Сценарио: Стенли Кјубрик, Дајан Џонсон, по роману Стивена Кинга
Режија: Стенли Кјубрик
У главним улогама: Џек Николсон, Шели Дувал, Дени Лојд, Скетмен Кротерс, Бери Нелсон, Филип Стоун, Џо Туркел
У тексту о хорорима, већ сам писао о својој безрезервној љубави према овом филму, и већ дуго говорим да је по мени у питању један од бољих филмова свих времена (мада се не бих усудио да правим било какве децидне листе). Ја избегавам да пишем и говорим о Стенлију Кјубрику и да га нешто претерано воршипујем (иако је несумњиво у питању један од највећих редитеља у историји светске кинематографије), зато што је постао жртва тзв. namedroppinga, односно, постао је предмет обожавања многих које знам и који благо речено знају мање о филмовима него што мисле, који се тако вежу за неколико имена и почну да им се диве и убацују их у своје квази-интелектуалне расправе. А он је заправо био све само не комерцијалан и конвенционалан редитељ - већина његових филмова је постала цењена тек деценијама касније, публика и критика су се махом униформно згражавале на премијерним пројекцијама - најочигледнији пример је "Одисеја" која се данас сматра оним што заиста јесте - ремек-дело - а по настанку су људи масовно напуштали биоскопске сале, јер је то једноставно био филм испред свог времена који је све, само не лако схватљив. То важи и данас, безмало пола века касније. Слично се може рећи и за "Исијавање", које од свега има једну Сатурн награду и није номиновано ни за један "Оскар" нити "Златни глобус". Покушаћу да објасним зашто сматрам да је то травестија, и зашто је то мој омиљени Кјубриков филм, међу толиким сјајним насловима. Као и сви велики филмови, нуди много могућих тумачења и потребно је много гледања да би се неке ствари похватале, ето ја сам успео да провалим неке детаље на пето гледање, и потпомогнут неким интернет анализама (пошто, наравно, нисам први који је те детаље уочио) формирао неку врсту чврсте интерпретације, која је, опет, потпуно субјективна, и може, а и не мора да буде тачна. Било да јесте или није тачна, "Исијавање" стоји постојано као клисурина међу најбољим хорорима свих времена, а зашто не рећи, и међу 50-60 најбољих филмова икада. Још једна ствар коју одговорно могу да тврдим и иза које чврсто стојим је да је овај филм један од шачице оних који без проблема туку књигу по којој су настали (још једини за које то могу са сигурношћу да тврдим су "Кум" и "Блејд ранер"). Па, ево, да оправдам сопствену егзалтацију.
 |
| Исијавање (1980) |
Писац и бивши наставник Џек Торенс прихвата да се преко дуге и хладне зиме брине о хотелу у америчкој планинској припиздини и стиже тамо са женом Венди и малим сином Денијем. Међутим, време пролази, изолација је све већа, а немогућност да ишта напише, заједно са крвавом и насилном историјом хотела, све више оптерећују Џека, гурајући га у трагедију. За то време, Дени покушава да искористи специјални таленат који има да види шта ће се десити и упозори људе напољу о злу које се спрема.
Веома је мала вероватноћа да ико од читалаца није гледао овај филм бар једном, зато ћу се трудити да скратим причу о стварима које би требало да су познате. Одакле да почнем са похвалама? Најпре, као и увек, сценарио. Кјубрик у потпуности одбацује Кингову равну наративну линију и нуђење објашњења за све појаве и феномене "нормални човек пошизи под утицајем злог хотела, хотел на крају експлодира, трт-мрт, бљуц, трућ, лавиринт оживљава, бла, бла, не ваља бити лош према породици, m-kay?". Не. Стенли Кјубрик се само овлаш наслања на литерарни материјал и користи своје ингениозне идеје да створи изузетно злокобан, ванредно атмосферичан и надасве језив филм, о коме ћете размишљати дуго након завршетка. Све има своју одређену сврху - перфектан тајминг у кадрирању служи за стварање осећаја изолованости и клаустрофобије, а изванредна глума свих умешаних чини да све делује изузетно реалистично. Додајте на то пословични перфекционизам режисера, зачињен бесомучним понављањем кадрова, те феноменалну класичну музику (пре свих Кшиштофа Пендерецког и Беле Бартока) и добићете веома мукотрпан процес који је на крају срећом резултирао у ово што "Исијавање" јесте. Као пример онога што сам говорио, навешћу само сцену "Here's Johnny" (текст је импровизовао сам Џек Николсон, а у питању је омаж "Фантомској кочији" Виктора Сјестрема), која је снимана три дана, уз учешће шездесеторо врата. Џек Николсон и Шели Дувал су изразили отворено незадовољство што је колики-толики успех филма приписиван само Стенлију Кјубрику, без признавања заслуга глумцима и екипи. Обоје су рекли да су им ово физички најзахтевније улоге, а сам Џек је рекао да је улога Шели Дувал нешто најнапорније што је видео да једна глумица изводи на филму. Додајте на то да је режисер њу константно малтретирао на све могуће начине, јер је било потребно да буде у стању константне хистерије, па је у једном тренутку буквално остала без суза које би плакала. Ипак, он је на крају веома похвално говорио о њеној улози и глумачким способностима, али ју је све довело до нервне исцрпљености и губитка косе. Да би узроковао тражену нервозу код Николсона, Кјубрик је наредио да две недеље конзумира искључиво омражене му сендвиче са сиром. Наравно, треба поменути и шестогодишњег Денија Лојда, који је одиграо буквално као матор и пренео сва потребна комплексна осећања свога лика на платно, вођен старим вуком Кјубриком који ниједног тренутка није дозволио да дечко схвати какав филм заправо снима, све време је мислио да је драма у питању. Он је спонтано убацио покрет прстом када говори као Тони на првој аудицији и то је остало у филму. Сјајан је и Скетмен Кротерс у улози Дика Халорана, који Денију открива његов посебни таленат.
Од гомиле смешних аргумената због којих се Стивену Кингу филм није допао, издвојићу само један који је полувалидан - у књизи се лепо види како нормалан човек луди под утицајем хотела - по његовим речима, насупрот томе, од првог кадра се види да са Џеком Николсоном нешто није у реду. Ту је можда у праву, али по мени је то само још једно од Кјубрикових мајсторстава - он намерно креира такву атмосферу због свега што ће се касније десити. Једноставно, треба обраћати пажњу буквално на сваки кадар и сваку реченицу, па чак и тад није сигурно да ћете покопчати све ситне генијалности. А одакле почети са издвајањем врхунских сцена - од препричавања историје хотела, сусрета Денија и Халорана, преко откривања хиљада страница са истом реченицом (иначе, свака је ручно куцана на машини - ако вам треба још неки доказ да је Кјубрик тотални лудак), разговори са Лојдом и Грејдијем, соба 237, "редрум" сцена, када Дени најзад схвата шта је посреди, јурњава кроз лавиринт - you name it, this movie has it. Прелаз из наговештене у реалну страву је тако мајсторски изведен да је то просто за причу, без икаквих јефтиних џампскерова (осим можда сцене са женама у кади, али то је далеко од јефтиног). Генерално, у купатилима се одвија неколико битних сцена, као и у већини других Кјубрикових филмова, сетите се само "Фул метал џекета" и "Широм затворених очију". Да би довео глумце у право стање ума, пуштао им је пројекције филмова "Глава за брисање", "Розмерина беба" и "Истеривач ђавола" - и заиста, то су прави наслови за овако нешто, јер са "Исијавањем" деле кошмарни апсурд, бизарни хумор и гротескно окружење где обитава зло. И све је тако фантастично истемпирано и професионално прорачунато, од првог до последњег кадра, рачунајући боје, осветљење, и сто других чуда. Сваки детаљ код Стенлија Кјубрика мора да буде на свом месту, и заиста немам већих замерки.
Причало се о бројним стварима кад је овај филм у питању, неки су га чак схватили као метафору о холокаусту, неки су чињеницу да Дени носи џемпер "Аполо 11" протумачили као доказ да је Кјубрик заиста умешан у снимање лажног слетања на Месец. Наравно, постоје видео снимци где то Кјубрик наводно признаје, постоје и они где пориче. Све је то део урбане легенде. Оно што није мит је чињеница да се безмало 37 година касније још увек расправља о значењима појединих сцена и реченица. Прави и сто посто тачни одговори се највероватније неће никада сазнати (одређена Шекспирова дела, попут Хамлета, су предмет расправе 400 година и ником ништа). Ипак, после неколико гледања "Исијавања", могуће је приметити неколико ствари које би могле нешто да значе (или не). Једино што је сигурно код Стенлија Кјубрика је да апсолутно ни један једини фрејм није случајно убачен.
*** СПОЈЛЕРИ - КО НИЈЕ ГЛЕДАО, НЕКА НЕ ЧИТА ДАЉЕ ***
Наравно, не треба ни говорити да је сам изглед хотела са намером такав какав јесте - пун ходника који не воде никуда и прозора где им није место - управо зато што је велики редитељ желео да потпуно дезоријентише публику и пружи им осећај злослутне несигурности и клаустрофобије. И генерално, већ сам рекао да код њега случајни кадрови не постоје.
Денијев трицикл није увек исти. У овој сцени где Џек чита "Плејгрл" магазин се јавља први пут. Немам тренутно филм на харду, па не могу да ухватим ближи фрејм, али види се да има бео оквир и два црвена звона на воланима, као и корпу, док касније, када Дени вози кроз ходнике у познатим сценама, види се само једно звонце као и црвени оквир, без корпе. Седиште је у оба случаја плаво. Такође у првом делу филма се виде ствари попут стола за билијар и некакве огромне дрвене скулптуре (види се у сцени када Дени први пут трициклом пролази кроз главни ходник). Међутим, оно што сам најпре запазио је писаћа машина коју Џек користи, која је најпре беж/крем, а потом сива (на пример у сцени када куца чувено "All work and no play". Граница између реалности и маште почиње лагано да се губи отприлике у периоду кад Џек сања Денија како лута кроз ходнике на трициклу, те се после буди, а Венди му доноси доручак у кревет. Снови су, као што знамо, често рефлексија подсвести, али не у потпуности верни стварности, са одређеним детаљима који су промењени. Моје мишљење је, а има и још људи на интернету који се слажу са мном, да у једном тренутку, Џеково писаније у потпуности преузима ствар, и да ми од одређеног момента, па све до краја, на екрану видимо ликове из Џековог романа, које је конципирао повезавши животе његове породице и насилне прошлости хотела. Отуд и разлике у тим кадровима - у стварном свету су фигура, билијарски сто, беж машина, нешто другачији трицикл и прича о бившем чувару хотела који је убио жену, ћерку и себе, а звао се Чарлс Грејди. У сцени које се, надам се, сећате, кад Грејди каже Џеку "Увек сте ви били чувар", он се представља као Делберт. А такође, филм нас наводи да поверујемо да су Грејдијеве ћерке управо близнакиње са горње слике које тако умилно зову Денија на игру. И шта је сад ту тачно? Не знам, ал' се мени чини да је могуће и прихватљиво као једна од теорија да Џек у чувеној бордо јакни никад није био стваран, и да је све што отад па до краја гледамо заправо роман о човеку који под утицајем хотела пуног духова жели да убије своју породицу.
Дакле, и чувени разговори са Грејдијем и Лојдом, и махање бејзбол палицом и секирчином на престрављену Венди, јурњава по лавиринту, и на крају само смрзавање, могли би да буду део романа. Наравно да су могуће и другачије интерпретације, апсолутно нисам сигуран да је ово имало тачно, ово је само једно од могућих читања. Нарочито ако се има у виду да је у последњем тренутку избачена сцена епилога у којој се Венди и Дени опорављају у болници. Да бисте добили још већи увид у целу причу, ако вас интересује, наравно - топло препоручујем документарац о овом филму који се зове "Соба 237" и нуди нека своја решења, теорије, атмосферу са снимања, разговоре и још триста чуда, сигурно ће помоћи да се клупко макар мало размрси. Сад ће неки питати, ако је све тако као што кажем, зашто онда нису то приказали на крају - зашто нису дали неки суптилан хинт да је то све роман, него све још више збунили оном фотографијом? Зато што се ремек-дела тако не праве. Ако сада и овде треба да вам објашњавам зашто је боље не знати експлицитно и егзактно сваку мисао иза оваквог филма, онда он и није за вас, и треба да останете у свом "тинејџ теленовела - геј вампири - Паоло Коељо - Николас Спаркс" четвороуглу. Да не будем превише строг, ово је филм који треба да погледају сви обожаваоци седме уметности, небитно који жанр преферирају. Ако хорор није ваша шоља чаја, можете га макар ценити као беспрекорно направљен филм. "Исијавање" то свакако јесте.
ОЦЕНА: 5
Нема коментара:
Постави коментар