Јужни ветар (2018)

Сценарио: Петар Михајловић, Милош Аврамовић
Режија: Милош Аврамовић

У главним улогама: Милош Биковић, Миодраг Радоњић, Драган Бјелогрлић, Небојша Глоговац, Милош Тимотијевић, Срђан Тодоровић, Јована Стојиљковић, Богдан Диклић

Ево нечега што сам мислио да никада у животу нећу гледати, за шта постоји неколико предуслова које ћу сада поменути:

1) Редитељ. Милошу Аврамовићу је ово други целовечерњи филм, а први му је био "Кројачева тајна", који је радио пре 12 година и који је толико језиво бесмислен и глуп, да може лагано да се сврста међу апсолутно најгоре српске филмове у 21. веку, што је, имајући у виду конкуренцију, веома озбиљно достигнуће. Просто није реално очекивати да неко ко је тако нешто породио сада има нешто валидно да каже на било коју тему, а нарочито у жанру акционог кримића (притом, крађа кола делује доста питомо у односу на остало што се у овој земљи дешава последњих 20-30 година). У старту је деловало претенциозно и узалудно.

2) Глумац. Нећу измислити топлу воду ако кажем да је Биковић један од два-три најбесрамније у први план гурана глумца на нашој сцени у односу на стварни квалитет. Дечко је пројекат и нико ме неће убедити у супротно (баш нема кога излапели Михалков да стави у свој филм, него ће неког лепотанчића који се профилисао за улоге иритантних клинаца (а чак ни ту се није нарочито показао) и неких квази-фил-гуд швалерчића са изгледом за који се не може рећи да је одбојан, али са харизмом мртвог пувала и тинејџера на инфузији. Нисам имао ни трунку вере да он има капацитета да исканалише некаквог опасног момка који претендује да буде неки опак тестис у подземљу и да не да на себе поред прекаљених маторих кајли тог посла.

3) Хајп. Тачно сам знао да ће се ово продавати као хит (и не треба бити Тесла за тако нешто) и да ће сама појава Биковића као (анти)хероја у биоскопске сале привући одређене циљне групе којима ће бити довољно да га виде и да помисле да је филм фантастичан, јер би им он био фантастичан готово шта год да уради на платну. Шта ми конкретно смета у тој констелацији? То што та чињеница аутоматски значи да ће се прича разблажити као домаћи сок од вишње, јер да би се овулирало на Биковића, он се мора учинити допадљивим, романтичним, часним, како год хоћете, што аутоматски значи да ће филм изгубити на потенцијалној жестини, а ако добар акциони филм нешто треба и мора да буде, он мора да буде жесток и бескомпромисан (под условом да евентуално није и комедија, па чак и тад мора да поседује чврстину).

4) Остале зебње су биле везане за уобичајене бољке српског филма, и уопште филмова из бивше Југославије, које се углавном односе на фундаменте - сценарио, глума и све што иде уз то. Како сам и предвидео, подигла се огромна прашина и чуо сам велике славопојке. Даље, никако не могу да дам бланко подршку ничему што се зове "Јужни ветар", а нема везе са Милетом Басом, Перицом Здравковићем и великом петорком те продукције. Међутим, процурео је линк за онлајн гледање (а и скидање) са одличном сликом, а пошто је докони ум ђавоље игралиште, синоћ у касним вечерњим часовима реших да видим о чему се ту ради.

Млади члан београдске екипе крадљиваца аутомобила, коју предводи прекаљени кримос, наизглед има све - посао добро шљака, уселио се у стан са дугогодишњом девојком, међутим, све се мења кад импулсивно украде ауто који припада бруталном шефу друге екипе, упетљаном са дрогом и са контактима у полицији. Почиње борба за очување породице и сопственог живота.

Првобитна прича се звала "Метар асфалта" и прву верзију је написао Димитрије Војнов. Ипак, Петар Михајловић и Милош Аврамовић су написали нови сценарио, а од старог је остало само пар ситница. Очекивања су ми била испод самог дна, тако да ако кажем да је филм бољи него што сам очекивао, нећу рећи ништа посебно. Ако кажем да је бољи филм од "Кројачеве тајне", ни тиме нисам открио точак, јер су и треш комедије Зорана Чалића примери модерне уметности у односу на исти. Али, то ми даје шлагворт да кренем од онога што у овом филму јесте добро, а није да нема неких добрих ствари. Прво, филм је прилично кохерентан, има неку целину и причу која иде својим током, има свој развој догађаја и заокружен је без неких блатантних омашки, великих нелогичности и почетничких грешака (потпуно је друга ствар што смо дошли до фазе и етапе у српском филму када ове ствари које су потпуно нормалне и уобичајене треба истаћи као нешто хвале вредно). Друго, амбијент и миље су на месту. Нисам неко ко се дружи са ситним и крупним криминалцима, али то су те "тео би цваки да има живот оваки" максиме, то је тај "матори, рођени, кућо" сленг, то је музика нових генерација коју фурају вонаби гангстери и празноглави миленијалци - комбинација цајки, расти, красти и бубуљица - уз мало "Гоци бенда" и "Вози ме на Пале" - видео сам коментар "зар је клошарка Брена морала бугарску песму да украде" - СФРЈот сцена јесте бесрамно крала од Бугара, Турака и Грка, али у овом случају је Фахри Национале прва снимила песму, а Бугари је мазнули - није да је битно, али ето, да и то кажем. Треће, пластично и отворено је приказана веза мафије и полиције, и врло убедљиво је демонстрирано како се одвија сарадња наизглед супротстављених страна закона, а на то се надовезује пласирање лажних вести од стране режимских медија (чак се види микрофон државне телевизије), што је заиста одличан потез и што сасвим директно указује на актуелни тренутак и гарнитуру, с тим што треба напоменути да исто важи и за неколико претходних. Изгледа да се из тог врзиног кола на овим просторима никада не излази, шта год да се деси, то је аксиом, и стално боли. Четврто, има ствари које су добро написане, има сцена које су добро режиране и има улога које су добро одигране. Ведете углавном раде оно што знају - покојни Глоговац је био баш добар - глупост Биковићевог и бруталност његовог лика покрећу целу причу, а да није њега, цела ствар би остала без упечатљивог негативца, па онда овакав филм не би ни имао смисла. Још једном морам да нагласим колика је штета што смо остали без овог човека. Ненадокнадива.

Жика Тодоровић је на аутопилоту као слабић и друкара са смешном фризуром и у елџибити јакници, његов отац је кукавне маргиналце докторирао, он није на том нивоу, али је допадљивији него обично, иако испаљује углавном стандардан репертоар псовки, но, то овде донекле има шмека, а посебно ме следио упечатљиви последњи кадар. Тајкунчина и алкос Бјела је такође на познатој територији, јер је у више серија и филмова последњих година тумачио изнурене, ислужене и разочаране ликове са подочњацима, значајно загледане у даљину, који контемплирају над прохујалим временима уз пиће. Овде је разлика у томе што му лик поседује одређену дозу људскости са којом гледалац може да се повеже, а то је донекле и до солидно написаног лика, какви су углавном реткост. Свидела ми се сцена скривања вутре од жене а ла Мики Манојловић у "Ми нисмо анђели" (уз ранију констатацију како се све мења, јер ужива у ономе што је некад презирао), и упреподобљеност кад га она провали, да би потом, као прави јунак и опасни баја, сасуо арсенал псовки њој у леђа кад већ изађе. Ту, додуше, не помаже што му жену глуми Нела Михајловић, која, као и Кира Најтли са својим вечитим "Пих, смртници" изразом лица (што би рекла једна драга читатељка), има ону своју једну једину "Треба да добијем, не нервирај ме" полуциничну експресију коју фура где год се појави). Веома позитивно изненађење за мене је Милош Тимотијевић, који је досад углавном разочаравао, овде се добро снашао у улози полицајца у спрези са криминалцима, на моменте чак бивајући веома уверљив. Александру Берчеку је било потребно три минута да покаже да је велики глумац, а солидни су и Богдан Диклић као отац (ја мислио лопов, кад оно стварно), те Миодраг Радоњић, за кога никад пре нисам чуо, као импулсивна паљевина од Биковићевог другара. Гледаћу шта ће даље снимити. Готово сви они су могли и боље, али ово је свакако пристојно у односу на очекивања.

Нажалост, где има жита има и кукоља, а он понајвише лежи у огромној предвидивости целог тока радње кад једном укапирате на шта иде редитељ. Иако је, како рекох, кохерентно, отприлике се види у ком ће смеру ићи, и одигра се управо тако, као по концу. Ко је гледао довољно филмова, јасан му је пут, јесте да два-три детаља (попут нпр. РТС-овог микрофона) изненађују, али то је то. Друго, и то сам рекао још на почетку, не могу да прихватим Биковића ни генерално као глумца (у најбољем случају може да прође као неки клиња смарач), а камоли да га доживим као одраслог човека који балансира између живота опаког лика са кохонесима са београдског асфалта, а овамо је брижан момак, добар брат и несхваћени геније. То је комплексност лика коју сиротан Биковић не може ни да одсања, плус што је потребна харизма једног Бранда, Џејмса Дина или рецимо Грегорија Пека за успешан баланс свих тих супротстављених карактеристика. Излишно је рећи колико је наш јуноша далеко од описаног, а на сцене где виче, покушавајући да буде опак и уверљив, сам се искрено смејао, чекајући да му неко од старијих дрмне два-три аплауза или да се појави Диклић и да каже "марш кући, смраде мали, а за то што си ми узео кључеве из џепа ћемо још да разговарамо". Да додам и да мрзим што сам био у праву око потенцирања романтизације тог лика, који је оличење верности, бриге за млађег буразера и чега све не - то је прототип свега што модерне девојке одвајкада желе (кад кажем модерне, не мислим само на данашњу генерацију, да се разумемо) - лепотана са парама који зна да буде и помало опасан, али је прави мушкарац који зна да преузме одговорност - све у једном, целокупан пакет, што би рекли млади англосаксонци. Тај профил "мушкарчина-мангупчина-таквог-мама-хоћу-ја", који ми се апсолутно гади, је већ патентирао други најфорсиранији млађи глумац, Вук Костић, који тог свог Гагулу глуми већ годинама, и пре и после "Горких плодова" (још један опасни момак са много успеха и медаља у школи, кога лоше друштво и судба клета гурнуше на странпутицу, јадан он), и то је буквално једини карактер који је икад играо. Поздрављам смелост да овај пут не буде он тај који ће мамити уздахе жена преко екрана, иако би вероватно био бољи, јер је на свом терену. Што нас доводи до друге екстремно танке глумачке компоненте, а то је Јована Стојиљковић, коју називају новом снагом српског глумишта, дашком свежег ваздуха, и шта ти ја знам - девојка једноставно не уме да глуми, има једноличну, иритантну фацу, једнолични иритантни глас, емоције кроз које овде треба да прође су за њу недостижне, а изгледа сувише обично да буде девојка једног вонаби гангстера - чак не могу да је окарактеришем ни као Отац Макарије Американку - а знамо да би девојке кримоса по правилу бар то требало да буду - нарочито ако је тај кримос Биковић. Срећа је што није имала посебно велику минутажу.

Са сценариом нема неких вриштећих проблема, али ипак морам да напоменем баш огроман број псовки. Знам шта ћете рећи -  "иди гледај 'Лајање на звезде' ако ти се не свиђа" - "наравно да псују, то су криминалци а не академици" - све је то мени јасно, али чини ми се да се за тиме посеже и кад треба и кад не треба - свакако овај пут нема опасности од блатантних анахронизама, које су Бјела и његова камарила бесрамно рабили у "Сенкама над Балканом" (ко ми нађе иједан спис или било шта из 1929. године, а да садржи речи "кер" (као полицајац) и "пичкетина" има доживотну залиху пива од мене, али то је већ друга прича и био би други текст). Овде ми такође смета и начин на који је свој пут завршио тако опак кримос и тако зајебан лик као што је Голуб - очекивао сам ипак нешто меморабилније од тога, да будем искрен. Све води ка томе, то је јасно, и није спојлер кад кажем да главни зликовац на крају надрља, али мислим да је заслужио убедљивију одјаву (и то не кажем зато што је умро у стварном животу, него због дотадашњег става и представе о лику). Не бих се бунио ни да је све трајало петнаестак минута краће, не би се изгубила поента, а све би било још концизније и чвршће, овако са 130 минута је ипак помало развучено. Не свиђа ми се ни чињеница што је јасно остављен простор за наставак (после сам прочитао да ће га и бити, какво изненађење, видећемо нашег доброћудног јуношу поново, измушће се озбиљне паре). 

Серија - наставак ће се несумњиво такође добро примити код публике, рецепт се зна - стави је у ударни термин државне телевизије, нахајпуј маркетиншки, најави рекордну гледаност, искористи максимално бејбифејс Биковића, дај му још једну прилику да голишав бежи кроз Београд, или да зајебано зури у даљину док иде монтажа са меланхоличном музиком, и ето хард дискова који се пуне свежим материјалом чим се епизода заврши, иако ће несумњиво серија бити гора од овог филма, као што је готово сваки наставак по правилу гори, какав год да је оригинал. Коначна оцена за овај филм је "нит' смрди, нит мирише" - испоштовани су неки постулати жанра, сценарио не врлуда превише (иако је скоро потпуно генерички), има добрих момената, лепо снимљених кадрова, солидне глуме и друштвене критике, али ипак недовољно, узевши у обзир шта је све могло да се уради да је било више храбрости да се прикаже мало мрачнија стварност и мало мрачнији Биковић (мада, могу да разумем зашто није, ионако је већ на ивици карикатуре, није смео да изгуби једини адут који има, а то је допадљивост, како сам већ поменуо, био би још смешнији да су га представили као стварно опасног), да је било бољих глумица, нарочито главне, да је обезбеђен бољи излаз Небојши Глоговцу - ово би врло лагано било нешто најбоље што је изашло на овим просторима у последње време, а уз овако бедну конкуренцију, и иначе је прилично близу тога. Али, то што момку мало фали, то девојци срећу квари, па тако и ово на крају испаде само просечни, прехајповани кримић, који ће се препричавати као један од најбољих наших филмова у 21. веку, иако у добра времена не би примирисао ни у првих десет у години. Међутим, добра времена су одавно прошла, па сад морамо да се задовољавамо и сувим просеком који је можда могао да буде нешто боље.

Да ли га препоручујем? Ако волите жанр или неког од укључених глумаца, свакако. Али, верујте да баш ништа епохално нећете пропустити ако се одлучите да прошетате или посетите пријатеља уместо да гледате ово. Нису ово у неповрат бачена два сата, али нећете ни профитирати не знам колико. Само мали савет, као и за скоро све у животу - максимално смањите очекивања и све ће бити у најбољем реду, нећете се разочарати. За најбољи Јужни ветар и даље сматрам онај лесковачки из осамдесетих.


ОЦЕНА: 3