Нема се шта много разглабати у уводу, први део текста, за оне који га нису читали, је овде, а настављам даље са прегледом наше несрећне филмске продукције, с тим што ћу за крај укључити и последње две године, кад сам већ у канцеларији, уз кратку причу о томе имамо ли се чему надати у долазећој. Дакле, вежите се, полећемо, прва на тапету је 2011. година.
2011.
НЕПРИЈАТЕЉ - Далеко најбољи филм године, што опет не говори много о њему колико о осталима. Врло солидан, добро написан, режиран и одглумљен филм, нарочито је добра ђаволска инкарнација Тике Станића, мада ликови нису специјално занимљиви и прича није отишла нигде специјално, да не помињем да је отприлике одмах било јасно шта ће се догодити на крају. Но, ето, није лоше, фино је све испало.
ЗАЈЕДНО - Не претерано занимљива мелодрама у којој Кубура прибегава радикалним мерама да сачува брак након што открије да га жена вара са квази-мафијашком цопином Банетом Поповићем. Све отприлике унапред познато, доста јефтино и очекивано, мада не баш грозно како би се могло очекивати. Има ту пар момената, али све у свему, крајње небитан филм.
ЗДУХАЧ ЗНАЧИ АВАНТУРА - Све што сам већ написао о Милинковићу ме није нагнало да ово погледам и не очекујем апсолутно ништа. Ипак, можда се некад и преварим, видећемо.
БЕЛИ ЛАВОВИ - Зола можда и на најјачим дрогама откако је почео да се чепи свим властима од двехиљадите па надаље. Мислим да ни он не зна шта је са овим хтео, вероватно неку друштвено ангажовану сатиру која ће кроз "паметну" комедију да говори неке "истине" и шта ја знам, међутим, многи су то покушали, па из разних разлога нису успели, а ваљда не треба да говорим како је испала ова накарада.
ОКТОБАР - Некакав омнибус од седам прича. Нисам гледао.
КАКО СУ МЕ УКРАЛИ НЕМЦИ - Миша и Цвеле страјк аген. Да будем поштен, има овде занимљивих делова, нарочито кад се зна да је све засновано на животној причи самог редитеља, али све вришти од тог његовог интелектуализма и некако - како да кажем - непотребне комплексности, са све Цвелетом који девојчици прича причу академским речником, и још доста детаља, наравно. Да филм није толико усиљено уметнички, био би још и солидан.
КУТИЈА - О три младића и животу дипломата. Нисам гледао и не делује ми обећавајуће.
МИРИС КИШЕ НА БАЛКАНУ - Овде треба погледати серију, а не филм, што ја, из много разлога, нисам учинио. Делује као књига коју не бих читао и смокијевска мелодрама коју бих прескочио. Видећемо, можда се некад одважим.
ПАРАДА - Нисам гледао у целости, а оно што сам од парчића видео ми делује као класичан каснији Драгојевић са агендом која не чини добар филм. Познато је ко је ово финансирао и зашто, а на филмском плану не делује као да има шта да понуди на дуже стазе сем пар духовитих реплика и већ свима познате приче. Додуше, не сумњам да је бољи од "Светог Георгија", "Атомског здесна" и "Небеса", они су заиста испод сваке критике.
ПРАКТИЧНИ ВОДИЧ КРОЗ БЕОГРАД СА ПЕВАЊЕМ И ПЛАКАЊЕМ - Боки Вулетић и Стефи Арсенијевић раде романтичну комедију са певањем. Ово морам да видим, већ дуже време ми стоји, мало је рећи да очекујем да вредност буде нула кома ништа, али бар је, надам се, могуће смејати се. У питању је група прича о интернационалним паровима, да се испоштују копродукцијске земље. Ту је, на пример, Жан-Марк Бар, што је интересантно.
2012.
КЛИП - Мрљаво је све то, иако има повремених бљескова, повремених добрих поенти и повременог квалитета. Премало задире у дубину и премало пружа, осим "шта раде ови млади". Добар избор музике за оно што се жели истаћи, Симијоновићка апсолутно никад није била боља, а вероватно и неће, а за онај кадар зна-се-чега испред генерације из Барија, знаш већ шта, Мајо Милош, да не пишем то овде.
ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА - Иако волим Берчека, а ово заправо изгледа као нешто што би Шополи могло да легне јер не изискује посебне бравуре, после одличне драме Владе Андрића са Пајом Вуисићем, заиста нема неке потребе за постојањем овог филма.
ДОКТОР РЕЈ И ЂАВОЛИ - Није било без икаквог потенцијала, али нисам задовољан како је испало, најблаже речено.
ДОКТОР РЕЈ И ЂАВОЛИ - Није било без икаквог потенцијала, али нисам задовољан како је испало, најблаже речено.
УСТАНИЧКА УЛИЦА - Ништа с ништа, што би рекли. Долази ниоткуда и не иде никуда, ево га овде. Чак су довукли и уштављеног Шербеџију (за одличне паре, не сумњам) и опет ништа. Мислим да то чак и нема много везе са тумачем главне улоге, једноставно је све веома лоше. Можете да га прескочите и ништа не бива.
ЦРНА ЗОРИЦА - Нисам гледао. У то време смо снимили баш доста "модерних бајки", нисам сигуран како би ми ово легло. Делује ми слабо, неодлучно и никакво, али можда се и варам.
СМРТ ЧОВЕКА НА БАЛКАНУ - Једна перспектива за цео филм. Баш сам пуно очекивао, али нисам добио ништа специјално, чак се не сећам једне једине реченице нити сцене из тог филма.
ЈЕЛЕНА, КАТАРИНА, МАРИЈА - Појма немам шта је ово.
КАД СВАНЕ ДАН - Добра улога Мустафе, али промашен филм на више нивоа, од чињенице да један интелектуалац први пут чује за такве ствари до неосвртања на гнусне злочине над сопственим народом. И некако сувише лаганоодвијајући филм за такву тему.
ЛЕД - Значајан као последњи филм Бате Живојиновића, остало је за заборав. Боља је Бајићева монодрама из седамдесетих, која је нешто касније и адаптирана за телевизију.
АРТИЉЕРО - Можда и најгори и најбезвезнији филм у свих двадесет и нешто година које обрађујем. Мада, да будем поштен, вредело је видети Бакоча, макар и накратко.
ВИР - Кад сам чуо сина Драгана како глуми истраумираног ратног ветерана из Београда, искључио сам филм после неколико минута. То је заиста једна од ствари које ми не требају.
2013.
КРУГОВИ - На страну историјске непрецизности, филм једноставно није довољно интересантан и нема ударца у плексус на који се иде, а већ сам писао да Голубовићеви филмови генерално имају несрећу да су мало пластични (такав је и "Отац"). Има ту финих улога и местимично фине драматургије, али све је то недовољно да би се оправдао хајп.
ЉУБАВ ДОЛАЗИ КАСНИЈЕ - За дивно чудо, ово није рђаво, далеко од тога, али такође и не пружа ништа нарочито. Све у свему неки просек, а како рече буразер Громада, увек је лепо видети брата Шепетковског у великој улози.
ФАЛСИФИКАТОР - Марковић се овде већ тотално погубио. Добра је она најцитиранија сцена са Пелетом, остало је лоше, и то не мало. Просто је за не поверовати у шта се човек претворио.
С/КИДАЊЕ - Три сета ликова и њихове несрећне везе у току једне ноћи. Осим што ствари нису нарочито занимљиве, филм пати од чињенице да су му сви ликови до једног тотални имбецили за које је јако тешко навијати и са њима саосећати. Штавише, желите да се филм што пре заврши да их не гледате више, а то је увек непожељно. Тешко је осећати било какву емпатију према њима, а камоли нешто више од тога.
МАМАРОШ - Добро је што су Мира Бањац и Богдан Диклић у баш великим улогама, то баш није чест случај, међутим сам филм нажалост не пружа превише материјала за размахивање.
ОДУМИРАЊЕ - Добра тема, солидан сценарио и одличан саундтрек. Није то сад материјал за Оскара, али је у овој конкуренцији далеко најбољи филм, стога и слика. На ОК начин пренесена трагедија замирања села и закоровљавања породичних кућа, тешко је не саосећати и са мајком и са сином у целој причи. Кажем, ненадано, сасвим солидан филм који сам гледао у форми серије.
ДРЖАВА - Трилер за који никад нисам чуо и не делује ми обећавајуће, али видећу може ли се наћи, па га можда и погледам.
ГДЕ ЈЕ НАЂА? - Нисам гледао, такође не звучи интригантно. Некаква мистерија коју потписује осам младих уметника. Нажалост, нема ништа и нико ко би могао довољно да ме привуче да видим шта је. Анита Манчић је некада могла.
ВОЈНА АКАДЕМИЈА 2 - Не.
2014.
МОНТЕВИДЕО, ВИДИМО СЕ - Снимано у Параћину, тако да сам чуо пар занимљивих причица. Филм нисам гледао, мада сам парчиће серије уз оброк и тако то. Није ме нагнало да повраћам, али све што сам рекао за први део важи и овде.
НЕПОСЛУШНИ - Такође сам видео комадиће и не вуче ме, мада мислим да је Бата занимљив глумац и да, за разлику од великог дела своје генерације, има шта да понуди.
МАЛИ БУДО - Једна солидна фора за цео филм је премало. Остало је Богу плакати.
ТОП ЈЕ БИО ВРЕО - Годинама сам тражио овај филм чекајући на велику филмску улогу Аните Манчић, коју сам увек готивио због "Заборављених" и позоришног разарања. Сада кад је снимак најзад ту, не могу да се натерам да га погледам, а и Анита је у међувремену почела да се појављује у свему, па ми више није толико интригантно. Ипак, свакако ћу ускоро гледати, треба видети и нешто од Скерлића ван крими миљеа и "Шангарепе". Не очекујем пуно, али свакако је један од првих домаћих на листи.
МАМУЛА - Нисам гледао, те сирене и монструми са црногорских обала делују инспиративно за хорор, али ми се нешто не чини да су ишта посебно. Можда се некад и натерам, ко зна.
АТОМСКИ ЗДЕСНА - Нема начина да опишем колико је ово заправо лоше и досадно, једино што га вади су Бране Штурбеј и његов Туретов синдром. Све друго је смути па проспи.
ТМИНА - Не знам шта је ово.
ЧУДНА ШУМА - Никако да погледам једну од ових српско-мађарских копродукција, а ова делује као нешто са потенцијалом. Додуше, није је лако наћи, али то ме досад није спречило, па ћу пробати ако буде тренутака доколице ускоро.
ВАРВАРИ - Нисам гледао, а по пар сцена које сам видео, делује ми изузетно прволопташки и небитно, али свакако морам да погледам за објективнији суд.
СПОМЕНИК МАЈКЛУ ЏЕКСОНУ - Без везе филм и шанса да се још једном упре прстом на хорде злих десничара које харају Србијом, не дозвољавајући нормалним људима да функционишу. Апсолутно погрешан приступ и зликовци предвођени Марком Јанкетићем који не би уплашио ни дете лишавају ово било какве озбиљности. Лепо је што је Борис Миливојевић добио шансу да одигра главну улогу, макар и у оваквом филму.
ЈЕДНАКИ - Филм од шест прича који има у фокусу права детета најзад звучи као нешто што би имало смисла погледати, мада увек постоји шанса да се варам.
ТРАВЕЛАТОР - Потпуна безвезарија. Сценариста и редитељ ме подсећа на Воју Брајовића из "Тесне коже 2" - знаш ли ти шта значи снимити филм у Америци? Руке су ми се отегле до земље, погледај шаке колике су, муда су ми до колена. Верујем за муда и ценим амбицију, али немојмо претеривати. Баш претенциозан филм у коме се већим делом не дешава апсолутно ништа.
НИЧИЈЕ ДЕТЕ - Није без својих мана, али баш добар филм у коме је апсолутно покидао Денис Мурић и учинио да се заинтересујем за његову каријеру. Овде је добар био и Чемерикић, па се после необјашњиво срозао у "Времену зла". У сваком случају, обавезан за гледање.
БРАНИО САМ МЛАДУ БОСНУ - Прилично солидно, мада је серија боља од филма, јер филм има стандардну бољку српског филма, пати од лоше монтаже. С обзиром на глумачку екипу, доста солидно је све то, тад сам још мислио да ће од Ракочевића бити нешто.
ИСЦЕЉЕЊЕ - Солидна драма која остварује оно на шта иде, али ми се чини да се ипак мало преједноставно одвија. Наравно, то све под условом да се добро сећам, пошто сам је хватао на телевизији, и то не баш од самог почетка. Некако се сувише одиграва по формули.
ПЕТИ ЛЕПТИР - Један од подношљивијих филмова Дебелог, али и реклама за непотизам са, чини ми се, троје потомака познатих глумаца убачених у филм. Миша одавно није био негативац, па је и то било пријатно освежење.
2015.
ОТВОРЕНИ КАВЕЗ - Нисам гледао, чини ми се да је историјски занимљив само као последњи филм велике Ружице Сокић, стога можда и погледам, мада га нисам виђао у циркулацији.
НЕБО ИЗНАД НАС - Нисам гледао, из онога што сам видео чини ми се да је у питању прелаган третман нечег што је за нас јако трауматично и озбиљно, те да странци умешани у овај филм не могу никад до краја разумети ни кроз шта смо прошли тада ни шта је све до тога довело, мада их то и не занима, што је још трагичније.
БИЋЕМО ПРВАЦИ СВЕТА - Прилично бедан покушај да се по калупу Монтевидеа адаптира прича о првом светском злату у кошарци. Познато је шта мислим о Монтевидеу, а ово је било још испод тога, и не схватам зашто се етаблирани великан попут Дарка Бајића млатио с тим. Јесте он зглајзао у последњој деценији или две, али овако нешто му није требало. Документарцем о Рамбу је показао да му та форма свакако боље иде.
ЕНКЛАВА - Није не знам какво ремек-дело, али је свакако најбољи филм године, и велика похвала за Горана Радовановића што константно ради и скреће пажњу на живот људи на Косову и Метохији. Добра и глума свих укључених и још једна потврда да мали Денис Мурић и те како има шта да понуди. Пар анахронизама, попут дреса Дејана Станковића, не одузимају филму на квалитету.
ЕНКЛАВА - Није не знам какво ремек-дело, али је свакако најбољи филм године, и велика похвала за Горана Радовановића што константно ради и скреће пажњу на живот људи на Косову и Метохији. Добра и глума свих укључених и још једна потврда да мали Денис Мурић и те како има шта да понуди. Пар анахронизама, попут дреса Дејана Станковића, не одузимају филму на квалитету.
ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ - Пропуштена шанса да се направи смислен филм да би се направило...не знам шта. Свакако се надам да мануфактура Бајић након овога (и "Хероја Халијарда" који су већ снимљени) више неће настојати да експлоатише дату тематику.
ПАНАМА - Много, много лоше.
ПОРЕД МЕНЕ - Немој, Стево, живота ти.
АМАНЕТ - Ужасно. Лош сценарио, прозаична глума, те расплет и обрт предвидљиви од прве четвртине филма. Тотално без везе.
ОТАЏБИНА - Вероватно најгоре што је динамични дуо икад изасрао. Не зна човек да ли да се убије од депресије којом филм одише или његовог неквалитета. Никаквог смисла ни поенте, ни за шта да се човек ухвати, Глоговац протраћен, од Наде Шаргин крваре очи и уши, сцене и ситуације за не поверовати, ужаси, искупљења, метафоре, много "шта који мој ово гледам кад не знам ни да читам" ситуација...просто је тешко објаснити колико је ово заправо лоше и никакво.
ИГРА У ТАМИ - Аска и вук на модерни српски начин. Боље би им било да су заиста анимирали животиње, ово је испод сваке критике. Још један "хоћу назад два сата живота" филм.
СМРДЉИВА БАЈКА - А шта тек рећи за ову досаду и глупост? Навукао грдне гледаоце само зато што је најављиван као тријумфални повратак Лауша на сцену (што и јесте био, али се тешко може назвати тријумфалним). Разлог што није је веома прост, толико је безвезан да га ни пар сцена Петра Божовића ни мало не чупа. Немогуће је повезати се са било чим што се дешава у филму. Сећам се да сам био прилично нестрпљив да га гледам, а од Момчиловића очекивао бар нешто мало више, с обзиром на то шта је све писао и радио. Међутим...
ЖИГОСАНА, УНУТРА, OFF, ПОРОДИЦА, СИЗИФ К. - Нисам гледао.
2016.
ДОБРА ЖЕНА - Писац са врхунског блога Chetnixploitation је већ разобличио ово говниште боље него што бих ја за три живота умео, па ако вас не мрзи да читате мало дуже, погледајте.
ВЛАЖНОСТ - Једно велико ништа од филма које не служи ничему и нигде не води.
АПОФЕНИЈА - Синопсис звучи као нешто што има потенцијала, а ипак, оно што сам видео ми не делује нимало интригантно. Не искључујем могућност да грешим, али овде је већ почело да се снима без икаквог реда и смисла, тако да немам велика очекивања.
ОТВОРЕНА - Писао сам већ текст овде, није то лоше, али је ипак помало недоречено. Свакако је за похвалу хватање младог редитеља укоштац са алама светског филма попут Кроненберга, Жулавског и Поланског. Интересује ме шта ће следеће радити од филмова.
THE RIFT (ПРОЦЕП) - Занимљиво ми је што се појавило пар опскурних ликова попут Монтија Маркама (из првих сезона "Чувара плаже") и Мирољуба Леша, али све у свему, ово вреди нула кома ништа евра. Баш срамотно лоше, на сваком могућем нивоу.
БРАЋА ПО БАБИНЕ ЛИНИЈЕ - Све се већ зна.
ДНЕВНИК МАШИНОВОЂЕ - Јесте да сам ово гледао овлаш, али било ми је потпуно без везе. Стандардна Радовић - Ристовски гротеска која ме оставила мртвим ладним.
ИНКАРНАЦИЈА - Није то лош концепт, али је све већ виђено, очигледно и доста јефтино.
ИМЕ ДОБРИЦА ПРЕЗИМЕ НЕПОЗНАТО - Брат Штиме игра толико доброг човека да је то иритантно. Најбољи део филма је дигитализација његовог лика кроз године и подсећање на култне ликове. Све је то у реду, није гнусно и има номинално лепу поруку, али тако нешто не постоји ни у бајкама, па тако филм можда може да прође код деце до десет година старости.
НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ - И о томе сам писао текст, мада га нећу линковати, јер је био много благонаклонији према филму него што он то на други поглед заслужује. Не кажем да је лош, али свакако није ништа посебно, мада доста тога му се може опростити због Монике Белучи.
ЈЕСЕН САМУРАЈА - Милоје, Радоје и Станоје...упркос не превише смешном скоро-па-курсаџијском хумору, појави Андрије Милошевића и превеликој употреби екс-Ју квази-хитова за мој укус, мислио сам да ово има потенцијала да не буде грозно. Онда је дошло последњих 20 минута који су превелики кринџ чак и по Димитријевим стандардима. Фино подсећање на Нешу Лептира и култни телефонски снимак са госпођом кроз питање Катарине Жутић "Је л' можеш ти да будеш мало културнији?", али све је то ипак недовољно. Но, да не грешим душу, бољи је него што сам очекивао, насмејао сам се пар пута, довољно је.
ВОЈНА АКАДЕМИЈА 3 - Немојте, људи, ко Бога вас молим.
СТАДО - Покушај сатире, покушај критике друштва, покушај филма. Неуспео.
SANTA MARIA DELLA SALUTE - Шопола и његове будалаштине.
СВИ СЕВЕРНИ ГРАДОВИ, ОНА ЈЕ ЖИВА, СПОРАЗУМ - Нисам гледао.
2017.
КОЗЈЕ УШИ - На моменте симпатично, али ипак прозаично. Горица је стандардно добра.
Буквално ништа друго нисам ни гледао. Филмови су: Врати се Зоне, Реквијем за госпођу Ј, Бисер Бојане, Сага о три невина мушкарца, Повратак, Сневани снегови, Нигде, Проклети пас, Изгредници, Хоризонти.
2018.
ПАТУЉЦИ СА НАСЛОВНИХ СТРАНА - Рекли су ми да нећу веровати шта гледам и били су у праву. Један од апсолутно најгорих филмова у овом веку, што је уз постојећу конкуренцију изузетно достигнуће. "Порука" која се форсира силује гледаоца јачином Лекса Стила и Рока Сифредија истовремено, сценарио делује као да није отишао даље од прве верзије, а глумци предвођени увек иритантним Кичићем, који може да буде полузанимљив и полудуховит само кад иде у самопародију, су готово сви одреда језиви. Ту изузимам Крцуновићку, која се, јадна, стварно труди и покушава, и донекле Бокија Миливојевића који је ОК глумац, али му улога ништа не пружа. Развој догађаја је смехотресан, филм нема ни мрвицу интелигенције којом покушава да се размеће и није смешан ниједног тренутка. Никола Симић се вероватно преврнуо у гробу кад су кукавном Влалукину дали име Огњен Страхињић. Поновићу по ко зна који пут, за некога који се по квизовима размеће знањем и делује прилично препотентно чак и у коментарима фудбалских утакмица, Милинковић (не рачунајући "Мртав 'ладан") заиста снима фрапантно лоше, чак бих рекао ужасне филмове. Човек је студирао код јебеног Влатка Гилића и онда сними овако нешто, то је за социолошко испитивање. Може он нападно да цитира Џонија Штулића и Светог Владику Николаја до судњега дана, ако се то уради овако, то су само речи набацане на папир и ништа друго. Одређене поенте стоје, али ово је свакако у топ десет најгорих наших филмова новог века, а и уопште. Не чуди ме што је ФЦС ово одобрио и подржао, тотално се уклапа у оно што раде годинама.
ЗЛОГОЊЕ - Ок дечји филм. Ништа епохално, али може се погледати. Поздрављам простор који је церебрална парализа коначно добила у домаћем филму.
ТЕРЕТ - Главонићеви документарци о Живану су ми били ОК. Ова пропаганда за коју је очигледно дебело плаћен то није. Поштује се структура уобичајених антисрпских памфлета, хвала Богу, имао је од кога и да учи.
ЈУЖНИ ВЕТАР - Већ сам рекао шта сам имао овде.
ЗАСПАНКА ЗА ВОЈНИКЕ - Уз све мањкавости, није толико лоше. "Српска трилогија" је одличан роман и тешко ју је пренети на филм, али супер је што су јунаци макар нешто добили и на великом платну. Могло је то да буде још и боље, прилично је заборављив филм у питању узевши све у обзир, али боље ишта него ништа.
КРАЉ ПЕТАР ПРВИ - Самогратификација Лазара Ристовског и историјски фалсификат наспрам врло доброг романа Милована Витезовића који се, наравно, повукао из пројекта кад је видео куда иде.
О БУБИЦАМА И ХЕРОЈИМА, ГРАНДЕ ПУНТО, ЕДЕРЛЕЗИ РАЈЗИНГ, ПРЕТПОСТАВКА НЕВИНОСТИ, БАНДИТИ У ПОТРАЗИ ЗА МАМОМ - Нисам гледао.
2019.
ТАКСИ БЛУЗ - Дао сам све од себе да искључим из главе да је главни глумац онај који јесте, али на моменте се ипак да приметити, иако је овај лик међу пријемчивијима које је одиграо, само зато што је смањио покушаје свог карактеристичног хумора на минимум. Све је углавном исподпросечно, са пар неких тренутака који могу да делују занимљиво. Клинац је ОК, чекам да га видим и у "Херојима" кад се појаве.
ШАВОВИ - Без везе. Као и код "Устаничке улице", нема човек за шта да се ухвати. Сценарио је грозан, прича интригантна и има потенцијала, али реализација је испод сваког нивоа.
АЈВАР - Није то без икакве супстанце, али је просек, плус је све познато од почетка до краја.
ДЕЛИРИЈУМ ТРЕМЕНС - С обзиром на то шта је Марковић све снимао и шта снима у последњих 25 година, ово још донекле и може да се прогута, али то што је овај филм бољи од неколико других избљувака и грозота никако не значи да је заправо добар. Волео бих да сам видео представу са Ејдусом.
РЕАЛНА ПРИЧА - Оно што сам могао да видим кроз епизоде серије ми изгледа врло лоше.
Остало нисам гледао. У питању су наслови АЛЕКСАНДРА, РЕЖИ, ПСИ УМИРУ САМИ, ПИЈАВИЦЕ, МАМОНГА, ЧЕТИРИ РУЖЕ, АСИМЕТРИЈА, ЕКИПА, РЕВОЛТ, МОЈ ЈУТАРЊИ СМЕХ, А.С, ВОЈНА АКАДЕМИЈА 5. Немам никаква очекивања, мада ћу нешто сигурно погледати у скорије време, а последњенаведени наслов сигурно нећу никад.
2020.
ОТАЦ - Позната прича Ђорђа Јоксимовића коме су одузели децу због сиромаштва о мукотрпном доласку у Београд због протеста. Сва немоћ обичног човека суоченог са бирократијом корумпиране државе је пластично приказана уз пар дотицања веома осетљивих тема, попут присилне вакцинације деце, што је са овако цензурисаним медијима велики успех. Богдан је одличан, цео филм је на његовим леђима, као и Исаковић, који са јако мало времена на екрану и без дизања гласа успева да буде упечатљив негативац. Ипак, филм има доста проблема, под број један са сценариом који је за своје добро превише сув, те је на многим местима филм предуг и напоран (што је можда и поента). Под два, филмови Срдана Голубовића махом изгледају пластично и немоћно да постигну емоцију на коју иду, па тако и овом филму фали тај крајњи ударац у плексус, крај му делује прилично равно, те још неки лик који би скинуо бар део терета са леђа главног глумца. Стога је нажалост око просека, можда једва видљиву нијансу изнад.
ОАЗА - Нисам гледао, делује интригантно, с обзиром да већина укључених младих припада натуршчицима са тешкоћама у развоју. Гледаће се, надам се, ускоро.
ИМЕ НАРОДА - Нажалост, не превише занимљив а доста дуг филм о Светозару Милетићу. Крије се ту добра прича и чак и сценарио није лош, ипак је Милован Витезовић у питању. Ипак, ликови некако не делују превише живо. А можда се и варам, гледао сам га чим је изашао и није ме баш купио, али могуће да нисам био превише пажљив.
ВИКЕНД СА ЋАЛЕТОМ - Солидна замисао и добра улога Ненада Јездића, уз учешће буразера Џеја. Међутим, прилично је заборављив филм у питању, жао ми је што то морам да кажем.
ЖИВ ЧОВЕК - Динамични (кад би се зајебавали) дуо Марковић - Новковић наставља одисеју "Како правити филмове са олупинама од људи којима се живот распада и притом бити страшно интелигентан", али по обичају поштује само први део тога. Ово би требало да буде комично, а није, само је апријатно током већег дела, али бар је боље од "Отаџбине". Мада, ако је то референтни систем, не ваља им посао, јер су од ње бољи и снимци моје генерације како повраћа на осамнаестим рођенданима камером од три мегапиксела. Нада мора да има макар један мелтдаун по филму код Олега, то је сад већ аксиом. Имам утисак да свака сцена има супротан ефекат од оног који су замислили. Ђуричко је одлично изабран као џукела пар екселанс.
ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА - Поштовање за први дугометражни рад из наше радионице на тему, добро смо се сетили. Похвале и за неке од глумаца, пре свих за Биљану, Николину и Алису. Нажалост, не и за много тога другог, јер филм као да не зна шта ће са собом. Има буџет, а нема га, хоће да прикаже реалност, а не приказује је. Нема довољно свирепости, нема педесет и нешто начина за убијање, један од највећих крвника, фра Сотона, сведен на нека убиства пиштољем, као да би Антонијевић и да општи и да му не уђе, не би да претерује са крвљу због међународних фестивала, а онда пропадне на њима, јер дозволи да му филм назову пропагандом. Сетови делују прилично сиромашно, као да читав логор има двадесет затвореника и да ту ординира пет-шест усташа. Највећа грешка је недавање кредибилитета сопственом делу. Ангажуј неког Едријана Броудија да ти глуми јеврејина у логору, па да видимо да ли би онда стока из Гардијана (или одакле већ) писала онако нешто. Редитељ је са "Спаситељем" урадио доста добру ствар, мислио сам да ће са овим напредовати и баш сам чекао са нестрпљењем све ово, али није се десило. Понављам, има добрих ствари, музика је исто ок, али недовољно је то за такву тему.
БОНУС - ПРЕОСТАЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ
ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ - Гледао сам серију. У почетку има неког потенцијала, после се у потпуности распада. Ја разумем и године и пубертет, ал' где нађе баш кумицу, стварно је ужасна глумица, најбоља изведба јој је био пријатељ Гвозден у "Генералној проби" почетком миленијума.
ЛИХВАР - Поменуо сам га већ у тексту о првом делу године, бетон лига, али има пар симпатичних ствари.
ПРОЛЕЋНА ПЕСМА - Метафоре, катарзе и буђења. Таштина празнине и генерално ужас од филма, који би можда изгледао нешто боље да је формат краткометражни.
ЈУЖНИ ВЕТАР 2: УБРЗАЊЕ - У читавој првој половини вреди само брат Хераковић, остало је све ужас, изузев музике на самом почетку. После се ствар залауфа и заиста знатно убрза, па је нешто боље до самог краја где постаје неочекивано добро. Ипак, на нивоу целине је ствар изузетно танка, посебно по питању сценарија, цела прича делује као неки дужи филер за неку серију од икс епизода, нешто да се попуни време док се чека оно главно, што ће серија вероватно и бити. Глума и ликови су веома проблематични, а неки су могли потпуно и да се избаце, попут Микија Манојловића. Бугари су знатно живљи и пунокрвнији, те и занимљивији од наших имбецила. Некадашњи чупави дебели клинац који маже пола тегле мармеладе на три палачинке се исувише труди, али и као такав је у првој половини појео Биковића који је у том делу буквално мртав. Берчек стандардан, Вујовић одличан, све бољи и бољи. Радоњић глуми као натуршчик, с тим што би овде требало да буде смешан, а није, само изазива непријатност. Није то Вук Костић ниво непријатности, али ипак. Ботом лајн, непотребан, предуг и лош наставак, са таман толико добрих елемената да не буде тотално губљење времена.
НЕЧИСТА КРВ: ГРЕХ ПРЕДАКА - Лош, незанимљив и неспретно склепан филм. Монтирати толику серију у једноипочасовни филм је незахвалан посао, нарочито кад је сценарио лош. Има то неку живину, и Бјело није скроз промашен, али премало је то за добру целину.
НЕБЕСА - Прва помисао након свега одгледаног ми је била да кажем (гласом Зорана Ранкића у улози Калабића): "У лудницу!" Ипак, после ми је само било жао човека који је дозволио себи да, после онаквих деведесетих, дође до тога да постане жива спрдња у сваком могућем смислу. Што је најгоре, готово ништа у овом филму не функционише, а далеко је од најгорег што је снимио. Немам снаге ни да набрајам, ни да анализирам, али Наташи стварно треба декретом забранити (кад већ мора да се бави глумом) да буде у неком филму дуже од пет минута.
ПУЦЊИ У МАРСЕЈУ - Овлаш сам гледао док је ишло на телевизији, није ми се посебно дојмило, можда треба поново да му дам шансу.
ТОМА - Има пар неких искупљујућих момената, али све то вреди нула кома ништа евра. Већ сам рекао зашто овде.
КЕЛТИ, СТРАХИЊА БАНОВИЋ, НЕ ИГРАЈ НА ЕНГЛЕЗЕ, АЛЕКСАНДАР ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ, ГЕЈМ, ВАМПИР, НИЈЕ ЛОШЕ БИТИ ЧОВЕК - Нисам гледао, занимала би ме последња два. Можда овај последњи и не би да га није склепао Душан Ковачевић (такође неотпоран на убацивање ћерке у глумачку поставу).
2022.
ЗЛАТНИ ДЕЧКО - Mлохави ниспе од филма, мада није да сам очекивао нешто више. Гледао сам због Дениса Мурића који ме купио у "Енклави" и "Ничијем детету" толико да ћу га гледати и даље, а и због Наде Шакић, коју ћу такође гледати и надаље. Има ту неких солидних глумачких тренутака од малог, као и за нијансу од брата талентованијег Бенчине (мада сам од њега вероватно и ја талентованији), али ничега нема довољно, сценарио шупаљ, друга половина потпуно празна, суштина никаква, а поједини глумачки избори јако дискутабилни. Стругар јесте млатио таксисте по Будви, али ми не улива никакав страх, а Булаја је тек трагикомичан. Није било чак ни неког доброг фудбала да повади ствари.
МРАК - Оценио сам ово са 3/5, а још бих боље кад бих оцењивао наду да ће овај филм (уз "Енклаву", "Чекајући Хандкеа" и још неке) помоћи да се покрене озбиљна тема у нашој кинематографији о злочинима над народом на Косову и Метохији, који, видимо, трају и данас. Има овде доста тога за похвалити, пре свега што дефинитивно није снимљен још један антисрпски памфлет, већ се детаљно елаборира колики је страх у коме живи народ доле, додуше имам осећај да су овде ужаси само додирнути, а помиње се и незаинтересованост државе Србије за њихове судбине, па за то иде посебан плус, са све корумпираношћу наших званичника тамо и негативним светлом у ком су недвосмислено приказани амерички војници (додуше, са тим се није претеривало, вероватно да се не би затворила врата неких фестивала). Италијани су приказани значајно хуманијим. Није ово ништа специјално, али је велики помак напред и једино што се филму може замерити су наративни и стилски недостаци, никако национална неосвешћеност, што је право освежење. Глума је добра, посебна похвала за девојчицу, огромна улога и минутажа, а успешно одрађен посао, по мени. Штимац стандардан, увек је лепо видети Колета Ангеловског, макар накратко, а за Даницу Ћурчић нисам пре чуо, али обратићу пажњу (зашто је, за разлику од осталих наших глумаца, потписана на латиници? Можда се води као Данкиња). Оно што највише фали филму је конкретизација. Сценарио носи дебеле рукавице и плаши се да неког случајно не повреди. Терористи и кољачи имају имена и презимена, па тако ово није требало оставити само на нивоу апстрактног ужаса. Разумем ја универзалну метафору, али добро се зна да то од чега они страхују нису караконџуле нити некакве анђаме и дрекавци, већ ђаволи у људском облику. Такође, филм у средишњем делу баш значајно успори, па, иако није досадан, ипак би било боље да се нешто конкретније догађа сем што се понављају већ етаблиране ствари - да је лоше и ужасно, да се коље стока и пале куће, да никог није брига и да су сви отишли. Последњих петнаестак минута је добро, има чак и пар финих џампскерова, али сам очекивао још већи ударац у плексус и грло. Овако, све је некако прилично очекивано. Има се шта и похвалити и осудити, али добро је што се коначно кренуло са чешћим пројектима о овој теми и за то велико браво, као и за чињеницу да се унајмљују страни глумци за овакве ствари (па макар били и не нарочито познати). "Мрак" би могао да представља велики корак напред у смислу приближавања свету кроз шта наши људи на Косову заправо пролазе. Фасциниран сам да је ФЦС заправо одобрио овај филм.
ХЕРОЈИ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ - Фалила је Мира Кара да се употпуни најантисрпскији глумачки трио, искрено сам желео да ускочи макар у неки камео. Јасне су намере и делимично све то има неку поенту, али толико је све пуно клишеа и општих места са набијањем поенте у гркљан да и то мало што има да каже губи на важности. Неке полуинтересантне ствари се дешавају изразито местимично и више делују као статистичка грешка него било шта друго. Ово није бизарна трешерица какву би од овог направио Милинковић или досадно-депресивни маљ у главу из радионице Марковић-Новковић, али је једноставно сувише небитан филм и своди се на некаква кафанско-славске приче типа "Шта нам ради жвалави" или "Радници Ниша (овде Новог Сада) немају печат и немају права". Ипак, на таласу антисрпског деловања овде уплетених имена, филм је стигао до Берлинала. Жао ми је што морам да кажем да сам очекивао да ми филм ипак да мало више, макар за смех ако ни за шта друго. Сав је некако слаб, неодлучан и никакав...
ЛЕТО КАДА САМ НАУЧИЛА ДА ЛЕТИМ - Солидан дечји филм. Ништа више од тога, али и то је довољно, поготово кад се треба борити са Олгином иритантношћу. Узевши у обзир шта се све снима, немам шта да замерим. Клара се супер снашла.
БИЛО ЈЕДНОМ У СРБИЈИ - Слобода није крилатица рекламног паноа, конструктивна критика постојећег стања, Слобода је жена - узми је. Коначно да видимо нешто и од ње у овом лаганом фаху и на лесковачком акценту с којим се не мучи, заправо је испала прилично употребљива кад не излази из опанака. Што се тиче филма, односно серије, јесте суви просек који користи монтевидеовску естетику да дочара период, али имајући у виду ко све учествује, заправо сам супер-задовољан. Мало је рећи да није ништа посебно, али пар духовитих реплика (мајка би ти умрела да је жива) и небламирање са акцентом у 90% случајева чини да ово буде скроз гледљиво.
КОМЕДИЈА НА ТРИ СПРАТА - Поштовање због чињенице да је после сат времена ничега, ова испразна "комедија" у последњој трећини опуштено претворена у survival thriller. Аплауз и за Радоњу, успео је да буде тек шести-седми лик по иритантности у овоме. Кад се све узме у обзир, и те како има својих момената.
ЏЕМ ОД КАВИЈАРА - Једини добар тренутак је први кадар у филму у коме се чује "Београдски мали пијац" од Тозовца. После тога све иде низбрдо, претварајући се успут у тешко смеће. Жао ми је, Ђорђевића обично волим да гледам.
ВЕРА - Потпуно небитна историјска личност пренадувана преко сваке мере у једном врло лошем филму. Помињао сам већ ултимативно одсуство харизме и квалитета Јоване Стојиљковић, што се у овом филму, који треба већински сама да понесе, рекао бих, најбоље види.
Остатак филмова укључује наслове: ХЕРОЈИ (занима ме и интригантно ми делује, због епохе и синопсиса), ТРАГ ДИВЉАЧИ (Павловићева проза, деца му раде, шта може да пође наопако), Кључ (некакав модерно-историјски трилер, надам се бољи од "Лавиринта"), КОМУНИСТИЧКИ РАЈ (увек актуелни Аца Поповић, зависиће ко га ради), УСЕКОВАЊЕ (могао би имати потенцијала, али не надам се), МИЛОЈЕВ ДАР (пожртвовање српског војника је увек инспиративно и јунаштво је увек добродошло, надам се да неће деловати патетично), ЛИБЕРТА (не делује обећавајуће, мада ћу га можда гледати због покојног Давора Јањића), АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ (не занима ме, упркос чињеници да је брат Шепетковски писао), СВЕТА ПЕТКА - КРСТ У ПУСТИЊИ (нисам читао "Петкану", али погледао бих због теме и снимања по пустињама Јордана), ЛУЧА (режира "Џем од кавијара лик", тако да вероватно не), ПОРНО ПРИЧА, ВУЧЈЕ БОБИЦЕ, ДА ЛИ СТЕ ВИДЕЛИ ОВУ ЖЕНУ (ништа од овога ми стварно не делује занимљиво, мада су "Бобице" изашле, па се можда и преварим).
***
Шта видимо из свега овога? Трендови нису добри и нема назнака да ће се направити неки заокрет од 180 степени. Свакако је похвално што се обрађују неке битне историјске теме, али није довољно само их обрађивати треба и знати прави приступ. С тим у вези, са највећим нестрпљењем очекујем "Децу Козаре" Лордана Зафрановића, јер је више релевантних људи рекло да је сценарио Арсена Диклића (написан још одавно) нешто најбоље што су прочитали. Увек ће бити и комедија и трилера и многих других жанрова, али чињеница је да нема ни писаца ни глумаца ни режисера који ће се неким жанром квалитетно позабавити. Остаје нам да чекамо понеки добар наслов из гомиле, али они се у сваком случају своде на аномалије. Док неко не почне више да улаже у културу и док не престане да ради непотизам, осуђени смо на ово што се тренутно дешава. Овај преглед није био не знам какав због великог броја неодгледаних филмова, но додаћу све што будем комплетирао временом. До читања.
Нема коментара:
Постави коментар