Twin Peaks (1990-1991)

Аутори серије: Марк Фрост, Дејвид Линч

У главним улогама: Кајл Меклахлан, Мајкл Онткин, Ричард Бејмер, Пајпер Лори, Лара Флин Бојл, Џек Ненс, Реј Вајз, Шерил Ли, Дејна Ешбрук, Ворен Фрост, Шерилин Фен, Џејмс Маршал, Медхен Амик, Еверет Мекгил, Пеги Липтон, Ерик ДаРе, Кенет Велш, Џоан Чен, Дон Дејвис

Пошто сам у време оригиналног емитовања ове серије једва пошао у школу (и то у другој сезони), наравно да нисам могао најбоље да је разумем, а кад бих видео неког дугокосог чику, обавезно бих покрио очи. Временом су ми остале у глави само неке сцене. Али, како су године пролазиле, све оно што сам читао и слушао о тој серији, махом похвално, стварало ми је жељу за утврђивањем градива од почетка до краја. То се није могло све до 2003. године, када је БК телевизија пустила прву репризу, али тада ме је ситница звана полазак на факултет спречила да остварим зацртано. Да скратим причу, још репризу-две касније, крајем 2013. успео сам да испуним циљ. Поседовао сам ужасан ВХС рип са интегрисаним лошим хрватским преводом, али ми се нешто није почињало у таквим условима. Чим сам набасао на високу резолуцију, нисам часио ни часа да надокнадим све што се скупило у току претходне 23 године. Да ли се чекање исплатило? Па, покушаћу да то објасним у наставку текста.

Твин Пикс (1990-1991)

Интелигентни и ексцентрични ФБИ агент истражује убиство популарне тинејџерке у градићу са још ексцентричнијим житељима. Чини му се да се већ сусретао са истим убицом, а да би га нашао, мора да користи врло необичне методе и да завири у најмрачније кутке сопствене душе, као и поменутог града по имену Твин Пикс. Чињеница да, кад су у питању његови бизарни житељи, ништа није као што изгледа, само одмаже главном јунаку у трагању за истином, а велику улогу ће морати да одиграју магија, судбина и снови.

Реченица којом треба почети ову рецензију је "Никад нисте видели ништа слично овоме пре ове серије". То може да делује као претенциозно претеривање, али заправо јесте тако, из више разлога. Прво, зато што је најважније име у ауторском тиму Дејвид Линч, а ако сте упућени у његову филмографију пре, а и после овога, знате да једна реч може да опише његове наслове - јединствени. Он не ради пројекте који су уобичајени, лако схватљиви мејнстрим. О њима се обично размишља данима, а понекад су крајње неразумљиви и после више гледања. Али, једно је сигурно - не остављају равнодушним, а то је за сваког сладокусца један од важнијих елемената. Е, па, таква је и ова серија. Током целог трајања се осећа и примећује ауторски печат својствен Линчу. А то значи пре свега својеврсно мешање жанрова - мистерије и мрачне фантазије, трилера и хорора, који никада није претерано бруталан, али је увек довољно језив и напет да искида живце, комедије и мелодраме, оличене у бизарним поступцима уврнутих јунака и отрцаним љубавним причама и ситуацијама у које западају (на којима би им и сапунице позавиделе) и на крају, драме, јер је, као и увек код Линча, морал средине и људи у њој увек на испиту, а неретко се испостави да је веома дискутабилан. Ипак, чак и код њега се ретко дешавало да се у опсегу од 45 минута (колико траје једна епизода), малтене сцену за сценом смењују фантазија и хорор на психичкој бази, пародија и гротеска, па затим и неки емотивни, драмски тренутак, да продрма гледаоца за крај. Уопште, читава серија је велики емоционални ролеркоустер, што умногоме доприноси одржању константне напетости.

Кајл Меклахлан као агент Купер

У време емитовања, серија је најпре постигла велики успех, да би онда, услед неких техничких потешкоћа и проблема са извесним решењима у заплету, била нагло отказана после две сезоне и само тридесет епизода. Стога спада међу брже отказане серије у историји телевизије, а свакако је једна од серија у којој судбина значајног броја јунака остаје неизвесна и о њој се може само нагађати. То, међутим, није чудно, ако знамо да је идејни творац Дејвид Линч. Ред је сада да се позабавимо и неким њеним главним елементима.

Већ у првим кадровима, Пит Мартел, због лошег брака напаћени заљубљеник у шах и пецање, на обали реке открива леш девојке увијен у пластику. Испоставља се да је у питању краљица матуре, месна миљеница, Лора Палмер. Град је иначе веома миран и сви се знају, те се вести брзином муње шире кроз мало место и никог не остављају равнодушним. Истовремено, друга тешко повређена девојка лута по железничким шинама дуж граничне линије, те у игру улази ФБИ агент Дејл Купер, ексцентрични кафопија, да истражи случај, који врло брзо примећује да је већ имао посла са оним кога сада тражи, јер је раније већ истраживао слично убиство. Нико од бизарних житеља овог града неће остати исти после овог убиства, јер оно покреће ланац догађаја који ће продрмати животе свих у Твин Пиксу и открити да нико није баш онакав каквим се представља, а поготово жртва, јер је имала свима непознату каријеру на којој би јој позавиделе многе наше естрадне звезде, укључујући неверство, психијатра, кокаин и проституцију. Међутим, и сви остали имају шта да сакрију у вези својих живота и, како то обично бива, требало је само загребати површину једним догађајем као што је убиство, па да све почне да излази на чистину, нарочито двоструки животи оних који се чине најчаснијим.  Пословне малверзације, небројене забрањене и неостварене љубави, напаћене жене и мужеви, несрећни случајеви, нејасне истраге, рањавања и убиства - све је то повезано у тридесет напетих епизода, и зачињено дусима који обитавају ван овог света. Упаковано и искомбиновано на крајње креативан начин.

Човек са другог места

На серији је радило 8 писаца и 14 редитеља, али се печат Марка Фроста и Дејвида Линча осећа од почетка до краја. Почевши од поменутог постепеног демаскирања, преко бизарно комичне пародије на сапунице, оличене у великом броју могућих и немогућих љубавних веза пуних преокрета (па, на крају крајева, и серијом 'Позив за љубав' коју изгледа гледају сви у граду), до изразито мрачних и језивих надреалних елемената. Нарочито су делови у којима се приближавамо решењу убиства и сам крај серије квинтесенцијални Линч. Елементи фантазије се уводе најпре лагано и на кашичицу, где агенту, заљубљеном у кафу, природу и питу са вишњама, у сан, као у песми 'Алисе', долазе велики патуљци и мали џинови, дајући му шифроване трагове, да бисмо се нешто касније сусрели са духовима из мрачних шума и још неким бићима и стварима која уносе немир и страх у душу. Кад већ помињем мрачне шуме, да кажем и да су локације вашингтонских градића као створене за мутне радње, сумњиве куће, злодела и разне караконџуле, сјајно су послужиле сврси. Сценарио је у највећем делу серије на изузетно високом нивоу, и, као што већ поменух, сјајно комбинује елементе различитих жанрова. Озбиљан драмски моменат неосетно прелази у гротеску и (црну) комедију, да би нас потом пресекла језива приказа са прљавом седом косом.

Шест пута сам враћао сцену у којој свеже оседели Лиленд Палмер, отац жртве (бриљантни Реј Вајз), улази у канцеларију свога клијента који разговара са братом,  певајући и плешући дечију песмицу "Mairzy Doats", а два брата, од којих је један најбогатији човек у граду (фантастични ветеран Ричард Бејмер и пргави Ирац, Дејвид Патрик Кели), прихвате плес, при коме један брат изведе малу тачку на свом столу, а други перформанс на поду. Сцена која ме насмејала до суза, иако је она пре тога била максимално озбиљна. Питате се где је логика у томе да човек коме је пре који дан брутално убијена ћерка плеше и пева? Па, погледајте, па ћете видети, у томе и јесте Линчово мајсторство. Кад сам већ поменуо неке глумце, да се дотакнем и те теме. Дејвид Линч воли да испоштује своје пређашње аквизиције, па тако после "Дине" и "Плавог сомота" готово да није имао дилему ко ће глумити Купера, а тада једва преко тридесет година стари Кајл Меклахлан му је узвратио савршено. Џек Ненс (Пит Мартел) је играо главну улогу у култном Линчовом филму "Глава за брисање", а познаници од раније су били и Еверет Мекгил (Ед), Грејс Забриски (Сара Палмер) и други. Изабела Роселини је изабрана да глуми Џози Пакард, али је одустала у последњем моменту, тако да јој је народност промењена из италијанске у кинеску и изабрана је Џоан Чен. Ослонио се и на глумце ветеране, који су били у зениту педесетих и шездесетих (Ричард Бејмер, Пајпер Лори, Рас Тамблин, у малој улози фатална ноар дама Џејн Грир). Наравно, лансирао је нека имена, попут прелепе Медхен Амик (Шели), за коју је он сам у серији рекао ону чувену реченицу "То је она врста девојке због које пожелиш да говориш мало француског". (Да вас подсетим, игра ФБИ руководиоца са слушним проблемима). Још једна од предности ове серије је што је су од епизодиста створени квалитетни ликови, те почиње да вас занима и њихова прича, узмимо само за пример агента са кратким фитиљем или жену са пањем.

Једино што ме поштено није занимало јесте прича са туњавом телефонисткињом, њеним дететом и пренемагање она два слепца, иако је заменик Енди испао више него користан на самом крају. И готово да сваки лик прелази, да се тако изразим, занимљив пут, од почетка до краја серије. Погледајмо само поменутог Бена Хорна, који од богаташа који планира да спали пилану и јефтино купи земљу и хотел, а притом држи бордел, коцкарницу, и ко зна шта све не, најпре постаје потенцијални убица, потом лудак у кожи јужњачког генерала, а потом човек који се бори да спасе оно што му је остало. Њега је, као и остале "речитије" ликове за пилот епизоду осмислио Марк Фрост, док је ликове који се више петљају са надреалним, као што је Купер, оживео Линч. Оно што је јако занимљиво је чињеница да су многе култне сцене и ликови из серије иницијално потпуно непланирани. Први пример је Шерил Ли, локалка из Сијетла, коју је Линч унајмио да одигра мртву девојку. Касније је крупни план њеног леша постао једна од упечатљивијих слика серије, а по његовим речима нико није имао појма да она заправо уме тако да глуми, нити да може тако моћно да делује док је мртва. Пошто је снимио додатне сцене са њом и Доном (Лара Флин Бојл) на пикнику, одлучио је да је "оживи" као Меди Фергусон, а у трећој сезони, да је икад снимљена, вероватно би имала црвену косу. Још један битан импровизовани елемент је кастинг Френка Силве у улози Боба. Он је био један од сценографа и реквизитера на сету и најпре се сам његов изглед допао Линчу кад га је видео док помера намештај, а потом је пресудило то што је у току снимања прве визије Саре Палмер снимак био "упропашћен" јер се његов одраз видео у огледалу. Линч је касније рекао да "због таквих ствари човек почиње да сања", а сада је немогуће замислити било кога другог у тој улози, сценограф и повремени глумац је постао интегрални део култа ове серије.

Лара Флин Бојл, Шерилин Фен и Медхен Амик

Нико не меша опскурно са баналним као Дејвид Линч, па је тако серија по изласку постигла вртоглав успех и након прве сезоне била номинована за четрнаест Емија. Телевизијска револуција је креирана бацањем стандардне наративне структуре кроз прозор, а уместо ње су упловиле особене студије карактера, дијалози који комбинују већ поменуте елементе, као и слике које дотад на телевизији нису виђене. Линч је као већ искусни филмски аутор тако гурнуо све конвенције у страну, доносећи нешто ново и потпуно другачије. Томе је наравно много помогао и чувени скор Анђела Бадаламентија, од уводне нумере "Пад" до "Лорине теме" на крају, као да смо и путем музике имали бољи увид у подсвест наших јунака. Серија је освојила многа признања - од поменутих 14 номинација, освојила је четири награде, а Златне глобусе су зарадили Кајл Меклахлан, који нажалост, никада после рада са Дејвидом Линчом није оправдао потенцијал који је показао у "Дини", "Плавом сомоту" и "Твин Пиксу", те се касније појављивао у својеврсном ђубрету ("Секс и град"), треш филмовима ("Шоугрлс") и просечном ТВ материјалу ("Очајне домаћице"); као и Пајпер Лори, у улози подмукле Кетрин Мартел, која је петнаестак година раније одушевила публику као фанатична Маргарет Вајт ("Кери"), а раније је зарађивала хлеб играјући и са Полом Њуменом, Роком Хадсоном и другима. Глобус је освојила и сама серија, која је још затим проглашена и за једну од најбољих култних серија икада, а "ТВ водич" и "Емпајер" су је сврстали међу 50 најбољих серија икада. Британски канал 4 је ставио на 9. место листе "50 најбољих драмских серија", а Тајм магазин је уврстио међу 100 најбољих.

Пеги Липтон као Норма Џенингс

Међутим, у последњој трећини емитовања, серија се сусрела са великим проблемима. Најпре су Фрост и Линч подлегли притиску и решили мистерију убиства Лоре Палмер и тако, по сопственом признању "убили кокошку која носи златна јаја", поменувши још да су студијске главешине и могули хтели да мистерија буде решена још на крају прве сезоне. Иронично, управо је разрешење мистерије довело до пада гледаности, иако је по мом мишљењу, било сасвим довољно елемената да се интерес јавности одржи, узевши у обзир мистерије порекла патуљака, џинова, демона и осталих, потом откривање још једног сегмента Куперове прошлости и уплитање његовог полуделог ментора, као и потенцијална љубавна прича (Лара Флин Бојл, у то време у вези са Меклахланом, ставила вето на материјализацију варнице између Одри Хорн, тј. Шерилин Фен и Дејла Купера, па је морао да ускочи лик Ени Блекбурн, односно Хедер Грејем). Изгледа да је за јавност та нова прича ипак била превише неконвенционална, па је интерес ипак опао, а кад се то укомбинује са сталним променама термина Еј-Би-Сија, будућност серије је доведена у питање. Међутим, спроведена је успешна кампања и људи су се изборили да се сезона доведе до краја. Иако се по мом мишљењу, после претње отказивањем, серија вратила на прави колосек у последњих неколико епизода, а финале серије је урађено одлично, у класичном линчовском маниру (он је и режирао), и са, као што је већ речено, неизвесним судбинама неколико појединаца, ипак није довољно узбуркало јавност да се сними трећа сезона (многи су за то окривили рат у заливу и њиме узрокован лош термин емитовања).

Ако би се могло говорити о манама, то би био незнатан али ипак приметан пад квалитета у поменутом последњем периоду и мало суптилнија обрада при прелазу са главне приче која је у старту привукла гледаоце (мистерија убиства) на оне које су из ње проистекле. Велики проблем је недостатак фокуса који има добар део друге сезоне, а неколико (али само неколико) ликова је могло да глуми и боље, пре свих мислим на Џоан Чен, која се већ претходно доказала у остварењима као што је "Последњи кинески цар" Бернарда Бертолучија. Као ману морам да истакнем и чињеницу да није трајала бар још сезону дуже, да се све лепо уобличи.

Ерик ДаРе и Реј Вајз

"Твин Пикс" је био инспирација свим серијама које су се касније бавиле натприродним елементима, пре свих ту мислим на "Досије Икс" и "Изгубљене", а многи су од ње покупили рецепт враћања у фокус готово заборављених глумаца (нпр. "Сопранови"). Дефинитивно је у питању серија која је отворила врата многим нетрадиционалним и неконвенционалним телевизијским програмима. Оно што се може рећи у закључку је да је серија имала упечатљив успон и пад у року од једва 14 месеци, али се у међувремену учврстила као једна од најутицајнијих и најоригиналнијих серија у историји телевизије, која користи централну мистерију убиства да гради причу која на уврнут начин подсећа на сапунице из педесетих, укључујући борбу за пилану, бројне љубавне троуглове (од средњошколских до средовечних), као и локалне злочине зачињене дрогом и проституцијом. Оно за шта бих рекао да се до данашњих дана издваја у овој серији је свакако фантастична атмосфера, у којој одличан сценарио преноси атмосферу на ретко бриљантан, филмски начин, оно што није успело великом броју серија. Недостатак мозга ТВ продуцената и прерано решавање мистерије је узроковало да серија склизне са предвиђене путање и самим тим изгуби приповедачку нит, те да, много брже него што је требало, чудни и уврнути елементи постану ванземаљски. Кад је изгледало да се све враћа у нормалу, било је касно, те прича није заокружена. Приче о могућем наставку колају већ дуже време и најпре су одлучно одбациване, да би сада биле нешто ближе реализацији. Нисам сигуран колико је то паметно, иако сам сигуран да би милиони фанова то једва дочекали, ако се има у виду култни статус који је ова серија завредела током претходних двадесет година. С обзиром да ме цео живот прати, и да, сходно томе, спадам у те исте обожаваоце, можда ћу бити за нијансу болећивији кад је у питању оцена него иначе.

Коначна препорука: Сви који нису гледали ову монументалну серију треба то одмах да исправе и да присуствују поновном рођењу драмске серије, јер се, ма колико то претенциозно звучало, са појавом ове серије, управо то десило. Обожаваоци побројаних карактеристика и Дејвида Линча ће уживати највише, али ако не желите да вас назову телевизијским аналфабетом, ову серију треба да гледате, чак и ако не спадате у исте.

ОЦЕНА: 5-