понедељак, 21. јул 2014.

Кутак за презир: Секс и град

Ево првог уписа у редовној рубрици. Инспирација је непресушна, јер у свету онаквом какав јесте, encumbered forever by desire and ambition, што би рекао Дејвид Гилмур, бар за то има хиљаду разлога и повода. Нарочито кад је у питању уметност, која је у свим сферама постала сметлиште кича, депонија неоригиналности и средство за експанзију медиокритета. Холивуд је нарочито опасан, јер и те како диктира трендове и утиче на понашање људи. Што су мање они свесни тога, то је испирање мозга ефектније. Ту би могла да се отвори једна слоновска тема о медијским манипулацијама и утицају истих на животе људи, завладала је општа Орвелијана. Али, да се не удаљавам превише од теме рубрике. За данашњи хејт сам изабрао прилично лагану ствар, чисто да се залауфам и да рубрика заживи. Ово је дефинитивно био зицер, бар што се мене тиче, не захтева неко посебно објашњење. Кад ме људи питају зашто не волим "Секс и град", увек се сетим оног дијалога из драме "Ђенерал Милан Недић" Синише Ковачевића, кад иследник ОЗНЕ пита Недића: "А зашто ти, Мајка, нас комунисте толико мрзиш?", а овај му одговара са изразом искрене саблазни: "Па, зар је и за то потребан разлог?!". Ја се питам слично - треба ли човеку заиста неки велики разлог и нека велика памет да би ову серију сврстао у категорију лоших, штетних, безвезних, ужасних, глупих и изнад свега непотребних? Али, покушаћу да аргументујем, ради задовољења имагинарне милионске армије фанова у Србији која ће ово читати и бити љућа на мене него Марсовац на Душка Дугоушка кад му овај украде експлозивни свемирски модулатор. Вежите се, полећемо!

Реакције на писма обожаватељки
Да кренемо прво од "радње" ове серије. Четири пријатељице на прагу баба-девојаштва имају различите карактере и различите приступе везама и мушкарцима, чешљају језике у скупој одећи и покушавајући да нађу идеалног мушкарца, успут их мењајући као чарапе, од разних успутних крес-комбинација по џет-сет журкама до покушаја заједничког живота који се завршавају бедно, како су и почели. Оне би из неког разлога требало да представљају пожељне (???), лепе (????????????), емАнциповане трендсетерке које треба да женама покажу како треба да изгледа савремена припадница лепшег пола, шта да мисли, како да се облачи и пре свега, како да се односи према мушкарцима да би сачувала самопоштовање. У суштини, пожељне су колико и чир на дванаестопалачном цреву, о каквој-таквој лепоти може да се говори само код Кристин Дејвис, мада је сексуално изразито непривлачна, Ким Катрал (стара кока - добра јуха, видети прву "Полицијску академију" и "Велике невоље у Малој Кини за илустрацију) се још помало држи, а позитивне ствари о СЏП и Синтији Никсон кад су у питању лепота, сексепил или било каква привлачност би евентуално могао да изнесе Филип Вишњић на кристал мету. ЕмАнципована СЏП пише некакву колумну о мушко-женским односима у коме их анализира и пресеца попут Канта и Хегела...и све време само покушаји анализе...она је често и наратор епизоде у којој нема ни комедије, ни сатире, нити праве драме...само лажно моралисање и патетика, а чак ни то није урађено како треба, Телевисине теленовеле су пример андрићевске нарације у односу на ово смеће.

 
Оне? Не, хвала!
Шта то заправо значи? Да се испод све те шминке, буквално најновије и најскупље одеће, таксија и лимузина крију кретенасте креатуре са мозговима амебе које су толико несигурне у себе и толико бедно изгледају са својим смешним уверењима које прате, да не би смеле да буду узор ниједној интелигентној жени (погледајмо Саманту, коју заједно са њеном девизом "Примам (госте) увек и свуда", светске феминисткиње држе у кући уместо Св. Николе - са разликом што мушкарци желе да буду са Самантом), коју су на друштвеним мрежама почели да цитирају попут Душана Радовића и Мирослава Антића. А јесу им узор. У тој једначини се нешто дебело не слаже.
Зашто жене (већина њих, којима се ова ТВ серија свиђа) обожавају овај испразни, материјалистички нонсенс? Немам појма, вероватно им је некаква илузија раја тај Менхетн, та скупа одећа у орманима, ти мушкарци постају предмет фантазија (Ах, тај мистер Биг), а колумна се доживљава као нешто револуционарно и интелектуално. Њузфлеш - и Јелена Карлеуша је писала колумну за Курир, како то да она није никакав трендсетер? А, чекај...
У реду је да се све то свиђа размаженим тинејџеркама које фризирају своје кучиће, воле Ијана Сомерхалдера и у фазону су "Ја сам за европске вредности и пушила бих Чеди Јовановићу, баш је сладак". Али, кад се такве ствари примете код жена које имају 30-40 година, то је знак да је ђаво однео шалу. Анализирајмо сада основне техничке елементе серије.
За успех сваког филмског пројекта је вероватно најбитнији сценарио. Он се овде састоји од бесомучног цвиљења и цмиздрења четири главне јунакиње на различитим локацијама по Њујорку, шепурење у крпицама које 95% америчког (а камоли српског) народа не може да приушти и скидање истих. Када чујем неке женске особе како хвале ово смеће као серију која је интелектуално занимљива и промовише женске слободе и независност, заиста ми се бљује. Ово је заиста једна од највећих увреда за жене. Ако причати као наложени (мушки) тинејџер, за време скупих ручкова у отменим ресторанима, бесомучно куповати непотребне ствари само тренда ради, и ускакати у кревет са најближим мушкарцем у видокругу, треба да буде идеал коме женски род тежи, онда га заиста треба жалити, јер му се смеши јако брза пропаст.

Седлај ову лево, па да идемо кући
Осим што чини непоправљиву штету женском роду, приказујући га управо онако како жене не желе, и на страну све остало, серија НИЈЕДНОГ ТРЕНУТКА није забавна нити занимљива, смешна, заразна, нити оригинална. Ово говорим после психичке тортуре коју су проузроковале одгледане епизоде (њих 5), којој сам се подвргао да бих себи потврдио да сам у праву и да би уопште ово писање имало какав-такав кредибилитет. Све су се одвијале монотоно, у свакој су јунакиње биле лутке у излогу које се увек понашају на апсолутно исти начин. Ниједна од њих ни у једном смислу не напредује, не еволуира ни емоционално ни интелектуално, нити учи из својих грешака, као што би свако нормално и рационално људско биће. Све су плитке, а предводи их перјаница са последње слике на којој је са братом близанцем. Осим што је зрела за улар и дизгине, и што сваки успутни секс анализира попут поменутих филозофа (тачније покушава, што гледаоца који нема креч уместо мозга може само да отера на спавање), она у својим уписима приказује мушкарце као гомилу празноглавих лезилебовића који не могу да се посвете здравој вези. Чак и када се спорадично појави пристојан човек, он је некако обојен као зликовац и хуља. Потпуни недостатак саосећања за мушкарце нам показује да је Кендис Бушнел - ауторка, чије је у ствари "перо" Кери Бредшо некаква амерички хибрид трилинга Маринковић - Манчић - Бјелица. Што је најгоре, читава серија је фестивал баналности, а најбаналнији су ликови. На крају крајева, све те модерне, слободне, независне хероине живе усамљеничке и бедне животе, у којима су им једина радост марке одеће коју носе. Ако је испразност и потпуна зомбификација мушких ликова донекле очекивана, шта рећи за женске? Апсолутно је немогуће емоционално се повезати са било којом од њих. Иритантно туњава и безобразно богата Шарлот трага за мушкарцем из бајке? Жао ми је што ћу да те разочарам, душо, тако нешто НЕ ПОСТОЈИ. Исто важи и за жене. Миранда је стално "out of touch with her emotions", а већ поменута Саманта и њен "I would fuck anything that moves and you can kiss my botoxed ass if you don't like it" манир. Нема шансе да би иједна интелигентна жена која има самопоштовања и држи до себе икада могла да им завиди. Серија вређа права женска пријатељства и срозава мушкарце на ниво сексуалних играчака које треба одбацити кад се са њима заврши.

Далај Лама би позавидео на овој мудрости,
да је спелинг ОК, могла би у читанке
Глуму сам свиме реченим већ објаснио. Аматерска трупа из најгоре запиздине у Србији делује као ансамбл Глоуб театра у односу на ове креатуре закреченог мозга које "ходају сад као зомби кроз ноћ", без икакве трансформације, без емоција ван калупа и без икаквог циља. Једино што би се могло видети јесу модне колекције, ако то неког специјално занима. И то је то. О чињеници да се у серији са презрењем гледа на појмове као што су породица, брак и деца, нећу ни да говорим. Испаде да се не исплати да будеш добра, љубазна и осећајна жена. Уместо тога, треба бити арогантна, незрела и емотивно нестабилна кучка, треба драматизовати без резерве, никад не преузимати одговорност за своја дела. И баш због чињенице да су овакви ликови узори данашњих девојчица, вредности у друштву су потпуно поремећене. Наравно, има ту још много фактора, почевши од неадекватног кућног васпитања, али ако причамо о овој серији, она нам показује управо оно што код жена не ваља и то је њена једина вредност. То што је жене широм света прихватају као јеванђеље је нека друга прича.
Декадентна ствар коју ова серија чини је да константно извргава руглу пристојне и искрене жене и мушкарце. Она је права рефлексија једног дегенерисаног друштва данас. Шотрине разоноде за ментално кататоничне са српским Кларком Гејблом у главној улози су мед и млеко у поређењу са овом гомилом гована. Боске, волимо те, ти си наш идол! Чак и у серији "Лисице", чији ауторски тим по мом мишљењу треба кривично да одговара за снимање исте (а Јелени Ступљанин да се забрани улазак у земљу) има више реалности и додира са стварношћу него у овом избљувку од "серије". Али, из неког разлога ће изгледа увек бити популарна. Воле жене да се поистовете са чланицама џет-сета на Менхетну, па макар оне биле најпразноглавије коњасте идиоткиње пуне комплекса, који се представљају као "сложени емоционални конфликти". Како сам већ раније са жаљењем констатовао, док је оваца, биће и маказа.

3 коментара:

  1. Ovolika pljuvačina na osnovu pet odgledanih epizoda? Čemu?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Толико ми је било довољно да одгледам у цугу. Раније сам налетао на неке одломке. Пљувачина се односи колико на суви неквалитет серије, толико и на феномен масовног обожавања исте, из мени потпуно непојмљивих разлога. Поздрав!

      Избриши
  2. Hm, pa sad... Naravno da sa nekim izjavama mogu da se slozim, naravno da je serija tipicni holivudski mainstream produkt (treba da obezbedi laku zabavu plitkoumnom gledalistu umornom od ozbiljnih prica, problema i svakodnevice), naravno da se niko mormalan nece identifikovati sa junakinjama i shvatiti ih ozbiljno (sve je preuvelicano i iskarikirano do nepovezivosti sa stvarnim zivotom), ali ako sve to unapred uzmemo u obzir serija ume da bude zabavna, Keri ume da bude supstitut za najbolju drugaricu sa kojom caskamo o muskarcima, vezama, preispitivanjima... dok mi je nesto teze da nadjem nesto pozitivno kod preostala 3 lika (mozda, da ne budem na kraj srca, Mirandino odrastanje i prihvatanje roditeljstva od koga je uporno bezala, Sarlotino prihvatanje "obicnog" muskarca koji je miljama daleko od idealnog princa kakvog je zamisljala, ili njena borba da dobije potomstvo, sto se da shvatiti tek ako se odgleda vise od pomenutih 5 epizoda).
    Sve u svemu, premda se ovoj seriji moze naci milion zamerki i verovatno je ona sa sobom donela vise stete nego koristi, ja, kao zena koja ne spada u kategoriju seksualnih predatora premda zna sta je seksualni nagon, i prilicno sam daleko od svega sto serija promovise (osim sto volim Njujork, recimo, cenim odrzavanje cvrstih veza sa prijateljima, i prilicno se prepoznajem u Kerinoj sklonosti analizi svega i svacega), ipak sam nalazila nesto interesantno ili pre zabavno u njoj i volela sam da je pogledam tek razonode radi. Mozda to muskarci ne razumeju, ali sigurna sam da je slucaj hteo da se umesto zenskih u ulozi glavnih junaka nadju muskarci, da bi to vecina muske populacije odusevljeno prihvatila. Uostalom, imamo li kao primer serije poput Californication ili onu seckati/rezati - tako nesto, o kojima se niko nije nasao da nesto lose kaze a cista su predstava najbolesnijeg moguceg drustva i promocija iste te bolesti. Dupli arsini, cini mi se.

    ОдговориИзбриши