Некако се увек погоди да највише гледам нове филмове децембра и јануара јер се углавном тада темпирају изласци оних најамбициознијих, да би се избацили на време за награде. Врло спорадично ми се дешава да других месеци у мини-серијама гледам нове наслове, али ми се ове године десило да сада, месец дана раније, у двадесетак дана одгледам пет нових остварења, плус још неке нове ствари. Да не дужим много, желео бих да напишем неколико импресија и најавим још неке ствари које ускоро излазе. За оно што стоји на Летербоксду, само додајем још покоју реченицу.
DUNE - Denis Villeneuve
"Дина" Френка Херберта је култна серија књига, али филмска адаптација истих је једна од најмалерознијих у дугој историји фијаска на снимањима. Да се ја не бих расписивао, зна се већ кроз шта је све прошао Дејвид Линч у реализацији прве верзије, а кроз шта је прошао највећи филмски езотерик, Алехандро Ходоровски, у покушајима да направи своју верзију. Линч се после неког времена свога чеда одрекао, иако многи, укључујући и мене, сматрају да тај филм никако није лош, има одређене квалитете, духовитост и ту неку култност, ма колико накриво испао. У сваком случају, римејк се нестрпљиво чекао, а прихватио га се дежурни пандур за високобуџетни СФ у Холивуду, Дени Вилнев. Ја један његов филм много волим, и то су "Згаришта", остало му је све у најбољем случају ништа посебно, те стога нисам ни очекивао ништа специјално, а морам признати да нисам читао ни књиге. Колико чујем, ово је само прва, за разлику од Линчовог филма који покрива прве две, а канадски редитељ се прихватио и другог филма наводно након што су га продуценти приморали да три сата скрати на два и по. То никако нема везе са чињеницом да ће поново добро зарадити, таман посла, тако нешто му никад не би пало на памет. Елем, нисам имао никаквих великих очекивања, па ми је ваљда зато и било ОК оно што сам видео. Има ту проблема, пре свега је пола сата дужи него што би требало (као и углавном сваки Вилневов филм), има велики број "великих" сцена у којима се не дешава готово ништа, ритам је углавном доста лош, све је увијено у хладну монохроматику, неки глумци су могли бити и нешто бољи, а и сценарио на пар места мало штуца. Ипак, има и доста добрих ствари, углавном је добро одглумљен, чак му не смета ни Џејсон Момоа, кога иначе презирем (помаже што се обријао). Тимоти Шаламе је ближи књижевном лику Пола од Кајла Меклахлана, у смислу да се још тражи, да још није сигуран шта може и шта све то представља, учи, сазнаје, помало се и боји (за разлику од Меклахлана који је напаљен од старта да ће да спаси читав свемир). Ипак, не могу више да волим Шаламеа од агента Купера, па то ти је. Са друге стране, иако уживам у Кенету Мекмилану који барона Харконена глуми као злог кловна који лети, урла и зеза се, овде имамо много бољег Стелана Скарсгарда који је дупло мрачнији лик, што му, рекао бих, више и приличи. У остатку кастинга има и погодака и промашаја, Шарлот Ремплинг је премало у филму, Оскар Ајзак је добар, а Ребека Фергусон је упадљиво једва десетак година старија од свога сина. Наравно да су ефекти одлични, си-џи-ај ради посао и очекујем да ће се тек размахати у другом делу. Све у свему, мешана врећа која решава неке од проблема претходног филма, али намеће и неке своје, но ништа нисам очекивао, па ми је било релативно ОК. За коначни суд, сачекаћу и други филм.
TITANE - Julia Ducorneau
Рекао сам једном и рећи ћу опет, Жулија Дикурно је можда женско, али има огроман пар мошница. То је било очигледно већ након првог филма "Сирово" у коме је истраживала и повезала буђење сексуалности и канибалистичких порива у студенткињи вегетаријанки. Свакако је у питању прилично поремећена особа са неким повећим проблемима, али то не умањује њену снагу као филмског ствараоца, о контрер. Она овде баш и не истражује нове територије - већи мајстори попут Дејвида Кроненберга и Анџеја Жулавског су тако нешто већ радили боље од ње, али начин на који то она чини у ово доба је заиста хвале вредан. Овај филм можда нема тако очигледне намере као "Сирово", али ће свакако да вас протресе. Нису то шокови шока ради, али чиста непријатност док посматрате тај сурово директни начин снимања (у неким ситуацијама ме подсетио на филм "Ангст", ипак знатно боље остварење од овога) ће вас натерати да устукнете на неким местима ако вам је стомак слаб. Свежијег приступа телесном хорору од њеног немамо у последње време, а можда је потребно и поновљено гледање да у потпуности уђете у тај модус операнди њеног ума. Ипак, нисам сигуран колико људи ће пожурити да гледа ово поново, иако је сјајна вожња у питању, плус има и одличан саундтрек. Многи од нас ће се повезати са делом приче о неприпадању и прихватању разлика, мада нисам сигуран колико тај заокрет прија самом филму, но добра је ствар што зависи искључиво од гледаоца како ће шта из овог филма разумети. Проблеми постоје, али читаво искуство гледања овога филма наткриљује већину њих. Могу да истакнем један крајње површински проблем, у филму нема довољно Гаранс Марилије која фино глуми и још боље изгледа. Ако волите француски хорор и нисте прегадљиви, можете ово погледати, тешко да ћете бити разочарани. Било какав покушај објашњења било чега што се дешава би покварио гледање, а мене сада занима шта се крије иза Златне палме. Није баш уобичајено да један овакав филм завреди такву награду, али имајући у виду "gender issue" који је у њему присутан, свакако је подобан за тако нешто. Свакако, сво поштовање Жулији Дикурно за исказану храброст, одавно није било жене испод четрдесет година која се представила јачим насловима од ње. Није ово ни изблиза ниво шока и одвратности који производи рецимо филм "Мученице" Паскала Ложијеа, али ипак ће осетљивијима требати мало припреме. Ја мислим да вреди одвојити време, али ће свакако бити поларизације, као и код биоскопске публике.
NO TIME TO DIE - Cary Joji Fukunaga
Ниједан модерни Бонд филм није имао оволики публицитет, и то из неколико разлога. Најпре, био је одлаган неколико пута, уз замену редитеља и композитора, од почетка је било најављивано да ће ово бити последњи Крејгов филм у тој улози, и због засићења, и због много повреда које је доживео на снимањима, укључујући и неке озбиљне, које су изискивале операције колена, осећао се престарим, а наводно му се и жена бунила због болова које је трпео. Свакако да су апели Рејчел Вајс сами по себи довољан разлог, а мене је, из неког разлога, баш вукло да погледам, иако нисам гледао ниједног Крејговог Бонда. Бринуо сам највише због сценарија, силних преправки, дописивања и много различитих људи. Шта је било на крају? Добар је, и није, углавном је ОК. Претпостављам да треба да гледам и остала четири филма да бих разумео тај његов лик који се постепено гради, другачији од осталих Бондова. Акционе сцене су добре, с обзиром да Кери Фукунага уме да их режира и изгледају одлично, мада са буџетом од 200 милиона фунти, вероватно би и Филип Вишњић успео да смућка нешто пријатно за око. Прича жели да прихватимо емотивнијег и приземнијег Бонда који је мање хировит и мање мистичан него иначе. Део његовог шарма је била управо чињеница да не знамо баш много о њему, међутим овај део приче се комплетира на другачији начин и то је у реду у случају да иде уз остатак Крејгових филмова. Он овде није само жесток, покушава са емоцијама и променљиво му иде, што и није чудо кад филм оволико траје. Женски ликови јесу изузетно важни и има одређених феминистичких булажњења, али на сву срећу то не делује ни изблиза ужасно као што су први трејлери наговештавали, обећавајући политички коректну лимунаду са опасним женама које су најинтелигентније, у акцији најспретније, најзајебаније и најдуховитије од свих у филму. Сам Бонд је био обичан украс и врећа за физичко и вербално ударање, али драго ми је што сам видео да се од таквог концепта одустало. Има политичке коректности у лопатама, Манипени је црнкиња, као и нова агенткиња, Кју је геј (као и Бен Вишо у стварном животу), али све је то прихватљиво ако није ту само да би било ту и не утиче на квалитет филма. Мислим да инклузија свакако има везе, али пошто су глумци углавном добри, квалитет сигурно не трпи. Међутим, проблема има, пре свега у сценарију који кривуда малтене од сцене до сцене, не знајући шта жели да буде (вероватно због толико људи и толиких преправки). Фиби Волер-Бриџ тера гледаоца да болно осети сваку сцену на којој је радила претећи да је учини пародичном. Тај њен хумор и начин писања уопште се уклапа у серију "Killing Eve", али свакако не у Бонд филм. Један од примера је Ана де Армас чији је лик наводно имао само пар месеци тренинга, да би се онда претворила у машину за убијање у својих десетак минута појављивања. Ипак, морам рећи да ми је жао што је нема више јер је заиста одлична у том свом делу, успела је да обоји лик тако да буде упечатљив. Крејг је урадио добру ствар изабравши је након рада на филму "Вади ножеве", али је зато учинио ужасну ствар додавши Волер-Бриџову тиму сценариста. Он је инсистирао да то није из феминистичких и инклузивних побуда, већ је сматра добрим писцем, а требало је изоштрити дијалоге. Можда она и јесте добар писац, али не за овај филм. Такође, зликовац је био најављиван као најинтелигентнији са којим се Бонд икада срео, али заправо је прилично генерички тип, а Рами Малек је благи ужас, не знам хоће ли икад моћи нешто да одглуми добро осим "Мистер Робота", али ово је заиста ужасно. Треба рећи и да филм ужасно дуго траје, требало је да буде пола сата краћи и ишчисти се од непотребних ствари, био би још концизнији, директнији и бољи. Музика и песма су добре, као и фотографија, све баш лепо изгледа. Све у свему, пристојан опроштај за Данијела Крејга, али остаје питање, шта сад, црнац, геј, жена с брадом или нешто четврто?
BENEDETTA - Paul Verhoeven
Веома се дуго чекало на излазак новог филма Пола Верховена, "Бенедета", који је био најављен за Кан 2019. године. Међутим, режисер је у децембру 2018. током снимања повредио кук, па је амстердамска пост-продукција одложена за јун наредне године, да би се опоравио од операције. Лекови против болова су потом узроковали компликације које су довеле до перфорације дебелог црева која му је угрозила живот, те је све одложено за 2020. годину, када се умешала корона. После две и по године, филм је стигао, и свакако има шта да се види. Он се од оптужби за бласфемију бранио на свој начин, да оно што је истина не може бити богохуљење. За предложак је узета књига која је наводно заснована на аутентичним записима и истинитим причама, а он је то искористио да у све убаци своје уобичајене елементе. Прва половина је заиста бриљантна и одмах увлачи гледаоца, класични Верховен, преживљавање жене, католичка хипокризија и остало, прожето бизарним сликама и изванредним црним хумором који ће узроковати да бар два-три пута прснете у смех. Касније, нажалост, успорава и губи ритам, те претерује у потпуном недостатку суптилности (цео филм је несуптилан, али се касније баш инсистира на томе, иако је очекивање суптилности од Верховена у старту пропала ствар). Има сувише неких мање битних детаља, некако је у тој експлозивности коју филм поседује све набијено унутра, као кад натрпате кофер без склапања ствари. Често то понављам за многе филмове, али било би више концентрације на кртину у филму (не мислим на тела него на оно што је најважније у истом) да је неких двадесетак минута краћи. Све је то у реду, прича је далеко од неинтригантне и режисер приступа у свом стилу, како једино и зна, без увијања, али још мало полирања не би шкодило. Свакако је добро што је филм коначно изашао и свакако је упечатљиво искуство, а предводе га сјајне глумице Шарлот Ремплинг и прелепа Виржини Ефира, потпомогнуте Дафни Патакиом, Ламбером Вилсоном и Луиз Шевијот. Сви су били баш добри, а и музика је одлична, све у свему, вожња је и те како узбудљива, али се у другој половини местимично губи, што утиче на квалитет. Филм има својих проблема и свакако ће поларизовати публику, али има шта да се види, не само због прилично експлицитне лезбо голотиње. Интригантна тема уз познате Верховенове зачине је увек упечатљива за гледање, какав год квалитет био, а овде га свакако има - не током читавог трајања, али га има сасвим довољно, макар за добру забаву. Неко би рекао блажа верзија "Демона" Кена Расела, али ако бисмо их упоређивали, морало би се рећи да је овај филм слабији и много блажи.
LAST NIGHT IN SOHO - Edgar Wright
Одавно нисам гледао филм који се толико епски распао после обећавајуће прве половине. Сироти Едгар Рајт баш воли жанр, то се види, али филму не чини услугу што призива духове (ненамерна игра речи) истинских мајстора какви су Полански, Арђенто и Линч, а онда ситуацију разрешава крајње безмудо, и све то уз рационално објашњење. Едгар би да буде и феминиста и да убаци међурасну романсу (узгред речено, веома чудну, најблаже речено) и још много ствари, али једноставно нема џебане да све то изнесе на прави начин, понајвише због сценарија, али и због неких својих решења која нису најсрећнија. Глумице су јако добре, и Томасин Мекензи и Ања Тејлор-Џој одрађују своје до максимума, али оне нису Ени Саливен, нити Биг Лале. Рекао бих чак да је глумица Ањиних квалитета прилично неискоришћена, иако и пева и курва се и још свашта нешто. Ипак, можда нешто супер изађе из свега, јер је овим филмом импресионирала Џорџа Милера довољно да јој понуди улогу Фуриосе. Лепо је било видети Риту Ташингем, а поготово Дајану Риг и Маргарет Нолан у њиховим последњим улогама, као и маторог Теренса Стемпа, тако да су глумци заиста најмањи проблем овде. Проблем није ни фотографија, Чунг Хун Чунг (сниматељ и Чан-Вук Паркове "Служавке") је филм прелепо усликао и оживео период шездесетих, иако све делује мало пластично, то је вероватно и поента, имајући све у виду. Музика је прва лига, све сами класици, па због свега тога мирне душе могу да дам две и по звездице. Безвезна, кукавичка и клише решења у сценарију понајвише срозавају квалитет иначе обећавајућег филма у целој другој половини, а понајвише последњој трећини када би филм требало да достигне врхунац. Нажалост, Едгар је још зелен за овакве егзибиције (мада није опасан у својој мегаломанији као Кристофер Нолан), миљама је далеко од својих узора, и питање је хоће ли им икада бити близу. Рекао бих "настави да тренираш", али не знам исплати ли се јер му је најбољи филм који је снимио и даље "Shaun of the Dead". Неко већ лепо написа "Требало би да се врати снимању филмова о идиотима и губитницима у малим градовима по Енглеској, то му најбоље иде". Видећемо шта ће следеће замесити, ово се ипак не може назвати посластицом. Ту су и многе референце на филмове о Џејмсу Бонду, очигледно му је амбиција да се једном прихвати и тога, можда и буде тако сада када се отвара нови циклус. Жао ми је што се све тако завршило јер сам заиста имао доста велика очекивања и све је наговештавало одличну ствар, међутим не даде се усраном до потока, што се каже.
***
Ипак, сада ћемо видети шта долази даље и шта да очекујемо у наредним месецима, то је бонус део у овом тексту. Једини филм који заиста са нестрпљењем очекујем је "Licorice Pizza" Пола Томаса Андерсона, јер ми се јавља да ће његов средњошколски филм стварно разбити. Ја апсолутно нисам фан његових последњих филмова, за разлику од оних са почетка каријере, али мислим да са одрастањем у седамдесетима редитељ његовог сензибилитета не може да промаши. Добра је екипа, музика ће сигурно развалити, ту нема грешке, стога заиста чекам да се већ негде средином или крајем децембра појави за скидање, ако ме инспирише, можда добије и рецензију. Остало ми је све мање битно, а из наслова и описа ћете видети да најближа будућност баш и не нуди нешто посебно, на моју велику жалост. Но, увек волим да се изненадим, па ћемо видети.
HOUSE OF GUCCI - Ридли Скот је начисто побенавио пред мрешку, уопште ме не занима трилер о поменутој породици, па још са Лејди Гагом, ма колико великих имена се огребало за чекове. 160 минута о томе како она растура угледну модну породицу, нека хвала, мислим да је углавном рекао шта је имао да каже. Чујем да је "Последњи двобој" солидан, не знам само шта му требају два максимално амбициозна филма исте године, али ко сам ја да судим? Видећемо како ће ово проћи, али чини ми се да нећу на то губити време.
ENCANTO - Мала Колумбијка је фрустрирана јер једина у породици има чаробне моћи. Ово је сигурно безазлен анимирани филм без неких великих претензија па га можда некад и погледам.
RESIDENT EVIL: WELCOME TO RACCOON CITY - Ови филмови ме нису занимали ни у доба највеће помаме, одиграо сам шта треба на Сони кецу у своје време и то ми је доста. Какви црни ракуни, људи, докле више, немојмо.
THE HUMANS - Породица се скупља у предратном дуплексу на Менхетну да прослави Дан захвалности, међутим, током вечери, испливавају непријатности, крећу тензије и све остало. Ово је сто пута већ виђено, али волим те приче смештене на мали простор које се дешавају у кратком периоду, па можда и погледам. Ако сценарио буде пристојан, може се нешто изродити, мада поучен претходним искуствима, не очекујем ништа унапред, па ако се изненадим, још боље.
NATIONAL CHAMPIONS - Квотербек покреће штрајк играча пар сати пред најважнију утакмицу. Овде очекујем забаву без неке дубине, као и код већине спортских филмова, али можда и у потпуности прескочим, у сваком случају, дочекујем га без икакве журбе.
DORAIBU MAI KA (Drive My Car) - Жена глумца и редитеља која је драмски писац одједном нестаје. Адаптира се кратка прича Харукија Муракамија коју нисам читао, тако да не знам шта да очекујем. У сваком случају ме одбија трајање од три сата, ипак радња не делује динамично.
RED ROCKET - Пропали порнићар се враћа у родни град у Тексасу где нису одушевљени што га виде. Ово би могло да буде солидно под условом да је сценарио довољно добар и циничан. Ипак, очекивање је мајка разочарења, тако да се нећу унапред надати, рекох већ да ме хајп ухватио само око "Пице са госпиним биљем".
WOLF - Хај-арт филм о дечаку који верује да је вук. И мени је смешно.
SILENT NIGHT - Хорор драмедија о породици која дочекује госте на савршеној Божићној вечери, тј. савршеној изузимајући чињеницу да ће сви умрети. Концепт би ми раније бар обећавао врхунску забаву, али сада не очекујем апсолутно ништа, већина укључених ми смрди. Под број један Кира Најтли, а затим и сви остали.
FLEE - Анимирани документарац о човеку пред браком који га присиљава да први пут открије своју прошлост. Гледаћу ово, делује занимљиво и у жанровском смислу, а има и потенцијала.
TWAS THE NIGHT - Свеже верени пар угошћава родитеље на (још једној) савршеној Божићној вечери, али тешко их је импресионирати када треба сакрити леш. Не делује ми као ишта чему би вредело посветити и минималну пажњу. Да су нпр. осамдесете, ово би ми било супер, овако...
CASTLE FALLS - Две ривалске банде јуре за милионима сакривеним у згради предвиђеној за рушење, али прво морају да среде домара који је први нашао плен. Наравно да је ово Б треш, али Долф Лундгрен режира и глуми, стога ако имало личи на његов опус из осамдесетих и деведесетих, биће солидно за убијање времена некад.
WEST SIDE STORY - Спилберг опет јури велике паре помоћу овог римејка. Гледао сам онај од пре шездесет година и он је сасвим довољан, ово ме баш нимало не занима.
AGNES - Демонско присуство у манастиру, истрага и криза вере. Делује као неки "Истеривач ђавола" Ц продукције, видећемо, можда у часовима доколице, ако их уопште буде.
FRANCE - Драмедија о заузетој новинарки која балансира приватни и професионални живот који се из корена мења након бизарне саобраћајне несреће. Не знам како би ово могло да буде имало занимљиво, али ме Леа Сејду веома физички привлачи, тако да можда некад и погледам. Полако.
VIOLENCE OF ACTION - Крис Пајн се после отпуштања из маринаца придружује паравојној организацији. Не звучи ми нарочито примамљиво.
SPIDER-MAN: NO WAY HOME - Што би Турци рекли, yok, yok.
NIGHTMARE ALLEY - Један од заиста сјајних ноар филмова и најбољи филм Тајрона Пауера доживљава римејк у режији Гиљерма Дел Тора који је кроз каријеру режирао и одличне филмове и потпуно смеће, и то са Бредлијем Купером. Ја ћу ово сигурно гледати, пре свега да бих могао да га испљујем, јер баш много волим оригинал, а не верујем да је ово ни близу тог нивоа.
THE LOST DAUGHTER - Оливија Колман на одмору који се претвара у ноћну мору кад буде принуђена да се суочи са прошлошћу. Нисам баш сигуран колико би ми ово легло, али можда и проверим, без икаквих очекивања. Колманова је једна од најхајпованијих глумица данас, па ме то можда мало одвлачи. Не кажем да није добра, али мало су претерали са истицањем у први план.
THE NOVICE - Лезбејка бруцошкиња се прикључује веслачком колеџ тиму са амбицијом да буде најбоља по сваку цену. Не занима ме.
THE MATRIX RESURRECTIONS - Сви наставци су апсолутно непотребни. Нема шансе да ово гледам, а не видим ни како би уопште могло да заличи на нешто. Нестало пара па се рециклира.
KING'S MAN - Приквел ранијих филмова. Адаптације стрипова ме генерално не занимају, па нећу журити са овим, мада је ту добра екипа, а појављује се и Бранка Катић, као и мој омиљени потлачени црнац Ђимон Хунсу.
THE TRAGEDY OF MACBETH - Ко зна која адаптација "Магбета". Ова је класична исфорсирана прича, поготово јер смо имали последњу пре само пар година са Фазбендером и Марион Котијар. Дензел није глумио још само Шекспировог трагичара, па му ево сада прилике. Не кажем да то Џоел Коен неће скоцкати да буде пристојно, али докле више? И жена му, наравно, као Лејди Магбет, да ли сте сумњали? За питому, а добру верзију имате Орсона Велса, за крваву а добру имате Поланског, доста је, вала.
SING 2 - Први је био лош, тако да не.
A JOURNAL FOR JORDAN - Дневник за сина од оца настрадалог на ратишту. Опет нешто инспиративно у Дензеловој режији. Нека, хвала.
AMERICAN UNDERDOG - Биопик о Курту Ворнеру. Не очекујем ништа, али с обзиром да је права прича заиста солидна, можда некад и погледам. И ако прескочим, свакако није фрка.
CYRANO - Политичке коректности ради, за ову адаптацију је изабран мали човек, али због харизме Питера Динклиџа можда и испадне макар гледљиво. Видећу, могуће да ћу се у неко доба одважити да погледам, али - да се не понављам превише - са очекивањима испод нуле.
THE 355 - Опасне омоћене жене ЦИА агенти у потрази за топ сикрет оружјем док их прати још једна опасна жена. Вероватно је и мастермајнд иза свега - погађате? Ако бих бирао нешто из ове групе што ни под претњом смрћу не бих гледао, мислим да би то било баш ово.
SCREAM - Имам софт спот за први "Врисак", био сам млад и подигла се велика прашина у то време, увек ми се допадала Нив Кембел, била је добра фора са две убице, и симпатичан ми је из више разлога. Касније је, наравно, све то претворено у кеш машину и изгубило је смисао, али ћу сигурно погледати овај сад, двадесет пет година после. Мада, без Веса Крејвена није то као некад, али неће бити лоше вратити се у тај свет. Чак сам и маску имао једно време.
SESAME STREET - Уновчавање успеха старих култних серија није нова ствар и јасно је да ово неће бити ништа посебно, али можда и погледам, јако су ми симпатични сви ти ликови.
SUZY - Аниме о стидљивој средњошколки која у виртуелном свету постаје глобално вољена певачица из наслова. Погледаћу, има ту потенцијала за све и свашта занимљиво.
DEEP WATER - Да су деведесете, ово би ме изузетно занимало. Богати човек дозвољава жени да има љубавнике да би избегао развод, али постаје главни осумњичени кад они крену да нестају.
OPERATION FORTUNE: RUSSE DE GUERRE - Британски обавештајац и његов тим унајмљују холивудске звезде да им помогну у андеркавер мисији да спрече продају оружја. Не капирам ништа, а поготово шта се Гај Ричи петља у овакве ствари, зна се шта је његов штих, ово није.
REDEEMING LOVE - Бестселер о моћи љубави у случају девојке која се одмалена проституише. Не могу модерне бестселере, а поготово оне о исцељујућој моћи љубави, стварно.
THE KING'S DAUGHTER - У потрази за бесмртношћу, Луј 14ти краде енергију сирени, а његова незаконита ћерка открива њено постојање. Да имам 12 година, ова авантурица-фантазија би ми можда била занимљива, овако ћу ово тешко икада гледати.
MORBIUS - Биохемичар покушава да излечи болест крви, али се инфицира вампиризмом. Тешко ће бити нешто епохално, али је бар на папиру занимљиво. Не видим начин да буде незаборавно остварење, али можда некад, кад понестане инспирације и очисте се листе.
***
Ово су сви наслови који очекују гледаоце од данас па до краја јануара наредне године. Као што видите, капа је изузетно мрка, не верујем да ћемо гледати ишта за памћење. Има, наравно, још наслова надаље, али нисам хтео превише да давим, а и ко зна како ће све ићи са одлагањима због ковида и свега осталог. Ако ми нешто што овде нисам навео привуче пажњу, свакако ћу писати о томе, за сада толико и до читања.
Нема коментара:
Постави коментар