Нема шта превише да се прича. Одласком Џона Харта, светски театар и филм изгубили су једно од највећих имена. Канцер је однео још једну победу, а чињеница да је Џон већ пето или шесто име из света шоу бизниса које се одселило ове године, сва је прилика да ће бити мртва трка између ње и протекле. У овом тексту се осврћем на десет најбољих филмова и улога које је Џон одиграо. Хронолошки су поређане, убило би ме да сам морао још и да их рангирам.
1. A MAN FOR ALL SEASONS (1966) - RICHARD RICH
Изузетан филм великог Фреда Цинемана о конфликту између Томаса Мора и Хенрија Осмог функционише готово беспрекорно на свим нивоима, али и поред генијалности Болтовог сценарија, и поред феноменалне глуме величина попут Пола Скофилда, Роберта Шоа, Венди Хилер и Леа Мекерна, тешко да би био толико добар да у њему није био још један витални шраф - Џон у улози Ричарда Рича, који лобира код Мора за место на двору и не свиђа му се што је одбијен. Сјајно је гледати мајстора у једној од првих филмских улога како се од уплашеног маргиналца трансформише у љигавог кривоклетника у замену за бољи положај. Фантастично приказан пут од тачке А до тачке Б и јако убедљива глума заокружују портрет Рича, који најпре постаје велшки државни тужилац, а потом и канцелар читаве Енглеске за своје заслуге. Корупција је увек цветала међу британском елитом и ово је један од очигледнијих примера. Преминули див је већ овом улогом најавио велике ствари. "Човек за сва времена" је један од најбољих филмова шездесетих, а Џон је томе допринео успешно профилишући лик који је, иако несумњиво споредан, од великог значаја за целу радњу.
2. 10 RILLINGTON PLACE (1971) - TIMOTHY EVANS
Џон је сјајан и као Тим Еванс, који се са женом и малом ћерком уселио у зграду на адреси из наслова, где живи и "оперише" Џон Кристи, серијски силоватељ и убица жена (фантастични Ричард Атенбороу). Лакомислени и практично неписмени Тим и његова жена су лагане мете превејаног убице који се нуди да им као стручњак помогне да се ослободе нежељено зачете бебе. Када бесловесног Тима нешто касније оптуже за убиство жене и ћерке, он покушава да се извуче и почиње френетична трка с временом. Опет је Харт заиста феноменалан у улози добромислећег, али потпуно погубљеног мужа, који се прилично касно освешћује и покушава да повади ствари, тек кад оне поприме и те како озбиљан ток. Иако је фокус пре свега на зликовцу кога Лорд Атенбороу савршено оживљава, редитељ Ричард Флејшер је и Џону дао сасвим довољно времена и слободе да покаже какав је мајстор, и испоручио је таман колико треба саблазни праћене драматиком да лик у потпуности успе. У прилог томе сведочи и чињеница да је за овај филм први пут номинован за награду БАФТА (познату и као британски Оскар).
3. MIDNIGHT EXPRESS (1978) - MAX
Бескомпромисни приказ малтретирања у турском затвору у који је главни јунак заглавио због кријумчарења дроге, је први и једини филм у коме је Џон Харт прихватио улогу без читања сценарија. Он тумачи споредни лик Макса, старијег затвореника и наркомана који је већ увелико навикнут на терор који робијаши трпе. Сценарио је написао Оливер Стоун који се почетком двехиљадитих извинио Турцима због изузетно грубог третмана у овом филму. Чак је и Били Хејз на чијем је животу заснован овај филм рекао да су ствари претеране у односу на оно што му се заиста дешавало, али је зато рекао и да Џон Харт неописиво личи на правог Макса, и физички, и по ономе што му се дешавало. Иначе, он је, желећи да се што више приближи лику који тумачи, избегавао да се купа током већег дела снимања (које је трајало 53 дана), тако да је при самом крају толико баздио да га је већина избегавала. Ето шта значи бити посвећен, не смем ни да помислим шта би било да је на његовом месту био Данијел Деј-Луис, вероватно би заиста конзумирао дрогу. У сваком случају, још једна не много месната улога коју је Џон учинио великом, као и толико других после ње.
4. ALIEN (1979) - KANE
Вероватно најбољи СФ хорор свих времена никако не би био то што јесте без великог доприноса Џона Харта. Он јесте био најкраће на екрану од читаве посаде "Нострома" и, што се мене лично тиче, мој омиљени лик је Ијан Холм у улози Еша, али Џон је тај који покреће целу ствар и чијом заслугом почиње читава гужва. Животом гарантујем да, ако сте икад гледали "Осмог путника" и треба из њега да издвојите једну упечатљиву сцену, то ће у сто посто случајева бити она када се туђин "рађа" из Кејнових груди, лично познајем неколико људи који се и данас стресу при помисли на исту. Џон Харт је још једном урадио оно за шта је специјалиста - од релативно мале улоге је направио креацију за памћење, а иронија је да је, баш као и у филму, он први умро од седам главних чланова посаде (и глумачке екипе). Не могу довољно да препоручим овај филм (иако сам то већ радио и у тексту о СФ филмовима, и у тексту о хорорима), тако да ћу само поновити да треба да га одгледате што пре. Џон је радом на њему уградио себе у још једно ремек-дело које заслужено припада самом врху светске кинематографије, а chestbursting ће до краја света остати легендарна сцена у енциклопедијама светског филма. Мало ли је?
5. THE ELEPHANT MAN (1980) - JOHN MERRICK
Кад је Џону коначно омогућено да одигра главну улогу, одрадио је то за десетку, и право је чудо да је тако блатантно покраден за Оскара. У суморном филму Дејвида Линча, он тумачи историјску личност, Џозефа Мерика (у филму Џон) који се суочава са бруталним викторијанским друштвом у Лондону крајем 19. века, и то само због чињенице да је због болести и оштећења другачији од осталих. Срећа му се насмешила кад га је нашао добродушни доктор Тривс (Ентони Хопкинс) који га спасава тешког живота у циркусу и посвећује се његовом лечењу и интеграцији у друштво. Иако су многе муке кроз које Мерик пролази у филму свесно појачане у односу на стварни живот, Харт успева да га оживи као обичног, допадљивог и начитаног човека који успева да задржи људскост у окружењу које од њега прави звер. Колико је било захтевно, сведочи и чињеница да је сваког дана пре почетка снимања, за наношење маске и шминке, било потребно 7-8 сати. У једном од разговора са својом женом у току тог дрила, Харт је рекао "Мислим да ће ме коначно натерати да замрзим глуму". Ипак, не верујем да су у томе успели, јер даје апсолутно све од себе у овом мрачном ремек-делу које не оставља грам сумње око тога ко је право чудовиште - то су друштво, околина и предрасуде које носе они који изгледају сасвим нормално.
6. THE OSTERMAN WEEKEND (1983) - LAWRENCE FASSETT
У веома потцењеном филму великана режије, Сема Пекинпоа, Џон Харт глуми агента ЦИА-е, Лерија Фесета, чији жена и дете су убијени, а он у потрази за одговорима постаје убеђен да су умешани руски агенти. Дефинитивно није међу најјачим филмовима које је Пекинпо снимио, али с обзиром на све проблеме са здрављем и продукцијом пројекта, испао је врло добро. Ово је прва адаптација дела Роберта Ладлама, а неки глумци, попут самог Џона, пристали су на смањење плате, само да би радили са легендарним режисером. Харт испоручује свој познати цинизам и изузетну љигавост, пружајући гледаоцима лика кога обожавају да мрзе. Изузетно се добро снашао у лику бескрупулозног агента који не преза буквално ни од чега да дође до потребних информација и оствари сопствене интересе. И поред слабих елемената које овај филм дефинитивно има, глума готово свих умешаних, а нарочито Рутгера Хауера и Џона Харта дефинитивно није један од њих, а не недостаје ни интригантна радња. Све поменуто и те како помаже да ово буде сасвим солидан трилер. Ипак, следећа улога је једна од оних по којима је Џон најпрепознатљивији.
7. 1984 (1984) - WINSTON SMITH
Верујем да нема велике потребе за неком помпезном најавом овог филма. Свако ко ме зна, зна колико обожавам књигу по којој је настао, ремек-дело апокалиптичне дистопије Џорџа Орвела. Филм је сниман баш у периоду када се догађаји у књизи дешавају, а интересантан је по томе што је последњи наслов у коме се појавио велики Ричард Бартон. Џон глуми главну улогу Винстона Смита (од почетка био једини избор продуцента и редитеља за улогу), чиновника који се усудио да устане против Великог брата и доведе у питање његове директиве, иако је знао шта му то може донети. Допустио је себи да осећа, искрено верујући да у душу не могу да му уђу. Мислим да ћу најбоље препоручити Џонову глуму и сам филм тако што ћу рећи да сам читајући Орвелово феноменално дело замишљао Винстона Смита баш онако како га је глумац у филму отелотворио, са свим конфликтима и променама осећања кроз које током свега пролази. Мада, добро, није ни чудо што је велики глумац све интерпретирао на прави начин. Ово није лака књига за адаптацију, нити лака улога за тумачење, али ако је неко био способан да све одради на прави начин, био је то Џон Харт у напону снаге, и учинио је то.
8. THE HIT (1984) - BRADDOCK
Феноменални роуд муви кримић Стивена Фрирса који је неоправдано запостављен кад се прича о његовим најбољим остварењима, прати двојицу плаћених убица које по налогу газде по налогу газде отимају бившег колегу који је десет година раније певао мурији, а потом се скрасио у Шпанији. Међутим, кад тај колега током пута посеје раздор између два хенчмена, све је могуће. Џон убедљиво тумачи Бредока, старијег и искуснијег убицу, који мора да контролише свог младог "шегрта" усијане главе (Тим Рот). Сјајан филм, пун тензије и конфликта, на крилима бритког и бескомпромисног сценарија, носе управо Харт у улози Бредока, те Теренс Стемп у улози лукавог "тастера", Вилија Паркера, и тада млади и перспективни плавушан, Тим Рот, у улози Мајрона, који час брзоплетошћу, час агресивношћу, а час болећивошћу, стално квари Бредокове планове. Иначе, овај филм је испунио Џонову давну жељу да одигра опаког зликовца, и то је учинио (бар привидно) са изузетном лакоћом. Ако вам треба још основа за препоруку, уводну тему су радили Роџер Вотерс и Ерик Клептон, а за саундтрек је био задужен Пако Де Лусија. Пожурите и погледајте овај филм.
9. SCANDAL (1989) - STEPHEN WARD
Заснован на истинитом догађају, филм прати лекара бонвивана Стивена Ворда, који се између осталог бави и интеграцијом припростих девојака у високо друштво, тиме побољшавајући сопствени статус. Једна од њих је и Кристин Килер која завршава у кревету Џона Профума, значајне политичке личности шездесетих година, и скандал је неминован. Поред бриљантне евокације датог периода, најјачи елемент филма је свакако глума Џона Харта, који фантастично оживљава човека који наизменично, како време одмиче, пролази кроз најбољи и најгори период у животу. Добро помажу и Ијан Мекелен, Бриџет Фонда, те Џоана Вели, као Килерова, али ово је од почетка до краја филм Џона Харта, и само је глумац његовог сензибилитета могао да дочара све танане емоције кроз које пролази лик који тумачи, од не баш много доброг лика коме је пре свега и изнад свега стало до себе и сопственог друштвеног статуса, до човека који ће ипак преиспитати ствари у које је веровао. Можда не толико велики филм сам по себи, али дефинитивно један од бољих Хартових глумачких наступа, што мислим да је довољна препорука да га истог тренутка убаците у беклог.
10. V FOR VENDETTA (2005) - SUTLER
У мору очајних стрип адаптација у овом веку, једна од солиднијих (иако није баш добро остарила) је "В као Вендета" у којој маскирани осветник и борац за слободу руши фашистичку владу у футуристичком Лондону. Аутор стрипа Алан Мур је имао озбиљне замерке на филм, али поред пренаглашене симболике и неколико значајних разлика у односу на стрип, остале се по мени могу занемарити. Адаптирала су га браћа (овај, сестре) Ваховски, која су почела рад на сценарио још у доба рада на "Матриксу" (а и има одређених сличности). Такође, филм има доста сличности са "1984", с тим што Џон Харт овде глуми главног негативца, обрнуто од поменутог филма. Џон је успео да оживи званичника фашистичке владе Адама Сатлера (који се обраћа преко екрана, слично великом брату) на такав начин да вам је у тих неколико сцена заиста крајње одвратан. Феноменално оваплоћен љигави инструмент тоталитаризма, како то само један преискусан лисац може после толико година у послу, привидно без превише напора. Већ сам констатовао да је Џон (био) мајстор да мало времена које проведе на екрану учини потпуно упечатљивим. Ако вам кажем да је то и те како успео, и поред (нужно) упадљиво помпезног Хуга Вивинга, и ћелаве Натали Портман, онда вам је јасно о чему говорим. Он је најбољи доказ да не постоје мале и велике улоге, него такви глумци.
Наравно да овај текст није довољно велики да поменем све значајне улоге у којима се појављивао и редитеље са којима је радио - на пример, био је Раскољников у ТВ верзији "Злочина и казне", дао глас Арагорну у анимираној верзији "Господара прстенова", играо у Ћиминовим "Вратима раја", Шеридановом "Пољу", два филма Џима Џармуша, био наратор у Фон Трировим "Догвилу" и "Мандерлеју", а појавио се и у "Меланхолији". Рад у позоришту нећу ни да помињем, јер би био потребан још један посебан текст. Надам се само да је и из овога што сам написао потпуно јасно којој групи глумаца овај господин припада. Стара гарда, класично обучавана, какве су дељали Џон Гилгуд и Лоренс Оливије. Такви бесмртници се у данашње време више не рађају.
Нема коментара:
Постави коментар