и боље него филмови, а у неком од следећих текстова, позабавићу се још неком серијском препоруком. Дотле, окрените се старим добрим класицима. Они вас никада неће изневерити и никада вам неће досадити, само ће пружити нова уживања.